„Ja više neću da ćutim“: Godine nasilja Kristijana Golubovića
Kristina Spalević je od 24. do 26. jula na Instagramu objavila fotografije povreda i snimke kojima dokumentuje godine psihičkog i fizičkog nasilja Kristijana Golubovića, a deo zapisa potom je odnela u policijsku stanicu Voždovac. Dok se ispod njenih objava nižu pitanja zašto je ostala i vraćala se, Ženska solidarnost za Naš portal upozorava da se odgovornost ponovo prebacuje na ženu, iako su Golubovićevo nasilje prema njoj još 2021. zabeležile kamere Pinka, a nakon njenih prijava policija mu je ove godine dva puta izricala hitne mere zabrane prilaska i komunikacije.
Njeno javno svedočenje nije prvi trag nasilja. Kamere televizije Pink zabeležile su još 2021. kako je Golubović hvata za vrat i čupa za kosu. Nekoliko meseci kasnije za nasilje u porodici prijavila ga je tadašnja supruga Ivana Veljović. U martu i junu ove godine, posle Kristininih prijava, izricane su mu hitne mere zabrane prilaska i komunikacije.
Veliki deo javnosti ipak je ponovo počeo da sudi njoj: zašto je ostala, zašto se vraćala, zašto je ranije branila partnera i zašto sve objavljuje sada. Istovremeno, Pink, televizija pred čijim se kamerama nasilje dogodilo, nastavio je da angažuje Golubovića i da njegovu agresivnost prodaje kao zabavu.
Nasilje koje je Pink snimio i emitovao
Kristijan Golubović i Kristina Spalević upoznali su se 2021. godine u četvrtoj sezoni „Zadruge“. Njihova veza počela je pred kamerama, a pred istim kamerama ostali su zabeleženi i prvi javno dostupni snimci njegovog nasilja prema njoj.
Feministički kolektiv Ženska solidarnost tada je reagovao zbog snimka na kojem Golubović Spalević obuhvata oko vrata i obara na pod. Prethodno je objavljen i snimak na kojem je čupa za kosu i ponovo hvata za vrat. Obezbeđenje rijalitija nije odmah zaustavilo nasilje, iako se čulo da Kristina ne može da diše. Golubović je potom rekao da ju je „samo uspavao“.
Na nasilje su reagovale ženske organizacije, grupa Novinarke protiv nasilja, NUNS i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Od Regulatornog tela za elektronske medije traženo je da postupi zbog prikazivanja nasilja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Kako je VOICE zabeležio u junu 2021. godine, reakcije REM-a i tužilaštva tada nije bilo.
„Jedini put kada je kolektiv Ženska solidarnost imao objavu ili reakciju vezanu za rijaliti jeste reakcija na nasilje koje se dešavalo i koje se dešava ženama. I tada je nasilnik o kome sada govorimo davio Kristinu i niko nije mislio da je time prešao crvenu liniju“, navode iz ovog kolektiva za Naš portal.
Pink je imao neposredno saznanje o nasilju: dogodilo se u njegovom programu, pod njegovim kamerama i pred ljudima koje je angažovao. Golubovićeva televizijska karijera se nastavila. Njegova kriminalna prošlost i agresivno ponašanje ostali su deo lika koji se nudio publici kroz rijalitije, gostovanja i emisiju „Bajke iz podzemlja“ na Red televiziji, koja posluje u okviru Pink Media Group.
Ženska solidarnost odgovornost ne ograničava samo na jednu televiziju.
„Odgovornost snose svi u lancu, od urednika televizije do portala koji žive od klikova. Vesti u kojima muškarci zlostavljaju žene prenose se kao vid zabave. Tu su i nadležne institucije koje su uspavane. Problem je dosta dublji, jer takve televizije i novine jure profit i nemaju nikakav vrednosni i moralni kompas. Oni svesno svakog dana odlučuju da živote žena stavljaju na poslednje mesto“, kažu iz kolektiva.
Stalno prikazivanje nasilja, dodaju, menja i način na koji ga publika doživljava.
„Kada se nasilje prikazuje konstantno, ljudi se desenzitivišu. Teško im je da prepoznaju da je reč o ponašanju koje je životno ugrožavajuće po žene.“
Iste godine prijavila ga je i tadašnja supruga
Snimci iz „Zadruge“ nisu bili jedini slučaj zbog kojeg je Golubović tokom 2021. dospeo u policiju. Prema tadašnjim medijskim izveštajima, njegova supruga Ivana Veljović prijavila ga je 10. novembra za nasilje u porodici. Golubović se odazvao pozivu policije, a izrečena mu je hitna mera zabrane prilaska i komunikacije.
On je nasilje negirao i tvrdio da je prijava bila osveta zbog prevare koju je javno počinio u rijalitiju. Do kraja te godine, međutim, javnost je već videla njegovo nasilje prema Kristini, čula zahteve organizacija da institucije reaguju i saznala za prijavu druge žene posle koje mu je izrečena hitna mera. Golubović je i dalje dobijao medijski prostor.
Od udaljenja iz stana do snimaka predatih policiji
Policija je 10. marta 2026. intervenisala u stanu na Voždovcu u kojem su živeli Spalević i Golubović. Mediji su preneli da su intervenciji prethodile uvrede, pretnje i guranje. Goluboviću su izrečene hitne mere udaljenja iz stana i zabrane prilaska i komunikacije, a slučaj je prosleđen Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Kristina je tada sa decom napustila stan. Govorila je o višemesečnom verbalnom nasilju, pretnjama i pritisku kojem je bila izložena. Golubović je negirao da je bio nasilan i njihov odnos u javnosti opisivao kao vezu u kojoj oboje „planu“ i posvađaju se.
Većina tabloidnih naslova slučaj je predstavila kao još jednu „porodičnu dramu“ poznatog para. Nasilje je tako ponovo smešteno među priče o novcu, ljubomori, svađama i pomirenjima, kao da je reč o ravnopravnom sukobu dvoje ljudi, a ne o prijavi posle koje je policija izrekla zaštitne mere.
Početkom aprila Kristina je policiji pokazala snimke koje je čuvala u telefonu. Tada je opširnije govorila o psihičkom i fizičkom nasilju i načinu na koji je Golubović pokušavao da je odvoji od ljudi kod kojih je tražila pomoć.
„Ja sam išla na psihoterapiju, on je mog terapeuta nazivao debilom. Oni to rade sistematski, žele da ti ogade sve i svakoga da bi tebi bilo neprijatno da uopšte kažeš da ideš“, izjavila je 3. aprila.
Objasnila je i da je deo nasilja ranije potiskivala, poricala pred drugima i skrivala iza pokušaja da sačuva odnos. Snimci su postojali i dok je javno branila partnera. Kada ih je pokazala policiji, njeni raniji demantiji i pokušaji pomirenja postali su sredstvo za osporavanje onoga što je prijavila.
Tokom proleća usledila su nova približavanja i razdvajanja. Svako zajedničko pojavljivanje korišćeno je kao navodni dokaz da prethodne prijave nisu bile ozbiljne. Takvo tumačenje zanemaruje godine kontrole, strah, ekonomsku i emocionalnu vezanost, zajedničku decu i činjenicu da izlazak iz nasilnog odnosa najčešće nije jedan događaj.
Golubović je 19. juna ponovo pozvan u policiju nakon što ga je Kristina prijavila zbog uznemiravanja i pretnji. Izrečene su mu nove hitne mere zabrane prilaska i komunikacije, a slučaj je ponovo prosleđen Drugom osnovnom javnom tužilaštvu.
Kristina je tada rekla da se oseća ugroženo i da je izložena ismevanju, ponižavanju i nasilju na internetu. Tvrdila je i da je Golubović drugim ljudima pokazivao njihove privatne snimke, kao i da joj je pretio njihovim objavljivanjem. U julu je objavila audio-zapis a na kojem se od sagovornika traži da sakrije dva snimka.
Golubović je njene navode odbacio. Optuživao ju je da laže, da ga je udarala i da ga prijavljuje zbog novca, a najavio je da će svoje dokaze izneti pred sudom. U takvim nastupima komentarisao je njeno majčinstvo, izgled, raniji život i odnose sa drugim muškarcima. Njegov odgovor na prijave dobio je veliki medijski prostor, dok su policijske mere i snimci nasilja iz 2021. često ostajali tek usputna informacija.
„Ja više neću da ćutim“
Kristina je između 24. i 26. jula objavila fotografije povreda i više snimaka iz zajedničkog života. Na jednom se vidi razoren stan, za koji je rekla da ga je Golubović uništavao pred decom. Objavila je i snimak opasne vožnje koji je nastao dok je bila trudna i držala njihovo dete, kao i audio-zapise pretnji i razgovora o privatnim snimcima.
U opisu jednog od snimaka napisala je da ga objavljuje zato što javnosti, prijateljima i porodici duguje odgovor na pitanje zašto je ćutala.
„Ne želim da budem stavljena u isti koš sa čovekom koji me je godinama psihički i na druge načine maltretirao. Znam da će se mnogi pitati zašto ranije nisam prijavila sve što se dešavalo. Odgovor nije jednostavan“, napisala je.
Govorila je o strahu, osećaju krivice, stalnom uveravanju da će se partner promeniti i brizi za decu i porodicu. Tek kada se udaljila iz odnosa, navela je, postala je svesna koliko je bila kontrolisana i koliko joj je samopouzdanje bilo narušeno.
„Ovaj snimak ne objavljujem iz osvete niti da bih bilo kome nanosila štetu. Objavljujem ga zato što više ne želim da ćutim i zato što želim da zaštitim svoje ime i dostojanstvo. Smatram da svako ima pravo da čuje i moju stranu priče“, poručila je.
Dodala je da se nada da će njeno svedočenje pomoći da se razume kroz šta prolaze ljudi koji se godinama bore da izađu iz odnosa obeleženog manipulacijom, strahom i nasiljem.
„Ako moja priča ohrabri makar jednu osobu da potraži pomoć i shvati da nije sama, onda je moje obraćanje imalo smisla.“
Istog vikenda otišla je u policijsku stanicu Voždovac i predala USB sa novim materijalom. Rekla je da poseduje snimke i glasovne poruke koji se odnose i na nasilje prema Golubovićevoj sestri i njenoj deci, kao i na pretnje kojima je, prema njenim navodima, pokušavao da utiče na svedočenje. Te tvrdnje i sadržaj predatog materijala sada treba da ispitaju policija i tužilaštvo.
Društvo ponovo traži „idealnu žrtvu“
Ispod Kristininih objava ubrzo su se pojavile poruke da je „sama birala“, da je znala sa kim ulazi u odnos i da je niko nije terao da sa Golubovićem ima decu. Njegova istorija nasilja u tim komentarima nije razlog za pitanje kako je godinama ostajao prisutan na televizijama, već argument da žena mora da snosi posledice zato što se sa njim povezala.
„Komentari su zastrašujući“, kažu iz Ženske solidarnosti. „Da, žene nekada biraju pogrešno, naprave lošu procenu, donose pogrešne odluke i to ne sme da ih košta života i bezbednosti.“
Kolektiv upozorava da se u ovom, kao i u drugim slučajevima, pažnja premešta na ponašanje žene i potragu za žrtvom kojoj bi društvo bilo spremno da veruje bez ostatka.
„Idealna žrtva ne postoji. Nijedna žena koja preživljava nasilje nikada neće ispuniti standarde koje društvo stavlja pred nju. Zato je važno da podrška ženama i suprotstavljanje takvim nakaradnim stavovima ne izostanu.“
Žene, podsećaju, često odlaze i vraćaju se nasilniku između sedam i jedanaest puta pre nego što konačno napuste odnos. Svaki povratak se u javnosti koristi kao dokaz protiv njih, iako može biti deo dugog i opasnog procesa izlaska.
„U celom tom procesu važno je da podržimo žene, jer su uvek korak bliže konačnom izlasku iz nasilnog odnosa. Nasilje ne uključuje samo udarac. Pre prvog udarca prethode izolacija, manipulacija, psihološko nasilje i obezvređivanje. Kada se dođe do prvog udarca, žena je i pre toga uhvaćena u zamku“, navodi Ženska solidarnost.
Iz takvih odnosa se izlazi i uz pomoć neformalnih mreža: porodice, prijatelja, poznanika i ženskih organizacija. Ženska solidarnost zato upućuje žene na Autonomni ženski centar, gde mogu dobiti besplatnu pravnu i psihološku podršku.
Institucije koje ženu ponovo ostavljaju samu
Od prvog snimka nasilja prema Kristini do novih prijava prošlo je pet godina. U tom periodu izostala je ozbiljna reakcija REM-a na nasilje emitovano u „Zadruzi“, Pink je nastavio da angažuje Golubovića, a tabloidi su ga zadržali u ulozi zabavljača i sagovornika. Kada je Kristina počela javno da govori, njena prošlost, karakter i odluke dobili su gotovo jednaku težinu kao njegovi postupci.
„I ovaj slučaj nam govori da u našoj državi važe zakon i pravo jačeg“, ocenjuje Ženska solidarnost. „Brojni izveštaji ženskih organizacija, kao i talas ispovesti u kojima su nam žene govorile zašto nisu prijavile, pokazuju da u institucijama rade ljudi koji nisu senzibilisani za rad sa ženama koje preživljavaju muško nasilje, kao i da su neretko mizogini ili nezainteresovani.
Sve je usmereno na to da se zaštiti muškarac, da se žensko iskustvo umanji, banalizuje i relativizuje. Veći je fokus da muškarcu koji je nasilan bude prijatno i da izađe iz institucionalnog procesa neoštećen nego da se zaštiti žena. Ono što ovaj slučaj izdvaja od ostalih jeste to što je Kristijan Golubović kriminalac i maskota ove vlasti. Zbog toga jedino što nam preostaje jeste pritisak javnosti“, navodi kolektiv.
Snimci o dva psa i suspenzija na Red televiziji
Među materijalima koje je Kristina objavila nalaze se i zapisi o nasilju prema dva psa. Na jednom snimku čuje se razgovor o psu kojem je, prema njenim navodima i veterinarskoj dokumentaciji, Golubović povredio nogu nakon što ga je bacio. Drugi materijal odnosi se na čivavu Koko, koja je uginula 2023. godine. Kristina tvrdi da snimci pokazuju šta je prethodilo smrti psa.
Navodi o povređivanju i smrti životinja zahtevaju odvojenu i ozbiljnu istragu. Udruženja za zaštitu životinja pozvala su policiju, tužilaštvo i veterinarsku inspekciju da ispitaju materijal, utvrde šta se dogodilo i pokrenu postupke ukoliko postoje osnovi sumnje. U saopštenju su naglasila da nasilje nad životinjama ne sme biti zanemareno zbog imena ili popularnosti osobe na koju se navodi odnose.
Javnost je na smrt psa s razlogom reagovala snažno. Istovremeno je upravo taj snimak za veliki deo medija postao prva neprihvatljiva granica, iako su snimci nasilja prema Kristini bili dostupni još 2021. godine.
Vlasnik Pink Media Group Željko Mitrović je 26. jula suspendovao i Golubovića i Spalević sa Red televizije, uz poruku da ne oprašta mučenje kućnih ljubimaca. Istom merom obuhvaćeni su muškarac čije je postupanje predmet objavljenih snimaka i žena koja je snimke iznela u javnost.
„Posebno onima koji su odlučili da kazne mene zato što sam odlučila da više ne ćutim, uključujući i moje poslodavce. Ako je cena istine otkaz, osuda i okretanje glave od žrtve, onda problem nije u onome ko je progovorio, već u društvu koje još uvek lakše kažnjava žrtvu nego što se suočava sa nasiljem“, napisala je Kristina.
Pink nije prekinuo saradnju sa Golubovićem posle snimaka nasilja prema Kristini iz 2021. Nisu je prekinule ni policijska intervencija i hitne mere iz marta, nova prijava u junu niti tvrdnje o pretnjama privatnim snimcima. Granicu je povukao tek kada su objavljeni snimci o psima, a tada je kaznio i Kristinu.
Pet godina deli snimak nasilja pred kamerama „Zadruge“ od USB-a koji je Kristina odnela u policijsku stanicu Voždovac. Za to vreme postala je majka dvoje dece, odlazila i vraćala se, poricala, prijavljivala i na kraju objavila ono što je čuvala. Golubović je nastavio da dobija televizijski prostor.
Njemu je nasilje godinama bilo deo televizijskog identiteta. Njoj je odluka da progovori donela otkaz i novu rundu javnog suđenja.
Još uvek nema komentara.