„Bilo je malo nesnaleženja, ali ne bih rekla da je neko zakazao…“, reče Aleksandra Sofronijević, ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovo su „normalni problemi“ kad sneg padne. Kaže ministarka.
A „normalni problemi“ su doveli do vanredne situacije u 11 srpskih opština. Najviše su pogodjeni delovi Zapadne Srbije od kojih su neki bez struje više od nedelju dana.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić tvrdi da Srbija brže i efikasnije rešava probleme koje je sneg naneo nego evropske zemlje. Samo malo fali ljudstva, kaže on, ali rešiće se uz nadoknadu. Nije pominjao ove koji su za taj posao već plaćeni.
Sneg u Srbiji nikada nije elementarna nepogoda. On je samo test. I svaki put padnemo.
Nekoliko centimetara beline dovoljno je da se razotkrije sve ono što se godinama gura pod tepih: nepripremljene službe, improvizacija umesto plana, i potpuni raskorak između stvarnosti i onoga što nam se servira u javnim obraćanjima. Dok se ljudi probijaju kroz neprohodne ulice, dok se deca sankaju po kolovozima jer trotoari ne postoje, sa televizija nam se objašnjava da smo „najbolji u regionu“, „ispred Evrope“ i „primer stabilnosti“ i da se sneg uklanja „brže nego u Njujorku“.
Na terenu – tišina. Ili još gore: lupetanje. Predsednici opština izlaze pred kamere i objašnjavaju kako je sneg „neočekivano pao“, kako su „sve ekipe na terenu“, i kako građani treba da imaju strpljenja. Kao da zima dolazi iznenada, kao zemljotres ili vulkan. Kao da kalendar nije unapred poznat, a budžeti nisu planirani mesecima ranije. Ko na zaledjenoj ulici uspe da vidi grtalicu, uhvati se za dugme kao nekad zbog odžačara. Retka sreća. Detelina sa četiri lista.
Celu ovu nesrećnu situaciju možda najbolje ilustruje anonimni stanovnik Loznice koji je na protestnom skupu zbog višednevnog mraka, a mrak je za praznike baš težak, tražio od predsednice opštine da i ona i uprava podnesu ostavke. Predsednica mu je osorno uzvratila kontrapitanjem: „Je l zbog toga što je pao sneg?“
„Ne“, uzvrati gradjanin: „Već zbog toga što ste celo leto proveli u Ćacilendu, a niste održavali mrežu.“
Zlotvorka se pokupila u sekundi, istins ume da bude jako bolna 👀
Bravo gospodine, pravo u centar ste je pogodili !!! pic.twitter.com/Ae73hAmY5m
— Shonetin (@kaonikotinn) January 9, 2026
Bajka o cvrčku i mravu na kojoj smo svi odrasli. Ali pouka je izgleda izostala.
Ipak, mrava u Srbiji ima više. Sami su uzeli lopate u ruke. Studenti, komšije, ljudi. Očistili. Šta su mogli i koliko su mogli. Da se niko ne lomi po trotoarima ili pred bolnicama ili bilo gde kuda se mora ovih dana.
I dok se lopatama odgovornost prebacuje sa jedne nadležnosti na drugu i kliza niz zaleđene trotoare, ostaje utisak da je jedino što se redovno čisti — istina. Sneg će se istopiti. Kao i uvek. Pitanje je samo: šta ćemo sa svim onim što ostaje ispod njega?
Ali biće uvek nekih mrava. Više nego cvrčaka.
Još uvek nema komentara.