Kokain sa plaže: Sedam godina kasnije, tri tone droge i Balkanski kartel ponovo pred sudom
Nedavno je ponovo aktuelizovan jedan od najvećih i najneobičnijih slučajeva krijumčarenja kokaina u ovom delu Evrope. Apelacioni sud u Konstanci vratio je 18. marta predmet poznat kao „Kokain sa plaže“ na ponovno odlučivanje u prethodnom postupku. Sedam godina nakon što je prevrnuti gliser u delti Dunava razotkrio pošiljku od nekoliko tona kokaina iz Južne Amerike, na spisku je sada 17 optuženih, među kojima ima državljana Srbije, Rumunije, Španije i Ukrajine.
Priča je počela 22. marta 2019. godine gotovo filmski.
Rumunska policija pronašla je u prevrnutom gliseru kod Sfintu Georgea i oko njega ogromnu količinu kokaina čistoće oko 90 odsto. U narednim danima paketi droge počeli su da isplivavaju i završavaju na plažama rumunskog primorja. U potragu su uključene stotine policajaca, čamci, helikopteri i ronioci.
Na kraju je zvanično zaplenjeno 1.797,399 kilograma kokaina, a istražitelji su utvrdili da je početna pošiljka bila još veća. Više od tri tone.
Dvojica Srba i 30 džakova kokaina
Još na početku istrage uhapšena su dvojica državljana Srbije, Tode Krstić i Nenad Cvetković, obojica iz Vranja. Jedan je uhapšen pri pokušaju prelaska granice prema Srbiji, drugi u Rumuniji, za volanom kamiona registrovanog u Srbiji.
Prema optužnici, preuzeli su oko 30 džakova kokaina koje je trebalo transportovati dalje ka Zapadnoj Evropi.
Osuđeni su u novembru 2020. na po devet godina i četiri meseca zatvora. Međutim, bilo je jasno da dvojica vozača nisu mogla sama da kupe tri tone kokaina u Južnoj Americi, prebace ih preko Atlantika, organizuju glisere i ronioce na Crnom moru i naprave distributivnu mrežu kroz pola Evrope.
Prava priča bila je mnogo veća.
Od Brazila do Crnog mora
Prema dokumentima rumunskog DIICOT-a, kokain je nabavljen u Južnoj Americi i 9. februara 2019. ukrcan na brod u brazilskoj luci Belém.
Cilj je bio da preko Rumunije stigne do Zapadnog Balkana, a zatim dalje prema Holandiji, Belgiji i Španiji.
Kada je brod stigao u Crno more, droga je izbačena u vodu, odakle je trebalo da je preuzme međunarodna ekipa angažovana upravo za taj deo operacije. U Rumuniji su iznajmljeni smeštaj i vozila, kupljena dva glisera, terensko vozilo i druga oprema.
Plan je, barem na papiru, bio ozbiljan.
Problem je bio što su krijumčari potcenili količinu droge koju treba izvući iz mora.
Jedan gliser se prevrnuo, kokain je završio u vodi, a paketi vredni stotine miliona evra krenuli su prema obali.
Dodatni peh dogodio se dva dana ranije, kada je iz kombija tokom transporta ispao paket od jednog kilograma kokaina. Policija je dobila prvi trag, a more je ubrzo odradilo ostatak posla.
„Braća Grim“ i Balkanski kartel
Rumunska istraga dobila je kodni naziv „Braća Grim“.
Sedam godina kasnije rekonstruisan je mnogo širi lanac ljudi koji su, prema tužilaštvu, imali različite uloge, od nabavke kokaina i organizovanja pomorskog transporta do izvlačenja droge iz mora i njenog prevoza prema zapadnoj Evropi.
Rumunsko tužilaštvo u dokumentima koristi i naziv „Balkanski kartel“. Međutim, ne radi se o jednoj klasičnoj kriminalnoj organizaciji sa jednim šefom i jasnom hijerarhijom, već o mreži kriminalnih grupa sa prostora bivše Jugoslavije, posebno Srbije i Crne Gore, koje sarađuju na pojedinim poslovima.
Prema operativnim informacijama koje su ranije objavljivali mediji i Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, sa organizacijom posla povezivani su Igor Dedović, jedan od vođa škaljarskog klana, i Davor Trajković iz Vranja.
Njih dvojica, međutim, nisu navedeni u rumunskoj optužnici kao naručioci posla.
Dedović je ubijen u Atini u januaru 2020. godine.
Šeik iz Brazila
Jedna od ključnih figura u rumunskom predmetu je Nasralah Edin Nor Džozef, Libanac sa prebivalištem u Brazilu poznat pod nadimkom Šeik.
DIICOT ga opisuje kao organizatora južnoameričke kriminalne strukture sa pristupom kokainu iz Bolivije, Kolumbije i Perua. Prema optužnici, upravo je njegova mreža organizovala utovar droge u luci Belém.
Šeik je u Brazilu hapšen i osuđivan zbog drugih slučajeva međunarodne trgovine drogom, dok je u rumunskom predmetu optužen u odsustvu.
Ekipa koja je trebalo da izvuče kokain iz Crnog mora bila je međunarodna. Činili su je Španci, Ukrajinac i Rumuni.
Nakon što je deo droge izvučen, oko 30 vreća prebačeno je do mesta na kojem su ih preuzeli Krstić i Cvetković.
Dalji transport, prema rumunskim dokumentima, organizovao je srpski državljanin Predrag Stojić, koga OCCRP povezuje sa Balkanskim kartelom i višim nivoom organizacije srpske logistike.
Stojić je kasnije uhapšen u Srbiji, ali u drugom predmetu u oktobru 2023. godine, u istrazi Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Optužnica protiv te grupe potvrđena je početkom 2024.
Sedamnaest optuženih, a suđenje još nije ni počelo
I tu dolazimo do razloga zbog kojeg je sedam godina stara priča ponovo aktuelna.
Apelacioni sud u Konstanci 18. marta ove godine vratio je predmet na ponovno odlučivanje sudiji prethodnog postupka Tribunala u Tulči. Na spisku je 17 optuženih.
To ne znači da je optužnica odbačena, ali znači da će ponovo morati da se proveravaju njena zakonitost, dokazi i postupanje tužilaštva pre nego što predmet uopšte može da stigne do glavnog pretresa.
Odbrana će, sasvim očekivano, pokušati da ospori pojedine dokaze i način na koji su opisane konkretne radnje optuženih.
Zato je malo verovatno da će suđenje uskoro početi.
U međuvremenu, ljudi su hapšeni pa puštani, ukidane su mere sudskog nadzora, jedan od optuženih prijavio se ukrajinskoj vojsci, drugi je završio u španskom zatvoru zbog sasvim drugih krivičnih dela, a dvojica Srba koji su prvi pali sa kamionom kokaina odslužili su najveći deo svojih kazni.
Sedam godina kasnije, dakle, znamo mnogo više nego kada je prvi paket isplivao na rumunsku obalu.
Znamo odakle je kokain krenuo, kojim brodom, ko je trebalo da ga izvadi iz mora, ko da ga preuzme, kojim putem je trebalo da ode prema zapadnoj Evropi i ko je, prema tužilaštvu, činio pojedine karike međunarodnog lanca.
Samo još ne znamo kada će se o svemu tome zaista suditi.
Stara izreka kaže da je pravda spora, ali dostižna.
U slučaju „Kokaina sa plaže“, za sada je nesporno samo ovo prvo.
Još uvek nema komentara.