Salman Rušdi dobitnik medalje američke Nacionalne književne nagrade za životno delo

Proslavljeni pisac Salman Rušdi, koji je američki državljanin poslednjih deset godina, dobitnik je književne nagrade rezervisane za elitne američke pisce, medalju Nacionalne književne nagrade za životno delo.

„Iako sam živeo ovde mnogo, mnogo godina pre nego što sam postao državljanin i imao zelenu kartu, državljanstvo je odjednom učinilo da osećam da sam deo toga (SAD) koje je bilo dublje nego ranije. I mislim da ima nešto slično sa ovom nagradom“, rekao je 79-ogodišnji Rušdi, rođen u Mumbaju (tadašnjem Bombaju) koji je emigrirao u Englesku kao tinejdžer, a sada živi u Njujorku sa suprugom, takođe književnicom Rejčel Elizom Grifits.

On je nedavno u intervjuu preko Zuma rekao da je pomislio, kada mu je neko rekao da je Rejmond Karver kada je dobio veliku američku nagradu opisao sebe kao „neko ko je sada tamo negde u književnosti“, da je sada i on „tamo negde u američkoj književnosti“.

Dugogodišnja prijateljica i takođe pisac i indijska imigrantkinja Kiran Desai predaće Rušdiju medalju na ceremoniji za Nacionalnu književnu nagradu na Menhetnu 18. novembra kada budu dodeljivane nagrade u pet konkurentnih kategorija.

Rušdi je 39. dobitnik ove nagrade za Izuzetan doprinos američkoj književnosti,  koju dodeljuje neprofitna Fondacija nacionalne knjige. On je tek četvrti dobitnik rođen van SAD, i sledi Sola Beloua poreklom iz Kanade, Izabel Aljende iz Čilea i Arta Špigelmana rođenog u Švedskoj.

„Puna polica knjiga“

Upitan šta misli o svom nasleđu, Rušdi se pozvao na svog pokojnog prijatelja Martina Amisa i rekao da bi voleo da ostavi iza sebe punu policu knjiga sa svojim imenom na njima.

Rušdi je objavio više od 20 knjiga, uključujući knjigu „Deca ponoći“ koja je dobila Bukerovu nagradu, i rangirana među najveće savremene romane.

Mnogi će ga se neizbežno sećati po romanu „Satanski stihovi“ iz 1988. u kome je referenca na proroka Muhameda dovela do protesta muslimana širom sveta i izrečenu fatvu od strane iranskog Ajatolaha Homeinija, u kojoj je pozvao na Rušdijevo ubistvo.

Izgledalo je da Rušdi poslednjih godina više nije u opasnosti, dok nije izboden nožem na bini 2022. godine tokom književnog festivala u zapadnom Njujorku. Državna porota je proglasila napadača Hadija Matara krivim za pokušaj ubistva. Savezna porota ga je proglasila krivim za transnacionalni terorizam i davanje materijala za podršku Hezbolahu, šiitskoj militantnoj grupi u Libanu. Rušdi je objavio memoare o tom napadu „Nož“ i kolekciju priča „The Eleventh Hour“.

Njegova prethodna nominacija za Nacionalu književnu nagradu bila je 2024. za knjigu „Nož“. Ranije knjige su objavljene pre nego što je Rušdi imao prava da konkuriše.

Krije se zbog fatve

Rušdi vidi sebe kao gradskog pisca i svoj život kao priču u tri dela – južna Azija, London i Njujork. Zbog fatve bio je primoran da se krije godinama i čak je stekao reputaciju da je povučen.

Ali on je najjavniji kosmopolitiski pisac, kod kuće u urbanim oblastima i velikim skupovima, inspirisan sukobima, raznolikošću i nepredvidivošću gradskih oblasti, piše AP.

Radnja velikog dela Rušdijevih dela se odvija izvan SAD.

„Deca ponoći“ jedan je od romana koji definišu postkolonijalnu Indiju, a „Satanski stihovi“ bazirani su u Londonu i Indiji među raznim lokacijama.

Ali Rušdi kaže da to što je američki pisac ne znači da treba radnja knjiga da se odvija samo u toj zemlji. On sebe svrstava u dugu tradiciju imigranata pisaca, kao što je Belou ili mlađe autorke kao što su Džampa Lahiri i Jijun Li.

„Bio sam imigrantski pisac u Engleskoj i sada sam imigrantski pisac u Americi. Američki pisci dolaze iz celog sveta, zar ne? Postoji dugi spisak. Ima vijetnamskih i afričkih pisaca i mislim da je to bilo jako obogaćujuće za američku književnost u moje vreme“, rekao je Rušdi.