Od svake informacije deli nas samo jedan klik, a notifikacije stižu brže nego što stignemo da ih pročitamo. Samim tim, sposobnost fokusiranja postala je prava supermoć. Koncept “dubokog rada” (Deep work), popularizovao je profesor Kal Njuport, i odnosi se na kognitivnu aktivnost u stanju maksimalne koncentracije, koja pomera granice naših sposobnosti.
Istraživanje Glorije Majk, sa Univerziteta u Kaliforniji, pokazuje da prosečnom radniku treba oko 23 minuta i 15 sekundi da se vrati u stanje punog fokusa, nakon samo jednog prekida.
Ako želite da prestanete da „tapkate u mestu“ i uradite nešto vredno pažnje, postoje naučno zasnovani saveti koji mogu da nam pomognu.
Pobedite „ostatak pažnje“
Profesorka Sofi Leroj sa Univerziteta u Minesoti otkrila je fenomen poznat kao „ostatak pažnje“. Naime, kada pređemo sa jednog zadatka na drugi, deo našeg mozga ostaje „zalepljen“ za prethodni. To znači da čak i ako samo na sekund bacimo pogled na e-mail, naša kognitivna moć opada u sledećih dvadesetak minuta.
Savet je da primenimo “rad u blokovima”. U prevodu, ne prelazimo na novu temu dok potpunosti ne završimo prethodnu. Praktično, to znači da treba da pogasimo sve nepotrebne tabove u pretraživaču, jer svaki od njih nam po malo krade pažnju.
Radite u ciklusima
Naše telo ne funkcioniše linearno. Biologija nas uči da radimo u određenom ritmu. Ciklusi od oko 90 minuta, tokom kojih naš mozak može da održava visok nivo energije, nakon čega sledi pad, proizvode veću produktivnost u poslu.
Zadatak koji nam je najteži treba da radimo u intervalu od 60 do 90 minuta, nakon čega pravimo pauzu. Nauka predlaže šetnju ili pauzu za kafu, tokom koje mozak doslovno “ispegla” informacije.
Izbacite rad “u leru”
Odgovaranje na poruke ili obavljanje rutinskih poslova su zadaci koje možemo da obavljamo i dok smo rasejani, te ih Njuport definiše kao zadatke koji stvaraju privid produktivnisti i ne doprinose dugoročnom uspehu.
Poruka je da takve vrste dnevnih poslova jasno treba da razdvojimo od ozbiljnijih. Za njih treba da rezervišemo fiksno vreme u danu, po sopstvenom izboru. Ostatak vremena, a naročito jutarnje časove kada je mozak najodmorniji, čuvamo za projekte koji zahtevaju dublje razmišljanje.
Sklonite telefon iz vidokruga
Studija objavljena u časopisu Udruženja za istraživanje potrošača, objašnjava da samo prisustvo pametnog telefona na stolu, čak i ako je isključen, smanjuje kognitivni kapacitet. Mozak troši energiju čak i na to da ga ignoriše.
Tokom obavljanja ozbiljnijeg zadatka, telefon ne treba da bude samo utišan, već fizički na drugom mestu. Ako radite na računaru, koristite aplikacije koje blokiraju društvene mreže i portale na određeno vreme, osim u slučaju da vam je posao u direktnoj vezi sa istim.
Praktikujte „dosadu“ da biste resetovali mozak
Naš mozak je istreniran da očekuje novu informaciju, lajk ili vest svakog trenutka kada osetimo i trunku dosade. Time gubimo sposobnost da izdržimo mentalni napor koji zahteva težak zadatak.
„Ako se naviknete da svaku slobodnu sekundu ispunite gledanjem u telefon, vaš mozak će biti istreniran na stalnu distrakciju, što onemogućava “duboki rad”, čak i kada to jako želite”, tvrdi Njuport.
Koncentraciju vežbamo u slobodno vreme. Dok čekamo u redu ili smo u prevozu. Potrebno je da probamo da se odupremo nagonu da izvadimo telefon. Pustite misli da lutaju, to je trening.
Kvalitet našeg rada direktno je srazmeran vremenu koje provodimo u stanju visokog fokusa, bez prekida. Ukoliko primenimo ove savete, rezultat će biti veća produktivnost uz manje napora.
Još uvek nema komentara.