NALED: Javne rasprave kvalitetnije, ali primena propisa i dalje izazov
U Srbiji je zabeležen napredak u uključivanju zainteresovane javnosti i privrede u pripremu relevantnih propisa, ali i dalje ostaje potreba da se unapredi planiranje zakonodavnih aktivnosti, primena zakona učini efikasnijom i smanji regulatorno opterećenje, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
To je pokazao novi Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji NALED koristi za praćenje i ocenu šest ključnih faza u procesu donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje.
Kako je precizirano, RIS je pokazao da su u protekloj godini institucije ostvarile 50 od mogućih 100 poena.
Prema izveštaju za 2025, koji je izrađen uz podršku švedske Vlade, najbolje ocenjena oblast je brzina reagovanja institucija, jer su ministarstva u 84 odsto slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa pokazuje napredak, jer je RIS analizirao 41 zakon od značaja za privredu i javne rasprave su organizovane u slučaju 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona.
Ipak, sastav radnih grupa i kontakt podaci osoba kojima se privreda može obratiti nisu objavljivani, dok se javna slušanja u Narodnoj skupštini ne organizuju, zbog čega je preporuka RIS-a da se dalje radi na transparentnosti postupaka.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović ukazala je da je predvidivost poslovanja i dalj jedan od ključnih izazova za privredu.
„Zato je preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju“, rekla Bojović.
Ona je podsetila da uz RIS, koji se bavi regulatornim procesom, NALED objavljuje i „Sivu knjigu“ koja daje 100 konkretnih preporuka kako da se unaprede sami propisi kako bi se stvorili bolji uslovi za poslovanje.
Istaknuto je da je ažurnost sprovođenja zakona ostala najslabije ocenjena oblast kao i prethodnih godina, jer je od 210 podzakonskih akata koje je trebalo doneti tokom 2025, usvojeno samo osam, odnosno četiri odsto, dok se u proseku na usvajanje podzakonskih akata čekalo 727 dana.
Institucije ovaj nedostatak, kako je navedeno, pokušavaju da nadomeste izdavanjem mišljenja o načinu primene propisa na zahtev privrede.
Tako je, 13 od 25 ministarstava koja su dostavila podatke izdalo je tokom 2025. godine, ukupno 1.577 mišljenja o primeni zakonskih odredbi.
Međutim, ova mišljenja uglavnom nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća, pa ne mogu biti zamena za podzakonske akte, a kako bi se ovaj problem bar delimično rešio NALED-ova Siva knjiga predlaže uvođenje javnog elektronskog registra mišljenja institucija, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je i da na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo to što drugu godinu za redom nije donet Plan rada Vlade, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije se nalazilo ni u poslednjem dostupnom planu, što privredi otežava pripremu za nove obaveze i povećava troškove usklađivanja poslovanja.
U NALED-u smatraju da ohrabruje to što je Plan rada Vlade za 2026. usvojen u propisanom roku, što će pozitivno uticati na rezultat narednog izdanja RIS-a.
Kvalitet pripreme propisa, kako jenavedeno, takođe je blago opao.
Analize efekata formalno su izrađene za sva 44 zakona za koje su bile potrebne, ali je samo polovina ocenjena kao potpuna, dok je najveći pad zabeležen kod kvaliteta obrazloženja zakona, jer se razlozi za izmene često svode na prepisivanje predloženih odredaba.
Administrativno opterećenje privrede i dalje je visoko i iznosi 2,7 odsto BDP-a, što ukazuje da se ona suočava sa značajnim troškovima, koje je potrebno smanjiti, saopštio je NALED.
Još uvek nema komentara.