Iranske vlasti optužile su spoljne faktore da stoje iza eskalacije protesta u toj zemlji, tvrdeći da su demonstracije namerno postale nasilne kako bi se Sjedinjenim Američkim Državama dao povod za intervenciju. Takve navode izneo je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, u trenutku dok se međunarodna zajednica suočava sa sve ozbiljnijim izveštajima o broju žrtava.
Optužbe Teherana bez konkretnih dokaza
Govoreći pred stranim diplomatama u Teheranu, Aragči je izjavio da su protesti „pretvoreni u krvave sukobe“ kako bi američki predsednik Donald Tramp dobio opravdanje da se umeša u unutrašnje poslove Irana. Za ove tvrdnje nisu ponuđeni konkretni dokazi.
Njegove izjave prenela je Al Džazira, jedan od retkih stranih medija kojem je dozvoljeno izveštavanje iz Irana uprkos gotovo potpunoj blokadi interneta u zemlji.
Raste broj žrtava i hapšenja
Prema podacima organizacije Human Rights Activists News Agency, u dvonedeljnim protestima do sada je poginulo najmanje 544 ljudi. Od tog broja, kako navode aktivisti, većinu čine demonstranti, dok je 48 poginulih pripadnika snaga bezbednosti. Više od 10.600 osoba je privedeno ili uhapšeno.
Zvanični Teheran nije objavio ukupne podatke o broju žrtava, a nezavisna provera informacija otežana je zbog prekida internet i telefonskih veza.
Tramp: Iran želi pregovore, ali opcije ostaju otvorene
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Iran želi pregovore sa Vašingtonom, nakon što je zapretio mogućim vojnim udarima zbog nasilnog gušenja protesta. Prema njegovim rečima, administracija razmatra više opcija, uključujući sajber napade i direktne vojne akcije SAD ili Izraela.
„Razmatramo veoma snažne opcije“, rekao je Tramp novinarima, dodajući da bi eventualna iranska odmazda bila dočekana „odgovorom kakav nikada ranije nisu videli“.
Tramp je naveo da se radi na organizovanju sastanka sa iranskom stranom, ali je upozorio da bi akcija mogla uslediti i pre eventualnih razgovora, ukoliko se nasilje nastavi.
Upozorenja iz Irana i demonstracije podrške režimu
Iranski parlamentarni zvaničnici upozorili su da bi američke vojne baze i Izrael bili „legitimne mete“ ukoliko SAD upotrebe silu pod izgovorom zaštite demonstranata.
Istovremeno, iranske vlasti pozvale su pristalice režima da izađu na ulice u znak podrške teokratskom sistemu vlasti. Državna televizija emitovala je snimke skupova na kojima su se čuli slogani protiv SAD i Izraela.
Strah i pritisak u Teheranu
Svedoci iz Teherana navode da se ulice prestonice svake večeri prazne već nakon zalaska sunca. Građani su, prema njihovim rečima, u strahu od hapšenja i nasilnih intervencija bezbednosnih snaga.
Policija je građanima slala poruke upozorenja u kojima se navodi da će se „odlučno obračunati sa izgrednicima“, dok su poruke, za koje se tvrdi da potiču iz bezbednosnih struktura Revolucionarne garde, direktno pozivale roditelje da spreče decu da učestvuju u protestima.
Ekonomski uzroci i politička eskalacija
Protesti su započeli 28. decembra zbog kolapsa iranske valute, koja se na crnom tržištu razmenjuje po kursu većem od 1,4 miliona rijala za jedan dolar. Kako se ekonomska kriza produbljivala, demonstracije su prerasle u otvorene pozive na promene političkog sistema i izazov vlasti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Informaciona blokada i zabrinutost međunarodne javnosti
Zbog informacione blokade, deo međunarodne javnosti strahuje da bezbednosne strukture u Iranu koriste situaciju kako bi sproveli oštru represiju bez šireg nadzora. Uprkos tome, snimci na društvenim mrežama ukazuju da se protesti nastavljaju, uključujući i nova okupljanja u Teheranu i drugim velikim gradovima.
Još uvek nema komentara.