Mit ili istina: Da li nas jedna čaša vina dnevno zaista vodi do „stote“
Decenijama unazad, ideja o jednoj čaši crnog vina uz večeru smatrana je zlatnim pravilom za dobro zdravlje i dugovečnost. Ova navika najčešće se povezivala sa mediteranskim načinom života, gde se u kvalitetnom kapljicama uživa polako, uz hranu i u krugu porodice ili prijatelja. Ipak, savremena medicina i najnoviji naučni podaci donose znatno oprezniji pogled na ovaj dugogodišnji fenomen.
Najnovije analize zdravstvenih navika i istraživanja pokazuju da tajna dugovečnosti u takozvanim „plavim zonama“ ne leži u samom alkoholu, već u celokupnom životnom stilu, dok stručnjaci upozoravaju da ne postoji količina vina koja je potpunostu bezopasna po organizam.
Kako je nastao „francuski paradoks“
Priča o lekovitosti vina dobila je globalni zamah krajem 20. veka pokušajem naučnika da objasne takozvani „francuski paradoks“. Naime, primećeno je da stanovnici Francuske imaju relativno nisku stopu srčanih oboljenja, uprkos tome što im se ishrana u velikoj meri bazira na zasićenim mastima.
Tadašnje objašnjenje fokusiralo se na redovno konzumiranje crnog vina, odnosno na prisustvo moćnih antioksidansa i polifenola poput resveratrola, koji se nalazi u kožici grožđa i pozitivno utiče na zaštitu krvnih sudova u laboratorijskim uslovima.
Šta kaže nauka: Vino ili zdrav način života
Iako crveno vino sadrži sastojke koji mogu uticati na povećanje „dobrog“ (HDL) holesterola, novije studije upozoravaju da se potencijalne koristi umerenog pijenja ne mogu posmatrati izolovano.
Prekretnicu u razumevanju uticaja alkohola donela je sveobuhvatna studija objavljena u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet (Global Burden of Disease Study), koja je obuhvatila podatke iz više od 195 zemalja. Istraživanje je pokazulo da ne postoji potpuno bezbedna nivo konzumacije alkohola za ljudski organizam, te da sve potencijalne kardiovaskularne koristi u malim količinama bivaju poništene drugim zdravstvenim rizicima.
Stručnjaci ističu da ljudi koji umereno piju vino najčešće već vode zdraviji život, hrane se uravnoteženo, fizički su aktivniji, izloženi su manjoj količini hroničnog stresa i imaju stabilnu društvenu mrežu. Otuda potiče zabluda da je sama čaša vina zaslužna za njihovo dobro zdravlje.
Lekcija iz “plavih zona”
Iako stanovnici takozvanih „plavih zona“ – regija u svetu poznatih po izuzetno visokom broju stogodišnjaka, često konzumiraju umerene količine lokalnog vina, naučnici naglašavaju da je ključ u celokupnom ekosistemu njihovih navika.
Ishrana: Pretežno biljna, bogata vlaknima i svežim namirnicama.
Kretanje: Prirodna, svakodnevna fizička aktivnost.
Zajednica: Snažan osećaj pripadnosti, nizak nivo svakodnevnog stresa i uživanje u obrocima bez žurbe.
Stručnjaci i somelijeri se slažu u jednom: vino nosi izuzetnu kulturnu, gastonomsku i društvenu vrednost, ali ga nikada ne treba posmatrati kao zdravstveni suplement ili lek. Ukoliko ne pijete alkohol, vodeći zdravstveni autoriteti izričito savetuju da ga ne uvodite u rutinu radi navodnih zdravstvenih benefita.
Još uvek nema komentara.