Nenad Jakovljević, trener Virtusa iz Bolonje, je u intervjuu za „Basketball Sphere“ govorio o periodu kada je nasledio Duška Ivanovića na klupi Virtusa, iskustvu vođenja ekipe u Evroligi, ali i igračima sa kojima je svakodnevno radio, među kojima su i nova pojačanja Partizana, Alesandru Pajoli i Luki Vildozi.
Posebno se osvrnuo na Pajolu, košarkaša koji je ovog leta stigao u crno-beli tabor i od kojeg se očekuje da bude jedan od lidera ekipe Željka Obradovića.
„Pajo je sjajan momak i igrač. Poznajemo se još iz njegovih juniorskih dana. U tom periodu trenirao sam u Trentu i upravo smo od Virtusa izgubili juniorsko finale Italije. Naravno, Pajo je bio ključni igrač i već tada je pokazivao da može da izraste u vrhunskog igrača. Odbrana na lopti i timska komunikacija njegove su najveće karakteristike.
U prethodnim godinama radio je sa vrhunskim trenerima i imao priliku da sarađuje sa najboljim igračima na svojoj poziciji. On sam je u više navrata istakao koliko su Teodosić i Marković pozitivno uticali na razvoj njegove igre.
Znam da ima neverovatnu želju da se dokaže i van Italije. Ubeđen sam da će biti od velike pomoći treneru Penjaroji i da će, uz sinergiju sa novim timom i navijačima Partizana, imati sjajnu sezonu.“ započeo je.
Govoreći o drugom novom beku Partizana, Luki Vildozi, Jakovljević nije imao dilemu kakav kvalitet donosi argentinski reprezentativac.
„Nepotrebno je komentarisati Lukine igračke kvalitete. Ukoliko bude zdrav i u formi, uz Carlika i Paju, Partizan će sigurno imati izuzetno kvalitetnu bekovsku liniju na obe strane terena.“ istakao je Jakovljević.
„Šengelia je jedan od najvećih profesionalaca sa kojima sam radio“
Pored igrača koji će naredne sezone nositi dres Partizana, Jakovljević je govorio i o jednom od najvećih imena evropske košarke – Tornikeu Šengeliji.
Srpski trener istakao je da Gruzijac nije samo vrhunski igrač, već i primer kako jedan lider treba da se ponaša.
„Toko je definitivno jedan od najvećih profesionalaca sa kojima sam imao čast i zadovoljstvo da sarađujem. Izuzetno je posvećen timu. Obožavam njegovu ljubav i želju da uvek bude na raspolaganju i svojoj reprezentaciji.
Tokom naše saradnje, između ostalog, imao sam i zaduženje da radim sa Tokom individualno na terenu, kao i kroz video analize. Moram priznati da nije bilo lako zadobiti njegovo poverenje na samom početku, što je i razumljivo. Posle nekoliko meseci počeo je na nedeljnom nivou da mi šalje kratke i jasne poruke… tipa: „Večeras u 19:00?“
Uz košarkaške kvalitete koji su očigledni, rekao bih i da je Toko jedan od najsvestranijih igrača sa kojima sam radio. Dešavalo se da ostajemo i po sat vremena nakon treninga da razgovaramo o politici, Holivudu, sportskom menadžmentu… Uz to, veliki je poznavalac naše kinematografije i muzike, baš one koju i ja volim.“ rekao je srpski stručnjak-
„Period u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Srbije nosim sa ponosom“
Jakovljević je govorio i o periodu provedenom u Crvenoj zvezdi, gde je radio u stručnom štabu Vladimira Jovanovića i Duška Ivanovića, pre nego što je upravo od Ivanovića preuzeo Virtus.
Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima rad sa reprezentacijom Srbije i selektorom Svetislavom Pešićem.
„Period proveden u reprezentaciji Srbije je nešto što ću uvek nositi sa sobom sa ponosom. Više od tri godine i četiri velika takmičenja sa našom reprezentacijom predstavljaju izuzetno profesionalno i ljudsko iskustvo i sigurno mi mnogo znače u svakom smislu.
Trener Pešić je uvek bio neiscrpan izvor znanja, kako košarkaškog, tako i životnog. Njegova želja za usavršavanjem, novim informacijama i praćenjem trendova uvek je i nas pomoćnike terala da ga pratimo i da mu budemo od pomoći.“ naglasio je trener Virtusa.
Govorio je i o saradnji sa Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem, ali i ljudima iz senke koji su bili deo velikih uspeha reprezentacije.
„Suvišno je bilo šta reći o Bogdanu ili Nikoli. Raditi sa našim najboljim igračima velika je privilegija. Uvek sam se trudio da učim od igrača sa kojima sam imao čast da radim.
Napomenuo bih samo da su, po mom mišljenju, i „ljudi iz senke“ izuzetno bitni za sve ono što smo zajedno napravili u tom periodu. Ne znam šta bi se sve dogodilo da Ognjen Jaramaz nije preuzeo odgovornost protiv Grčke ili da Dušan Ristić nije odigrao fenomenalno protiv Turske u kvalifikacijama koje su nam pomogle da odemo na Svetsko prvenstvo u Manili.“ istakao je.
„Utakmica protiv SAD bila je kulminacija našeg rada“
Jakovljević se prisetio i čuvenog polufinala Olimpijskih igara u Parizu protiv Sjedinjenih Američkih Država, jedne od najboljih utakmica Srbije u novijoj istoriji.
„Ta utakmica je jedna od kulminacija našeg rada pod komandom trenera Pešića. Ona je pre svega plod kontinuiranog rada, predanosti i lojalnosti principima koje je trener zacrtao. Ostaje velika žal jer smo odigrali gotovo perfektnu utakmicu. Ekipa SAD je ipak pokazala da poseduje neverovatan kvalitet.
To sigurno ne umanjuje sve ono što smo uradili. Nije bilo lako „prežaliti“ takav poraz. Mi smo to uspeli i nakon utakmice za bronzanu medalju protiv Nemačke vratili smo se u Srbiju kao pobednici.“ rekao je.
Nenad Jakovljević danas ne zna gde će nastaviti trenersku karijeru, ali priznaje da su iskustva iz Virtusa, Crvene zvezde i reprezentacije Srbije nešto što će nositi sa sobom u svakom narednom izazovu.
„U ovom trenutku ne mogu sa sigurnošću da kažem gde ću nastaviti svoju karijeru. Ne isključujem ni mogućnost odlaska u Ameriku na dodatno usavršavanje. U svakom slučaju, uveren sam da će sav trud, uložena energija i lojalnost igri ubrzo doneti najbolje moguće odgovore.“ zaključio je.
Ceo intervju možete pročitati na portalu „Basketball Sphere“.
Još uvek nema komentara.