Kad prođu šljokice, pokloni i bogate trpeze, stigne onaj famozni “najduži” mesec u godini – januar. Umesto da brojimo želje, brojimo račune. U decembru svi trošimo kao da sutra ne postoji, a onda dođe januar, a sa njim i želje na naplatu. “Veseli spust” iz praznične euforije u svakodnevicu, ma koliko se trudili da ga ignorišemo, nije samo lični osećaj, nego je merljiv i u brojkama. Sudaraju se kućni budžet, psihologija i naš stil života.
Finansijski mamurluk: šta kažu brojke
Maltene u celom svetu, januar donosi pad potrošnje. U decembru obaramo sve rekorde, a onda stežemo kaiš.
Strani portali prenose da, u Americi, recimo, podaci pokazuju da maloprodaja u januaru padne i do 1% u odnosu na decembar. Ekonomisti taj period nazivaju – “holiday hangover” ili praznični mamurluk. U prevodu, ne prestajemo da kupujemo zato što smo se opametili, nego zato što nam je novčanik prazan.
Ni u Srbiji nije ništa bolje. Prosečna plata jedva malo prelazi vrednost potrošačke korpe, ali rast cena hrane i energenata pojede taj višak već do polovine meseca. U januaru najčešće kasnimo sa plaćanjem računa. Ukratko, čak i kad plata “pokriva” korpu, nije nam dovoljno za sve. Škola, prevoz, grejanje, krediti – sve nas to dočeka baš u januaru.
Zašto trošimo i ono što nemamo?
Psiholozi objašnjavaju da praznici u nama pokreću nekoliko jakih mehanizama: društveni pritisak koji se ogleda kroz poklone, slavlja, očekivanja, emocionalna kupovina ili običaj da trošimo da bismo se utešili ili nagradili, i taj čuveni dopaminski talas – uzbuđenje pre kupovine koje je često jače od samog posedovanja. Za vreme praznika, emocije preuzmu kontrolu nad razumom. Ne trošimo zato što možemo, nego zato što želimo da se osećamo povezano, radosno, prihvaćeno. Problem nastaje kad euforija nestane, a “lupi” nas realnost.
Januar i mentalno zdravlje
O tome zašto januar doživljavamo kao psihološki najteži mesec, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Marijom Petrović. U intervjuu za Naš portal, ona objašnjava kako postpraznični period utiče na naše raspoloženje, da praznina ne mora da bude nužno loša i kako da razlikujemo normalnu reakciju od patologije.
Šta se psihološki dešava kada se završi praznični period i kada nas svakodnevica „udari“ u glavu?
Razloga ima više: malo dnevne svetlosti ili sezonska depresija, finansijski stres, osećaj neuspeha zbog neostvarenih očekivanja i onaj emotivni pad, odnosno osećaj praznine posle intenzivnog druženja tokom praznika. Psihološkinja Marija Petrović kaže, za Naš portal, da ovaj period ne doživljavamo svi isto.
“Nekad i previše aktivnosti u pretprazničnom periodu moze dovesti do osećaja praznine nakon završetka proslava. Taj osećaj praznine nekim ljudima može biti plodan. Takozvana “plodna praznina” u kojoj se još uvek ništa ne dogadja, ali smo spremni za sve što dolazi. Dok je kod drugih osećaj praznine nepodnošljiv. Takve osobe pokušavaju da je bilo čime zamaskiraju i “ispune”.
Dobra vest je da period “zimskog sna” nije u svakom slučaju patološki. Za određivanje patologije postoje konkretni kriterijumi. Možda januar i nije teži mesec za mentalno zdravlje, već nam samo razotkriva “stare” probleme. Često se, u šali kaže da „januar traje 157 dana“ – navodi Marija.
„Deluje da traje duže od svih drugih meseci, jer su se ljudi u periodu praznika istrošili na proslave, gozbe i paketiće, bili pojačano aktivni, a onda nailazi period, za koji nisu spremni, odnosno odjednom imaju previše vremena da se bave unutrašnjim sadržajima. To može biti neprijatno, ali nije nužno loše. To je poruka našeg organizma da ima nešto da nam poruči, sto mozda duže vreme nismo želeli ili umeli da čujemo”.
Osim što se suočavamo sa finansijskim problemima, januar donosi i pitanja koja se tiču egzistencije i kvaliteta zivota.
“Zaključci nisu uvek podržavajući, već su često deprimirajući. To svakako može uticati na osećaj potištenosti, brigu i razmišljanja o budućnosti, ali i dovesti do kliničke depresije ili anksioznog poremećaja”.
Zanimljivo je da, u januaru, nema porasta broja pacijenata sa sličnim problemima, naprotiv. Ljudi, najpre, pokušavaju sami da “leče” simptome sa kojima se susretnu. Ukoliko neprijatnost potraje, zatraže pomoć.
Marija Petrović navodi da praznici, nažalost, nisu svima “sigurna luka”, a period je takav da smo više usredsređeni jedni na druge, posebno kada je u pitanju porodica. Ona objašnjava da ovi kontakti nisu svima prijatni, jer mnogi ljudi više nisu u prilici da provode praznike sa svojim porodicama, jer su neki od članova porodice preminuli, što nosi posbnu žal za nečim što je bilo i neminovno vodi u nostalgiju.
Osećaj krivice zbog trošenja i osećaj ličnog neuspeha
Osećaj krivice prilikom trošenja novca vezan je za impulsivno donošenje odluka da novac potrošimo, bez realnih potreba.
“Novogodišnji praznici jesu period svođenja godišnjeg bilansa postignuća, i novih rezolucija za naredni period. Kad pogledamo bilans protekle godine u odnosu na izvršenje, naš mozak registruje da smo manje ili više uspešni, što nas često vodi u zamku perfekcionizma i visokih očekivanja od sebe i bližnjih”.
Društvene mreže, prepune idiličnih fotografija savršenih porodica, proslava i putovanja, ne pomažu. Naprotiv.
“Osobi koja to gleda može da se učini da njen život ni blizu ne izgleda tako i da je “dve svetlosne godine” daleko od toga što mu deluje kao jedino ispravno i zdravo, a da li je tako? Često je razlog neostvarenih ciljeva upravo nerealistično planiranje i postavljanje ciljeva koji se teško dostižu“- kaže naš psiholog.
Post-praznična praznina kao oblik emocionalnog „sagorevanja“
“To je jedno od tumačenja i svakako ne važi za sve ljude. Taj osećaj može biti kratkotrajan i u okvirima zdravog, ali ako ometa svakodnevnicu ili traje duže od dve nedelje ili se pogoršava, trebalo bi potražiti pomoć stručnog lica”, savetuje Petrović.
Šta je zdrava reakcija na januar: prihvatanje realnosti ili pokušaj brzog „resetovanja“ kroz odluke?
“Recimo da se može početi sa pitanjem sebi : šta bih voleo-la da radim ovih dana, zatim šta mi u tome može pomoći i sta me može sprečiti. Dalje, kako se sve ovo možemo da usaglasimo, ukoliko ne možemo, treba da donesemo odluku koja zadovoljava i potrebe i mogućnosti – bilo bi dobro uključiti bliske osobe za mišljenje, a po potrebi konsultovati i stručno lice”.
Univerzalni savet, uslovno rečeno, bio bi da razmišljamo na vreme, čitave godine, analizirajući potrebe, planirajući budžet, ako treba, okruženi dragim osobama. Naša psihološkinja Marija Petrović ima konkretne savete.
“Dajte sebi par dana mira, u toplini doma. Ako vam prija – budite sami, ako ne, sa nekom dragom osobom, odmorite se, naspavajte se, pojedite ono što volite, isključite internet, stavite mreže i telefone na off, uključite kvalitetan sadržaj, koji ne opterećuje. Nakon nekoliko dana distance, pitajte sebe na kom ste mestu u odnosu na sva dešavanja, oko vas i u vama, šta vam treba i da li ste stvarno zakazali – ko kaže da jeste? Možda su vam očekivanja bila previsoka“.
Iluzija novog početka
Za većinu ljudi januar je “novi početak”, a u realnosti svi kasnimo, dugujemo, ne stižemo ništa i nigde. Novogodišnje odluke o štednji, zdravlju i promenama obično nastanu iz osećaja krivice, ne iz prave motivacije. Zato već u februaru padnu u vodu.
Januar, zapravo, nije mesec promena, već mesec suočavanja sa realnošću.
I nije januar problem. Problem je što verujemo da praznici mogu da traju zauvek, emotivno, finansijski i psihološki. Društvo nas “tera” da trošimo, da bismo bili srećni, a osećaj zadovoljstva će zapravo doći onog trenutka kada prestanemo da bežimo od stvarnosti.
Još uvek nema komentara.