Jedini Srbin kojeg Dante Aligijeri spominje u “Božanstvenoj komediji” je srpski kralj Milutin (vladao od 1282. do 1321.). Dante srpskog monarha kritikuje zbog falsifikovanja venecijanskih srebrnjaka. Milutin je vladao u vreme procvata rudarstva, imao je kovnice u kojima su izrađivani srebrnjaci veoma slični novcu u Veneciji. U rudniku Brskovo (kod Mojkovica) kovao se srpski dinar koji je vizuelno bio direktna replika venecijanskog srebrnjaka.
S jedne strane je bio prikazan kralj koji prima zastavu od Svetog Stefana (isto kao što je mletački dužd primao od Svetog Marka), a natpisi su bili na latinskom jeziku.
Problem je nastao kada je kralj Milutin počeo da kuje novac koji je imao manju težinu i manji procenat srebra od originalnog venecijanskog novca, dok je vizuelno izgledao isto. Pošto je srpski novac bio veoma rasprostranjen na Balkanu i u Italiji, trgovci su ga često mešali sa mletačkim.
Mlečani su ovo shvatili kao direktan udar na stabilnost svoje valute i ekonomiju. Zbog toga je Veliko veće Venecije 1282. godine donelo zvaničnu naredbu kojom se zabranjuje opticaj srpskih dinara (koje su zvali brskovizari), a svi primerci koji se nađu u Republici morali su biti pretopljeni.
Dante Aligijeri ga spominje u XIX delu “Raja”, kao “…onog iz Raške što loše vidi novac Venecije”, među grešnim evropskim vladarima koje “čeka Strašni sud”. Pomenuo ga je u “Raju”, a poslao ga u “Pakao”.
Veliki Dante nije pred “Strašni sud i sudnji dan” izveo srpskog kralja Milutina zbog toga što je oženio vezantijsku princezu Simonidu kada je imala svega 5 godina, a on 46. To je bio politički brak koji je doneo mir na Balkanu. Ali falsifikovanje srebrnjaka nije na zapadu moglo da prođe nekažnjeno, ni u remek-delu Dantea Aligierija “Božanstvena komedija”.
Kralj Milutin je za nepunih 40 godina vladavine podigao 40 crkava i manastira, među njima i manastir Gračanicu. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala za svetitelja.
Još uvek nema komentara.