Rijaliti Srbija: Vučić, Medeni, Nikola Mirić, Ćaci – pešaci i Nemac u kabinetu

Srbija je već 15 godina u najdugovečnijem rijalitiju na Balkanu.  „Vučićev survajvel“ u kojem nema izbacivanja iz kuće, samo iz zemlje. Glavni likovi u poslednjim epizodama su: predsednik koji nikad ne greši, jedan Medeni koji „sve zna“, odbegli kriminalac Nikola Mirić koji je odjednom postao uzbunjivač, Ćaci-pešaci koji nemaju nikakve ideje, pa oponašaju prave studente i Nemac u kabinetu koji savetuje šta da se radi sa litijumom i narodom. Sve začinjeno spinovima, lažima i, naravno, veštačkom inteligencijom koja radi non-stop, samo da vlast ostane u sedlu.

Crna Gora je na svom evropskom putu povukla ključni potez – kada je „izvezla“ podzemlje u Srbiju. Miloš Medenica, pola čovek pola fikcija, „forenzičko-pravno-obaveštajni tim“ u jednom liku, ponovo je zaposeo društvene mreže sa “ekskluzivom”. Ovog puta „priveo“ je Nikolu Mirića, čoveka (ili fikciju proizvedenu veštačkom inteligencijom), koji je, kako „sam“ tvrdi,  pobegao sa tajne lokacije tužilaštva spuštajući se niz čaršafe kao u lošem akcionom filmu.

Mirić drži ličnu kartu i pasoš pred kamerom i svečano izjavljuje: „Nisam veštačka inteligencija“. Ima i onih koji mu veruju.  Jer, u ovoj zemlji više ne znamo šta je stvarno, a šta generisano u nekom podrumu SNS-ovog PR centra, gde izraelski spin doktori prave medijske magije od zvučnih topova, „medenih“ spin bombi, celodnevnih TV nastupa lidera koji sve zna, prljavih kampanja protiv svih koji pomisle da imaju pravo da misle.

Ne bi me iznenadilo da je Ćacilend njihova ideja. Zvuči kao dečji zabavni park, a zapravo je poligon za testiranje koliko duboko možeš da gurneš državu u blato. Ili kao “rezervat za ljude sa poternica”.  Mirić priča kako su ga angažovali, naoružali, poslali da radi ono što pešaci rade najbolje, da budu topovsko meso i opravdanje za intervenciju. Zvučni top, specijalci, studenti, haos. A onda, kad stvari krenu naopako, svi se čude: „Ko je ovo naredio?“ Kad zatrebaju – onda su junaci. Kad pukne – “nisu naši”.  Kao da je neki nevidljivi duh sa Andrićevog venca pucao iz zvučnog topa, pa sad vrišti: “Držite lopova”.

Spin mašina radi punom parom. Tabloidi zapomažu o „stranim faktorima“, „obojenim revolucijama“ i „teroristima“. Medeni objavljuje „epizode“ gledanije od Netfliksa, a vlast se pravi da je sve to nekakva mafijaška osveta. Istina je verovatno banalnija i prljavija: kad ti ponestane legitimiteta, angažuješ kriminalce da ti čuvaju presto. A kad i oni pobegnu i progovore,  optužiš ih da su lažovi, kriminalci i, naravno, „strani plaćenici“. Klasično. I Miloševića su “prodali njegovi”. Pametnom dovoljno.

Najbolji deo rijalitija je, ipak, Nemac u kabinetu. Jerg Heskens, čovek kojeg plaća nemačka vlada, a sedi tu već 13 godina, kao senka. Vučić je govorio: „Zovem ga moj Švaba …“. Nije Heskens jedini stranac savetnik u vladajućim kabinetima u Beogradu. Ali je jedini stranac u kabinetu u kojem se donose sve odluke i kroz koji prolaze sve tajne Srbije.

Dok domaće „patriote“ urlaju protiv Zapada koji organizuje “obojenu revoluciju”, Nemac savetuje o litijumu, evropskom putu i kako da se narod drži na kratkom lancu.  U Srbiju ga je doveo Mlađan Dinkić još 2011. godine (Jeste li iznenađeni?). Vučića prati od Ministarstva odbrane, preko premijerske fotelje do Andrićevog venca. On je veza Vučića i Rio Tinta, zlobno tvrde istraživački novinari. Savršena simbioza: mi dajemo rudnike, oni daju savete. A kad neko pita za ustavnost, dobije etiketu „ruskog agenta“ ili „fašiste“.

Veštačka inteligencija tu dolazi kao šlag na tortu. Botovi koji brane svaku glupost, dipfejkovi koji diskredituju protivnike, algoritmi koji guraju „prave“ vesti na vrh. Navodni Mirić mora da pokazuje pasoš da dokaže da nije AI. Apsurd – u Srbiji 2026. je kriminalcu lakše da pobegne iz policijskog pritvora, nego da se odbrani od optužbi da je generisan. Dok pravi AI u kabinetu radi na spinovanju narativa – „sve je pod kontrolom“, „ekonomija cveta“, „studenti su huligani“.

Ovo nije politika. Ovo je rijaliti u kome su građani statisti, a glavni likovi – Vučić, Medeni, Ćaci-pešaci i Nemac – igraju za opstanak. Svaka epizoda završava se isto.  Hoće li sistem preživeti još jednu aferu? Hoće, dok god publika plaća račune.

Sve je generisano, vesti, svedoci, bes, narodni gnev. Samo batine su originalne.

Nušić bi danas u Srbiji pravio dokumentarce. Srećko Šojić bi pobeđivao na izborima.

Pred sutrašnji miting SNS, koji je, po običaju, najavljivan kao trodnevni, a trajaće koliko i redovi za sendviče, iz nekih gradova krenuli su simpatizeri SNS za Beograd. Ćaci-pešaci nemaju ideje, kopiraju prave studente. Mogli bi ovi spin-doktori, kreatori permanentnog vanrednog stanja, da predlože da Ana Brnabić, Siniša Mali i Vučević zajašu bicikle i, kad su im već stavili šeširiće, upute ih u Strazbur. Da i oni stignu prave studente.  I na taj način da odvuku pažnju sa Medenog,  Restorana 27, tivatske Ćaci-ekskurzije, ubrzanog zaduživanja Srbije, sistemske korupcije i kriminala i – Nemca u kabinetu kojeg plaća vlada u Berlinu, sa zadatkom da obezbedi eksploataciju litijuma u Srbiji, a da Berlin zauzvrat  “ne vidi” kleptokratski režim u Srbiji.  A on je u Beogradu kupovao sebi ekskluzivne stanove, kao u rijalitiju. Rijaliti traje. Za naše pare. I naše živce. I…neće se završiti, ako se oni pitaju. Previše im je dobro.

Pročitajte još

Branimir Glavaš – pravda posle 35 godina

16. jun 2026.

Bez Novaka nema Ekspa

12. jun 2026.