Revolucija dugovečnosti: Da li su tablete koje usporavaju starenje bliže nego što mislimo?
Lek koji produžava život, usporava starenje i odlaže starenje, uključujući slabost i bolest – zvuči suviše dobro da bi bilo istinito. Ipak, kako prenosi BBC Science Focus, sve veća težina naučnih dokaza sugeriše ne samo da su ovi lekovi na dohvat ruke, već da su možda već ovde. Neki se mogu naći na policama prodavnica zdrave hrane, dok su drugi već postojeći lekovi za stanja poput dijabetesa i raka koji se prenamenjuju. Studije na životinjama su pokazale ogroman potencijal, a klinička ispitivanja sada testiraju da li to važi i za ljude.
Od naučne fantastike do dokazane nauke
U poslednjih nekoliko decenija, nauka protiv starenja prešla je iz domena naučne fantastike u akademski rigoroznu, recenziranu nauku. Fokus nije na postizanju besmrtnosti ili kriogenom čuvanju mozga, već na poboljšanju takozvanog „zdravog životnog veka“ (healthspan) – broja godina tokom kojih ljudi mogu da žive dobro i bez bolesti.
Trenutno 80 % svetskih odraslih osoba starijih od 65 godina ima najmanje jednu hroničnu bolest, dok 68 % ima dve ili više. Prema rečima Džima Melona, predsednika kompanije za dugovečnost „Juvenescence“, lek koji bi dodao makar jednu ili dve zdrave godine životnom veku imao bi efekat vredan bilion dolara na svetsku ekonomiju, jer bi ljudi duže bili produktivni.
Obeležja starenja i uloga senolitika
Starost je najveći faktor rizika za kancere, kardiovaskularne bolesti i neurodegeneraciju. Sam proces starenja pokreće oko devet bioloških promena ili „obeležja“ (hallmarks), uključujući genetske mutacije, uništenje hromozoma i lošiji rad mitohondrija. Korekcijom ovih problema ne usporava se samo starenje, već se sprečavaju i bolesti starosti.
Istraživači sa Univerziteta Kineske akademije nauka otkrili su da prirodno jedinjenje procyanidin C1 iz semenki grožđa može da produži život starih miševa za 9 % i poboljša im fizičku spremnost ciljanjem „senescentnih“ ćelija, istrošenih ćelija koje se nagomilavaju i luče upale. Lekovi koji uništavaju ove ćelije, poznati kao senolitici (poput biljnog pigmenta kvercetina i leka za rak dasatiniba), pokazali su neverovatne rezultate u obnavljanju snage i produžavanju života čak i kada su primenjeni u dubokoj starosti.
Ubrzavanje procesa: Od miševa i pasa do ljudi
Glavni izazov u testiranju ovih lekova na ljudima jeste činjenica da su nam potrebne decenije da ostarimo. Naučnici zato koriste molekularne biomarkere promene DNK, ili pak testiraju terapije na psima, koji stare sedam puta brže od ljudi. U okviru „Dog Aging Project“ u SAD, 500 pasa testira rapamicin, lek koji u malim dozama produžava život kvascima, crvima i miševima.
Prema trenutnoj medicinskoj paradigmi, starenje se ne posmatra kao bolest koju treba lečiti, već kao neizbežnost. Da bi regulatorne agencije poput FDA odobrile lekove protiv starenja, sama starost mora biti priznata kao terapijska „indikacija“.
Jedan od ključnih predvodnika ove promene je dr Nir Barzilaj sa Instituta za starenje u Njujorku, koji se fokusira na metformin, jeftin i masovno korišćen lek protiv dijabetesa tipa 2. Studija na 150.000 ljudi u Velikoj Britaniji pokazala je da dijabetičari na metofrminu žive duže od nedijabetičara koji ga ne uzimaju.
Ovo je dovelo do pokretanja istorijskog kliničkog ispitivanja pod nazivom „Targeting Aging with Metformin“ (TAME). U ovoj studiji, 3.000 zdravih odraslih osoba starosti od 65 do 80 godina primaju metformin ili placebo tokom četiri godine, sa ciljem da se utvrdi da li lek može sistematski da odloži pojavu svih glavnih bolesti povezanih sa starenjem.
Ko će platiti budućnost bez bolesti starosti?
Ukoliko studija uspe, mogla bi da promeni paradigmu celokupne medicine, prebacujući je sa reaktivnog lečenja simptoma na proaktivnu, preventivnu negu. Umesto lečenja svake bolesti posebno, geroterapeutici poput metformina, rapamicina i senolitika mogli bi da se prepisuju na osnovu rezultata krvne slike.
Ipak, kako zaključuje BBC Science Focus, preostaje najznačajniji problem: finansiranje. Državne agencije i farmaceutska industrija nerado finansiraju klinička ispitivanja za jeftine, generičke i off-patent lekove na kojima nema velikih profitnih marži. Dok se ne pronađu dodatna sredstva, čovečanstvo će nastaviti da stari čekajući pristupačne terapije koje bi mogle da produže zdravlje.
EU produžila Srbiji podršku za gašenje požara
28. avg 2026.
Još uvek nema komentara.