Novi verski poglavar Irana, Mojtaba Hamnei, drugi sin ajatolaha Ali Hamneija, ubijenog u subotu u napadu Izreala i SAD na Teheran, rođen je 8. septembra 1969. u Mešhedu. Šiitski je sveštenik srednjeg ranga i veoma uticajna figura iza kulisa iranskog režima. Dugo se spekulisalo da bi mogao da nasledi oca na poziciji vrhovnog vođe, iako nije imao najviši verski rang koji se tradicionalno očekuje za tu ulogu.
Skupština eksperata ga je izabrala za novog vrhovnog vođu Irana. Skupština eksperata je evakuisana pre glasnaja jer su zgradu u kojoj su birali novog verskog vođu, gađale američko-izraelske snage.
Ova odluka je navodno doneta pod pritiskom Iranske revolucionarne garde (IRGC).
Iako nikada nije zauzimao formalne vladine pozicije, Mojtaba Hamnei važi za jednu od najmoćnijih ličnosti u Iranu.
Odrastao je u klerikalnoj porodici, ali nije postao ajatolah. Njegov verski život nije javno eksponiran, On izbegava medije i fokusira se na mreže unutar klerikalnih krugova, gde održava bliske veze sa konzervativnim frakcijama.
Učestvovao je u Iransko-iračkom ratu (1980–1988), iako detalji njegovog angažmana nisu javno poznati. Od 1990-ih, Mojtaba je postao ključna figura u Kancelariji Vrhovnog Vođe, gde radi kao savetnik, čuvar pristupa ocu i posrednik u moćnim mrežama.
On je poznat po bliskim vezama sa Iranskom revolucionarnom gardom i Basij milicijom, paramilitarnim snagama lojalnim režimu. Njegova uloga je pragmatična i autoritarna: podržavao je Mahmuda Ahmadinežada u predsedničkim izborima 2005. i učestvovao u suzbijanju opozicionih pokreta. Tokom „Zelenog pokreta“ 2009. optuživan je da je koordinirao represiju nad demonstrantima koji su protestovali protiv izbornih prevara. Njegova ideologija je radikalno konzervativna, sa fokusom na nacionalnu bezbednost, anti-imperijalizam (posebno protiv SAD i Izraela) i podršku militantnim grupama koje podržavaju Iran, poput Hezbolaha i Hamasa.
Mojtaba izbegava javne nastupe, zovu ga “ princ iz senke”, uticajan, ali nevidljiv. On je bio čuvar kapije Vrhovnog vođe, uticao na najvažnije odluke, imenovanja, osiguravao kontinuitet režima.
Bio je spona između klerika, vojske i bezbednosnih službi. Smirivao je nemire blagim popuštanjem i jakom represijom, kako je bilo najefikasnije za održavanje apsolutne kontrole.
Kritičari ga optužuju za korupciju i nepotizam, ali bez konkretnih dokaza zbog njegove tajnovitosti.
Veruje se da on nadgleda veliko investiciono carstvo, ne stavlja imovinu na svoje ime, njegova finansijska moć obuhvata sve, od brodova u Persijskom zalivu do računa u švajcarskim bankama i britanskih luksuznih nekretnina vrednih stotine miliona evra. Tako ga opisuju vodeće zapadne obaveštajne službe. Sredstva kojima on raspolaže, procenjuju se na milijarde dolara, usmeravaju se na zapadna tržišta. Jedna kuća u Londonu je plaćena 33,7 miliona evra još 2014. godine. Vile u Dubaiju, luksuzni hoteli od Frankfurta do Majorke…to je iransko bogatstvo koje kontroliše mlađi Hamnei. Sredstva za transakcije usmerena su preko računa u bankama u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima…To je novac koji se dobija od prodaje iranske nafte, tvrde zapadne agencije koje se dugio bave likom i delom ajatolaha Ali Hamneija i njegovog sina Mojtabe koji ga je nasledio na verskom tronu u Iranu.
Još uvek nema komentara.