Četiri granične kontrole do lekara: Kako je Srbija ostavila Neštin i Vizić iza granice

Stanovnici dva sela u opštini Bačka Palanka blokirali su put nakon što su pojedini meštani vraćani sa hrvatske granice. Da bi stigli do posla, škole, doma zdravlja ili zgrade opštine, moraju da izađu iz Srbije, uđu u Evropsku uniju, pa se ponovo vrate u Srbiju. Most preko Dunava obećava im se duže od decenije. Za sada su dobili dozvolu za 440 metara pripremnih radova.

Stanovniku Neština do Bačke Palanke potrebno je desetak kilometara i pasoš.

Na izlasku iz sela prolazi srpsku graničnu kontrolu. Zatim ulazi u Hrvatsku, prolazi kroz područje Iloka, izlazi iz Hrvatske i ponovo ulazi u Srbiju. Četiri kontrole u jednom smeru. Osam tokom običnog radnog dana, ukoliko ujutru ode na posao i popodne se vrati kući.

Isto važi kada dete ide u školu. Kada neko ima zakazan pregled kod lekara. Kada treba podići dokument u opštini, otići u banku, apoteku ili prodavnicu. Put između dva mesta u istoj opštini vodi preko druge države i spoljne granice Šengena.

Meštani Neština i Vizića zbog toga su blokirali put između dva sela. Kažu da su pojedini stanovnici već vraćani sa granice i da su neki dobili zabrane ulaska u Hrvatsku. Na putu će, poručuju, ostati dok se ne pojavi neko od nadležnih.

Problem, međutim, nije nastao preko noći. Država je godinama znala gde se ova sela nalaze, kako njihovi stanovnici putuju i šta će se dogoditi kada Evropska unija počne elektronski da evidentira svaki njihov ulazak i izlazak. Znala je i kada će novi sistem početi da se primenjuje.

Dočekala ga je bez mosta, bez posebnog pograničnog režima i bez odgovora za ljude koji sada ne mogu normalno da stignu do institucija države čiji su građani.

Dva sela u Srbiji, put preko Hrvatske

Neštin i Vizić administrativno pripadaju opštini Bačka Palanka, ali se nalaze na drugoj strani Dunava, u Sremu. Prema poslednjem popisu, Neštin ima 609 stanovnika, a Vizić 240.

Na karti deluju blizu opštinskog centra. U stvarnom životu između njih su Dunav, državna granica i šengenska pravila.

Direktan most koji bi ih povezao sa Bačkom Palankom ne postoji. Najkraći drumski put vodi kroz Hrvatsku. Postoje obilazni pravci preko Banoštora i skele za Begeč ili preko Novog Sada, ali oni svakodnevno putovanje od nekoliko kilometara pretvaraju u vožnju dugu više desetina kilometara, zavisnu od reda plovidbe, vremenskih uslova i vodostaja.

Za ljude koji svakog jutra moraju na posao to nije stvar izbora između dve podjednako razumne rute. Jedna vodi kroz Šengen, druga zahteva vreme, gorivo i novac koji većina domaćinstava nema da troši samo zato što država decenijama nije izgradila vezu između svojih naselja.

Geografski položaj Neština i Vizića nije nikakva novost. Hrvatska je članica Evropske unije od 2013. godine. O mostu se govorilo i pre toga. Svako ko je tokom prethodnih godina najavljivao radove znao je da granica neće zauvek funkcionisati kao lokalni seoski put.

Ipak, tek kada su ljudi počeli da ostaju sa pogrešne strane rampe, pitanje je ponovo postalo hitno.

EES ne broji prelaze, već dane

Evropski sistem ulaska i izlaska, poznat kao EES, beleži svaki ulazak i izlazak državljana zemalja koje nisu članice EU. U sistem ulaze podaci iz pasoša, vreme i mesto prelaska granice, biometrijski podaci, odbijanja ulaska i eventualna prekoračenja dozvoljenog boravka.

Za državljane Srbije važi pravilo da u Šengenskom prostoru mogu da provedu najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Broj prelazaka nije ograničen. Moguće je ući i izaći više puta tokom jednog dana, ali se taj kalendarski dan računa kao dan proveden u Šengenu.

To znači da radnik iz Neština može tokom dana dva puta da uđe u Hrvatsku i dva puta da izađe iz nje. EES će registrovati sva četiri događaja, ali će mu u računicu ući jedan dan boravka.

Za nekoga ko pet dana nedeljno putuje u Bačku Palanku, 90 dana može biti potrošeno za približno 18 radnih nedelja. Posle toga običan bezvizni režim više nije dovoljan.

Ograničenje nije uveo EES. Pravilo 90 dana postojalo je i ranije. Novi sistem samo je prestao da se oslanja na pečate u pasošu i ručno računanje graničnih službenika. Sada se svaki prolazak automatski beleži i povezuje sa prethodnim.

Drugim rečima, EES nije napravio apsurd u kojem stanovnik Srbije mora da ide kroz Evropsku uniju do sopstvene opštine. Samo ga je učinio vidljivim i nemogućim za dalje prećutkivanje.

Kada prelazak granice nije putovanje

Šengenska pravila pisana su za kratkotrajne boravke, turizam, poslovna putovanja i posete. Stanovnici Neština i Vizića ne odlaze u Hrvatsku da bi tamo boravili. Kroz nekoliko kilometara hrvatske teritorije prolaze zato što Srbija nije obezbedila direktan put do Bačke Palanke.

Evropski propisi poznaju posebne režime za stanovnike pograničnih područja. Države članice mogu sa susednim zemljama da zaključe sporazume o lokalnom pograničnom saobraćaju, izdaju posebne propusnice i omoguće ljudima koji žive uz granicu da je prelaze po olakšanim pravilima. Nosioci takvih dozvola mogu biti izuzeti iz uobičajenog EES režima.

Hrvatska sličan sporazum ima sa Bosnom i Hercegovinom. Sa Srbijom, prema dostupnim zvaničnim podacima, nema važeći režim koji bi rešio položaj stanovnika Neština i Vizića.

Još 2013. godine hrvatska strana je navodila da je Srbiji dostavila predlog novog sporazuma o pograničnom prometu. Godinama kasnije novi sporazum i dalje nije bio zaključen.

Školski autobus kroz Šengen

Prema podacima opštine objavljenim početkom godine, iz Neština u Bačku Palanku putuje osmoro učenika osnovne škole, a iz Vizića još petoro. Srednje škole u Bačkoj Palanci pohađaju još 24 učenika iz dva sela.

Najmanje 37 dece zavisi od prelaska međunarodne granice da bi redovno išlo na nastavu u opštini kojoj pripadaju.

Za njih pasoš nije dokument koji se vadi pred ekskurziju ili letovanje. Bez njega ne mogu u školu. Autobus kojim putuju mora da se zaustavlja na srpskim i hrvatskim kontrolama. Svako duže zadržavanje na granici znači kašnjenje na prvi čas. Svako pooštravanje režima otvara pitanje da li će uopšte stići.

Slična situacija već je pokazala koliko su ova sela nezaštićena tokom pandemije koronavirusa. Kada je granica bila zatvorena, deca nisu mogla u školu, a zaposleni na posao. Neštin i Vizić tada su praktično bili odsečeni od Bačke Palanke.

Šest godina kasnije, ista ranjivost nije otklonjena.

Do lekara sa pasošem

Većina zdravstvenih usluga, apoteka i administracije nalazi se u Bačkoj Palanci. Stanovnici zbog pregleda i terapije prolaze isti put kao i svi ostali putnici na međunarodnoj granici.

Za nekoga ko ima visoku temperaturu, teško se kreće ili ide na hitan pregled, granica postaje ozbiljan zdravstveni rizik.

Još nema jasnog javnog odgovora na osnovna pitanja: odakle ekipa hitne pomoći dolazi do sela, da li prolazi kroz Hrvatsku, postoji li poseban protokol za sanitetska vozila i koliko kontrola produžava vreme dolaska.

Nije poznato ni šta treba da uradi osoba kojoj je ulazak u Hrvatsku odbijen, a ima zakazan pregled u Bačkoj Palanci. Da li treba da krene preko Novog Sada? Da traži novi termin? Da lekaru objašnjava da ne može da pređe granicu između svoje kuće i doma zdravlja?

Poljoprivredna roba privremeno ulazi u EU

Položaj sela ne pogađa samo putnike. Poljoprivrednici zavise od Bačke Palanke zbog pijace, otkupa, nabavke repromaterijala i pristupa zemljištu.

Kada osoba prolazi kroz Hrvatsku, primenjuju se pravila za putnike. Kada prevozi meso, mleko, sadnice, voće, seme ili drugu robu, otvaraju se pitanja carinskih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa Evropske unije.

Proizvod iz jednog dela Srbije, da bi stigao u drugi deo Srbije, mora privremeno da uđe na carinsku teritoriju EU.

Ono što na karti izgleda kao kratka vožnja do pijace u praksi može zahtevati dodatne potvrde, kontrole ili obilazak dug više desetina kilometara. Trošak tog apsurda ne plaća institucija koja nije izgradila most. Plaća ga poljoprivrednik kroz gorivo, izgubljeno vreme i robu koju ne može jednostavno da preveze do tržišta.

Delovi imanja pojedinih porodica ostali su sa hrvatske strane granice, pa se do vinograda i njiva ne može bez pasoša. Prema ranijim izjavama meštana, nekima granica prolazi kroz imanje ili dvorište.

Aktuelni protest ponovo je otvorio isto pitanje. Meštani navode da pojedini ljudi ne mogu da stignu ni do svojih poljoprivrednih imanja. To pokazuje koliko granica zadire u svakodnevni život: pasoš nije potreban samo za odlazak na posao ili kod lekara, već i za dolazak do zemlje od koje porodica živi.

Most koji se gradi u saopštenjima

Most preko Dunava između Bačke Palanke i Neština obećava se najmanje duže od decenije.

Godine su prolazile kroz najave, idejna rešenja, trase, delegacije i izjave da se od projekta „ne odustaje“.

Krajem decembra 2025. Ministarstvo građevinarstva, Putevi Srbije i španska kompanija „Centunion“ potpisali su komercijalni ugovor za izgradnju mosta sa pristupnim saobraćajnicama. Najavljeni most trebalo bi da bude dug oko 1,8 kilometara, dok je cela projektovana deonica duža od tri kilometra.

Sedam meseci kasnije, 13. jula, Opština Bačka Palanka saopštila je da je izdata privremena građevinska dozvola. Istog dana počela je blokada meštana.

Dozvola se ne odnosi na izgradnju celog mosta. Obuhvata pripremne radove, uređenje terena i oko 440 metara pristupne saobraćajnice. Vrednost tih radova je više od 154 miliona dinara.

U saopštenju nema jasnog datuma završetka mosta, niti odgovora kada će biti izdata puna građevinska dozvola, kada počinju radovi na nosećoj konstrukciji, da li je završena eksproprijacija i iz kojih izvora je obezbeđen ceo iznos potreban za projekat.

Država je znala sve datume

Hrvatska je u Evropskoj uniji od 2013. EES se nije pojavio iznenada. Pravilo 90 dana nije novo. Geografski položaj sela nije promenjen. Most se najavljuje godinama.

Država Srbija je imala sve datume i sve informacije.

Znala je koliko dece putuje u školu. Znala je da ljudi rade u Bačkoj Palanci. Znala je da se tamo leče, podižu dokumenta i prodaju poljoprivredne proizvode. Znala je da najkraći put vodi kroz Hrvatsku.

Čak i kada bi puni radovi počeli odmah, most ne može biti završen za nekoliko nedelja. Do tada je potreban dogovor sa Hrvatskom, poseban tranzitni ili pogranični režim i jasna zaštita za radnike, učenike, pacijente i poljoprivrednike.

To nije posao stanovnika Neština i Vizića. Oni ne mogu sami da pregovaraju sa Zagrebom i Briselom. Ne mogu da izdaju propusnice, menjaju granične sporazume niti grade most.

To je posao države.

Ista ona država čije institucije od njih očekuju da dolaze na posao, vode decu u školu, plaćaju porez i leče se u opštini do koje im nije obezbedila put bez pasoša.

Pročitajte još

Kako je i Pad Bastilje postao predizborni SNS skup

14. jul 2026.

Ko ste, bre, vi?

01. jul 2026.