Britanski Telegraf: Vučić je gospodar manipulacije
“Malo je lidera koji se mogu pohvaliti “čvrstim prijateljstvom” sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i dobiti retvitove podrške od Donalda Trampa, zabrinutog zbog uticaja Pekinga. Još je manje onih koje je Putin toplo dočekivao u Moskvi, kao i Ursula fon der Lajen u Briselu”. Ovo navodi britanski Telegraf u tekstu o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pod naslovom “Dok udovoljava Putinu, Siju i Trampu glavni evropski manipulator se suočava sa obračunom”.
Tekst urednika za Evropu Džejmsa Krispa počinje analizom Vučićeve sposobnosti da istovremeno održava bliske veze sa suprotstavljenim globalnim silama. Ističe se da je on “vrhunski evropski manipulator”.
Navodi se da ima „čelično prijateljstvo“ sa Si Đinpingom. Kineske investicije u Srbiji su naglo porasle, Srbija je članica inicijative Pojas i put, a Kina je ponudila i gradnju prve nuklearne elektrane pod povoljnim uslovima. Tokom posete Pekingu u maju, Vučić je dobio i kinesku „Medalju prijateljstva“. Kina je sada drugi najveći trgovinski partner Srbije, odmah iza EU.
Vučić dobija podršku i „retvitove“ od Donalda Trampa, koji je inače veoma oprezan kada je u pitanju kineski uticaj u Evropi.
Od Brisela uzima evropski novac i perspektivu članstva, a sa Moskvom odbija da prekine tradicionalne veze, ocenjuje Telegraf.
Uprkos svemu tome, list navodi da on uspešno lavira. Na primer, prošlog meseca je u Beogradu ugostio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a Srbija balansira i kroz indirektnu isporuku municije Ukrajini.
Telegraf navodi da se ovaj sistem suočava sa do sada najvećim unutrašnjim testom. Povod za duboku političku krizu i višemesečne masovne ulične proteste bila je tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je pri padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi.
Protesti, predvođeni studentima, usmereni su protiv korupcije i loših praksi vlasti. Pokret je dobio ogromnu podršku među građanima koji su razočarani tradicionalnom političkom scenom.
Nakon što je pod pritiskom javnosti raspisao prevremene parlamentarne izbore za 25. oktobar, Vučić sprovodi specifičan politički manevar.
Njegov drugi i poslednji predsednički mandat ustavno ističe u maju. Kako ne može ponovo da se kandiduje za predsednika, planira da nakon oktobarskih izbora preuzme funkciju predsednika vlade, koja je po Ustavu formalno i moćnija.
Plan mu je da ostavkom na mesto predsednika u narednim nedeljama oslobodi prostor za kampanju, pobedi na parlamentarnim izborima, oslabi zamajac studentskih protesta, a zatim na mesto predsednika „padobranom spusti“ svog lojalnog čoveka od poverenja, tvrdi Telegraf.
Dr Helena Ivanov navodi da je Vučić čekao 492 dana pre nego što je popustio zahtevima studenata za izbore. Dok Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka povlači paralelu sa nedavnim izborima u Mađarskoj, gde je autoritarni Viktor Orban (Vučićev saveznik) smenjen sa vlasti. Pavlović napominje da bi u Srbiji mogao da se ponovi mađarski scenario – gde izazivač, uprkos potpunom nedostatku medijske podrške i resursa, uspeva da ostvari ubedljivu pobedu.
Članak zaključuje da je pred Vučićem opasna politička mapa i „hod po žici“, ali naglašava da je on kroz čitavu karijeru dokazao da je malo lidera koji su bolje opremljeni za takvu vrstu političkog preživljavanja.
Još uvek nema komentara.