Milivojević za Naš portal: Narko-tržište finansira SNS „poklone“, stižu personalne sankcije za vrh režima

Dok Srbija tone u duboku institucionalnu krizu, Srđan Milivojević u razgovoru za Naš portal direktno odgovara na pitanje koje godinama deli javnost: da li je opozicija autentična brana sistemu ili tek „deo istog tabora“ koji trguje interesima naroda. Gost emisije analizira spregu kriminala i politike, osvrćući se na to kako se kroz afere poput Konjuha generiše novac za predizborne „poklone“, ali i najavljuje dolazak personalnih sankcija za pojedince odgovorne za represiju.

O odgovornosti i sumnji u opoziciono delovanje

Najčešća rečenica koju danas možemo čuti kada se govori o opoziciji je: „Opozicija ne postoji, oni su svi njegovi“. Milivojević tu konstataciju odbacuje kao apsolutno netačnu, ističući unutrašnju demokratiju svoje stranke kao ključni dokaz nezavisnosti.

„Nikada mi niko nije rekao ‘Demokratska stranka nije opozicija’… Mi smo jedina politička stranka u Srbiji koja je za 36 godina izabrala u demokratskoj proceduri osam predsednika. Mi smo pokazatelj da je u Srbiji moguće sprovesti slobodne izbore“.

Povodom istorijske odgovornosti i koalicija iz prošlosti, on podseća na cenu koja je plaćena za promenu vlasti 2000. godine kako bi Srbija uopšte opstala.

„Da nismo smenili Slobodana Miloševića 2000. godine sa tim ljudima, Srbije ne bi bilo. Jarinje i Brnjak bi danas bili u Topoli i Aranđelovcu“.

Afera Konjuh: Ko zapravo plaća predizborne „poklone“?

Milivojević je posebno oštar u analizi afere Konjuh, povezujući narko-profit sa metodama kupovine glasova i socijalnog mira.

„Vrednost te droge na crnom tržištu vredi 110 miliona evra… Tim parama se plaćaju televizori, pelet i traktori koji se dele. Svaki taj paket koji neko dobije, mora da zna da je plaćen drogom koja je prodata našoj deci“.

Institucije, „Oskar“ i prikrivanje dokaza

Gost je ukazao na apsurdnu situaciju u kojoj Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) postoji, ali ostaje nemo pred dokazima koji se tiču vrha režima i misterioznog „Oskara“. On smatra da je ovakvo tužilaštvo „bolje nego nikakvo“, ali da svesno ne postavlja ključna pitanja.

„…A da ne govorim da ovaj koji se nalazi na vrhu piramide zla, u javnosti poznat kao Aleksandar Vučić, a organima gonjenja kao Oskar, sedi nedostupan pravosudnim organima i nikad nije odgovorio na pitanje tužioca za organizovani kriminal: ‘Čekaj čoveče, ko je taj Oskar?’. Ko je taj čovek koga Aleksandar Vučić krije u telefonskim razgovorima sa nekim kriminalcima osam hiljada puta?“

Podsećajući na svedočenja Veljka Belivuka, Milivojević ističe da se priznanja o Savamali i ubistvima ignorišu, dok se zakoni menjaju kako bi se zaštitili nosioci vlasti.

„Čuli ste šta je kazao narodni poslanik Uglješa Mrdić koji je formalno podneo ove Vučićeve amandmane… ‘Namera nam je’, kaže, ‘bila da sprečimo hapšenje ministara’. To je eklatantan primer državnog udara“.

Pitanje personalne odgovornosti i sankcija

Kao konkretan odgovor na represiju nad građanima i studentima, Milivojević najavljuje uvođenje mera koje će pogoditi nosioce zloupotreba, a ne celu državu.

„Američka administracija očigledno ovog puta bila je znatno brža… petoro ljudi će biti na spisku tih sankcija Sjedinjenih Američkih Država… Probudiš se ujutru i nemaš mejl… probate nešto da platite bankarskom karticom, ne može. Odete da uzmete novac sa računa u inostranstvu, oni kažu: ‘Izvinite, trenutno vam je ovaj račun blokiran’“

Zaključujući analizu stanja u društvu, Milivojević u razgovoru naglašava da ponašanje i svest onih koji danas upravljaju Srbijom ne predstavljaju samo politički, već i civilizacijski problem, opisujući nosioce vlasti kao najeklatantniji dokaz kontraevolucije.

Pogledajte ceo razgovor: