Najčešće greške pri korišćenju posuda za čuvanje hrane i kako da ih izbegnemo
Iako pažljivo biramo namirnice koje unosimo u organizam, većina nas pravi opasne greške sa posudama i metodama čuvanja hrane koje mogu dovesti do trovanja ili povećane izloženosti mikroplastici. Stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da svakodnevne navike poput višekratne upotrebe kutija za poneti, pogrešnog čuvanja salate ili pakovanja tople hrane direktno u frižider ozbiljno ugrožavaju zdravlje, a rešenja za ove probleme često zahtevaju samo male, jednostavne promene u kuhinji.
Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje jednokratnih plastičnih posuda iz restorana kao trajnih posuda za skladištenje obroka kod kuće. One su napravljene od polipropilena koji se vremenom razgrađuje i otpušta mikroplastiku u hranu, posebno kada se hrana dugo drži u frižideru ili se podgreva u mikrotalasnoj pećnici, zbog čega stručnjaci savetuju prelazak na staklene alternative.
Sličan problem predstavlja i čuvanje vlažne hrane u plastičnoj foliji direktno u kontaktu sa namirnicama, kao i ostavljanje voća i povrća u tankim kesama iz prodavnice koje neravnomerno zadržavaju vlagu i ubrzavaju truljenje umesto da im omoguće disanje kroz mrežaste ili pamučne vrećice.
Kako prenosi magazin EatingWell, ovi bezbednosni rizici i sitne svakodnevne greške mogu se lako ispraviti primenom stručnih saveta nutricionista i mikrobiologa koji preporučuju prelazak na održivije i bezbednije materijale poput stakla, keramike, nerđajućeg čelika, pamučnih krpa i omota od pčelinjeg voska.
Opasnosti neobeležavanja hrane
Podgrevanje hrane u plastici koja nije namenjena za mikrotalasnu pećnicu, poput starih kutija od margarina ili posuda za poneti, može da oslobodi milione čestica mikroplastike po kvadratnom centimetru za samo nekoliko minuta zagrevanja. Takođe, zanemarivanje obeležavanja datuma na ostacima hrane pomoću maskirne trake i markera dovodi do rizičnog konzumiranja obroka kojima je prošao trodnevni ili četvorodnevni rok bezbednosti u frižideru, čime se rizikuje opasno razmnožavanje bakterija koje nije uvek očigledno na prvi pogled.
Kako pravilno hladiti i čuvati namirnice
Greške se prave i kod skladištenja lisnatog povrća u originalnim plastičnim kutijama koje zadržavaju vlagu, pa je preporuka da se začinsko bilje i kelj umotaju u čiste pamučne kuhinjske krpe pre stavljanja u rashladni uređaj. Kada je reč o kuvanju, stavljanje velikih, dubokih posuda sa toplom hranom direktno u frižider ili zamrzivač podiže temperaturu okolnih namirnica i uvodi ih u opasnu zonu, pa se umesto toga preporučuje hlađenje u plitkim posudama najviše dva sata na sobnoj temperaturi, uz poštovanje zvaničnih smernica FDA po kojima se hrana mora ohladiti sa 135°F na 41°F unutar šest sati, prelazeći sa pune toplote na 75°F za dva sata ili manje.
Na kraju, stručnjaci napominju da treba obratiti pažnju i na druge skrivene zamke, kao što su držanje namirnica na sobnoj temperaturi iako zahtevaju frižider nakon otvaranja (poput kečapa, džemova i javorovog sirupa), zamrzavanje u običnim staklenim teglama koje nose visok rizik od pucanja, kao i korišćenje izgrebanih ili napuklih posuda koje predstavljaju idealno skrovište za bakterije i zahtevaju hitnu zamenu.
Još uvek nema komentara.