Svi srpski Vidovdani – zaveti, žrtve, zablude i sudbine
Danas je Vidovdan, najznačajniji datum u kolektivnom sećanju srpskog naroda. Dan u kojem se prepliću najdublji ponos i najteža stradanja, herojstvo i žrtva, ali i slava poraza i zabluda.
Na Vidovdan se odigrala Kosovska bitka 1389. godine između srpske i turske vojske. Stradala su dva monarha, srpski knez Lazar i turski car Murat, jedini turski sultan koji je pogubljen na bojnom polju. Evropa je slavila Srbiju jer je zaustavila prodor osmanske najezde na zapad. Srbija je ušla šestovekovno tursko ropstvo. Vidovdan je postao temelj srpskog mita koji slavi “nebesko, umesto zemaljskog carstva”. Lazar je izabrao nebo, a Srbi dobili pakao na zemlji. Od tada, taj mit je kao lanac oko vrata: mučeništvo, zavet, legenda o izdajniku Vuku Brankoviću i herojima koji nikad nisu postojali, sem u istoriji koju su pisali slepi guslari. Bitka bez pobednika još traje.
Vidovdan je libela tog mita i simbol sudbine, ali i primer neobičnog života istorijskih zabluda.
Crkva i narod slavili su Lazarov poraz, a ne Dušanovu moć. Kosovski boj se kroz istorijske arhipelage provlačio kroz vekove. Danas Srbija “vojuje” besmislenim spinom – “Kad se vojska na Kosovo vrati” kojim Beograd sakriva da je “raskrčmio Kosovo za vlast”. U istoriji smo birali između dostojanstva i opstanka, sad ispade da je i Ćacilend važniji od opstanka. Najskuplja srpska reč na akciji. Ko da mi otme iz moje duše Kosovo?
Na Vidovdan Srbija 1876. godine objavljuje rat Osmanskom carstvu, nastavljajući borbu za oslobođenje.
Godine 1881. Vidovdan je doneo Tajni ugovor između Kneževine Srbije i Austrougarske. Tajni zagrljaj sa Bečom koji je Srbija skupo platila.
Istog dana, 1914. godine, Gavrilo Princip je u Sarajevu ubio austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Taj metak je zapalio svet. Bio je okidač za Prvi svetski rat u kojem je stradalo oko 20 miliona, a ranjeno 21 milion ljudi. Kraljevina Srbija je slavila pobedu, a izgubila 1.247.435 ljudi (oko 28 % stanovništva ili oko 60 % muške populacije između 18 i 55 godina).
Na Vidovdan 1919. godine potpisan je Versajski mir, a završen Veliki rat. Raspala su se četiri velika carstva – Austrougarsko, Nemačko, Rusko i Osmansko. Kraljevina Srbija je u Versaj ušla kao pobednica, a iz njega izašla utopljena u novu državu.
Tri godine kasnije, 1921. godine, na Vidovdan je usvojen prvi ustav nove zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije), koji je proglasio ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju, pod dinastijom Karađorđević. Za mnoge Srbe to je bio momenat ostvarenja dugo sanjanog ujedinjenja Južnih Slovena koje se kasnije pretvorilo u noćnu moru.
Rezolucija Informbiroa ( objavljena na Vidovdan, 28. juna 1948. godine u Bukureštu) označila je raskol između Tita i Staljina. Počela je brutalna čistka stvarnih i potencijalnih Staljinovih simpatizera – “ibeovaca”. Pod prismotrom je, prema podacima UDBA-e, bilo 55 hiljada ljudi. Uhapšeno je 16.288 i strpano u logore i zatvore u kojima je zbog torture smrtno stradalo njih 413. Logor na Golom otoku i ženski logor na Svetom Grguru, postali su mučilišta za prevasapitavanje i simboli novog stradanja. Hiljade slomljenih kičmi. Na granicama sa Albanijom, Rumunijom, Bugarskom i Mađarskom, od 1948. godine do 1955. bilo je više od 5 hiljada graničnih incidenata – ubijena su 34 jugoslovenska graničara, a više desetina ih je oteto ili ranjeno.
Na Vidovdan 1989. godine na Gazimestanu je obeležena 600. godišnjica Kosovske bitke. Govorio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Njegova zapaljiva priča je mnoge poslala u pakao.
Još jedna ironija Vidovdana – 2001. srpski lider Slobodan Milošević izručen je Haškom tribunalu da bi mu se sudilo za ratne zločine.
Vidovdan ne prašta. Svaki put ista priča. Velike reči. Još veće žrtve. Pa razočaranje.
Vidovdan nije samo praznik. To je test karaktera naroda koji ne uči iz sopstvene istorije i bira mit umesto života. A narod kaže – na Vidovdan se najbolje vidi.
Još uvek nema komentara.