SAD pred teškom odlukom: Šta je sledeći potez Vašingtona prema Iranu
Američka administracija razmatra naredne korake prema Iranu u trenutku kada se razmere nasilnog gušenja protesta u toj zemlji sve jasnije sagledavaju. Pre desetak dana predsednik SAD Donald Tramp poručio je da su Sjedinjene Države spremne da „priskoče u pomoć“ iranskim demonstrantima ukoliko vlast upotrebi silu, navodeći da je vojska „spremna za akciju“. Ubrzo nakon toga usledio je talas represije, a sada međunarodna javnost čeka odgovor Vašingtona.
Iz Bele kuće poručuju da je ishod neizvestan i da odluka zavisi isključivo od predsednika. Ipak, najavljeno je da će Tramp ove nedelje biti detaljno upoznat sa mogućim opcijama, koje uključuju i, kako je sam rekao, „veoma snažne poteze“.
Vojne opcije i lekcije iz prošlosti
Nakon nedavnih događaja u Venecueli, koje je Tramp opisao kao veliki uspeh američke politike, spekulacije o mogućem vojnom angažmanu prema Iranu dodatno su pojačane. Sjedinjene Države su već pokazale sposobnost da izvode precizne udare sa velike udaljenosti, uključujući napade na strateške ciljeve unutar Irana.
Ipak, scenario direktne vojne intervencije nosi ozbiljne rizike. Iran se, za razliku od drugih zemalja u regionu, smatra politički i vojno otpornim sistemom, a iskustva iz prošlosti, uključujući neuspešnu američku operaciju iz 1980. godine, ostaju snažno upozorenje. Tramp je i sam u više navrata isticao da bi slanje kopnenih snaga predstavljalo visokorizičan potez sa nepredvidivim posledicama.
Ciljevi Vašingtona i dilema diplomatije
Ključno pitanje koje ostaje bez jasnog odgovora jeste – šta je krajnji cilj SAD u Iranu. Prema oceni analitičara, malo je verovatno da Vašington teži potpunoj promeni režima, s obzirom na ogromne rizike koje takav scenario nosi. Realniji ciljevi mogli bi biti obuzdavanje nasilja, pritisak na vlasti da promene ponašanje ili dodatni ustupci u pregovorima o nuklearnom programu.
Iz administracije stižu signali da postoje i zakulisni kontakti sa Teheranom, kao i da deo visokih zvaničnika zagovara davanje prednosti diplomatiji. Ipak, produžavanje represije nosi rizik da pregovori budu shvaćeni kao znak slabosti, kako unutar Irana, tako i među demonstrantima.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi ograničena vojna akcija mogla ohrabriti proteste i uzdrmati režim, dok drugi upozoravaju da bi takav potez mogao proizvesti suprotan efekat i dovesti do okupljanja stanovništva oko vlasti. Uz to, Iran je zapretio odgovorom na svaki napad i i dalje raspolaže značajnim raketnim kapacitetima, dok njegovi saveznici u regionu, iako oslabljeni, nisu u potpunosti neutralisani.
Dok pojedini glasovi iz iranske dijaspore pozivaju na brzu i odlučnu intervenciju, u Vašingtonu je sve jasnije da ne postoji jednostavno rešenje. Odluka koja se približava mogla bi imati dugoročne posledice ne samo po Iran, već i po stabilnost čitavog Bliskog istoka.
Još uvek nema komentara.