Rat na Bliskom istoku ponovo je pokazao staro pravilo svetske ekonomije: gde god pukne konflikt, cena nafte skače, a kada skoči nafta, poskupi gotovo sve.
U samo nekoliko dana cena barela je otišla i do 120 dolara, dok je pre toga bila oko 60. To nije samo broj sa berze, to je lančana reakcija koja se direktno preliva u svakodnevni život građana Srbije.
Prvi udar: gorivo
Najbrže i najvidljivije, rast cene nafte osetiće se na pumpama. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava:
„To je spirala – rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima.“
Skuplja nafta znači skuplji benzin i dizel, a to je tek početak.
Drugi udar: hrana i osnovne namirnice
Kad poskupi gorivo, poskupljuje transport. Kad poskupi transport, poskupljuje hrana.
Zato se već sada procenjuje da će cene hrane biti jedna od prvih posledica rata, jer je Srbija dodatno pogođena problemima sa snabdevanjem naftom.
To znači skuplje voće i povrće, skuplje meso, skuplji hleb. Sve što dolazi transportom, a dolazi gotovo sve, biće skuplje.
Treći udar: struja, grejanje i računi
Nafta i gas su osnova energetike, rast cene nafte direktno podiže i cenu struje, grejanja, industrijske proizvodnje.
Rast cena energenata već sada povećava troškove za građane i privredu u Evropi.
A Srbija, kao uvoznik energenata, to oseća još jače.
Četvrti udar: krediti i kamate
Ovo je deo koji mnogi ne povezuju sa naftom, ali je vrlo važan. Kada raste inflacija (a raste zbog energije), centralne banke dižu kamate, a to znači veće rate kredita i skuplje zaduživanje.
Peti udar: država i budžet
Država ima dve opcije i obe su loše: da smanji akcize, dakle, gorivo jeftinije, ali manje para u budžetu ili da ne reaguje, ali gorivo skuplje, građani plaćaju.
Kako kaže profesor Lubodrag Savić:
„To je balansiranje između dve loše opcije.“
A to u praksi znači manje novca za subvencije, manje pomoći privredi, ili veći trošak za građane.
Cena nafte ima direktan uticaj na BDP Srbije
Rast cene nafte utiče na ekonomiju na tri načina:
1. Smanjuje potrošnju, jer građani više troše na gorivo i račune, manje na sve ostalo.
2. Povećava troškove firmama :skuplja proizvodnja, manje investicija i sporiji rast.
3. Podiže inflaciju, sve poskupljuje, realna vrednost plata pada.
Zbog toga ekonomisti upozoravaju da ovakve krize mogu da usporе privredni rast (BDP), posebno u zemljama koje zavise od uvoza energije kao Srbija.
Ono što se dešava na Bliskom istoku možda izgleda daleko, ali efekti su vrlo blizu. Redosled je uvek isti: poskupi nafta, poskupi gorivo, poskupi transport, poskupi hrana, porastu kamate i na kraju, poskupi život. Cena nafte nije neka daleka, apstraktna stvar, jer kad porasta svako od nas otkriva novu bušotinu u novčaniku.
Još uvek nema komentara.