Od iscrpljenosti do stalne potrebe za dokazivanjem: Kakve duboke rane nose odrasla deca radoholičara
Dok neki odrasli usvoje radne navike svojih roditelja, drugi godinama osećaju posledice nedostatka njihove pažnje i emocionalne prisutnosti. Deca roditelja koji su većinu vremena posvećivali poslu često su odrastala uz dovoljno materijalne sigurnosti, ali uz manje zajedničkog vremena i bliskosti. Takvo iskustvo kod nekih može da utiče na odnos prema poslu, sopstvenoj vrednosti i bliskim odnosima, piše YourTango.
Donose posao kući
Deca radoholičara mogu da odrastu u perfekcioniste koji sopstvenu vrednost povezuju sa uspehom. Teško postavljaju granice, prihvataju dodatne obaveze i nastavljaju da rade i nakon radnog vremena, čak i kada su već preopterećeni.
Istraživanja Brajana E. Robinsona i njegovih saradnika pokazala su da odrasla deca radoholičara mogu da imaju više problema sa depresivnošću i osećajem da nemaju dovoljno kontrole nad sopstvenim životom. Kod dece očeva radoholičara zabeležena je i veća anksioznost.
Iscrpljenost smatraju znakom predanosti
Ako su odrastali gledajući roditelje koji stalno rade, deca mogu da usvoje ideju da su iscrpljenost i prekovremeni rad dokaz ambicije i predanosti. Posao tako postepeno postaje važan deo njihovog identiteta, a uspeh način na koji procenjuju sopstvenu vrednost.
Zbog toga se teško odmaraju bez osećaja krivice i često nastavljaju da rade čak i kada to narušava njihov privatni život.
Poslom beže od problema
Deca uče posmatrajući roditelje. Ako su roditelji na stres i neprijatne emocije odgovarali još većom količinom posla, isti obrazac mogu da prenesu u odraslo doba. Umesto suočavanja sa problemima, zatrpavaju se obavezama, a novac i profesionalni uspeh mogu da im služe kao potvrda da vrede.
Teže se otvaraju u odnosima
Emocionalna odsutnost roditelja može da ostavi trag i na kasnijim odnosima. Odrasla deca radoholičara ponekad teško veruju drugima, stvaraju emocionalnu distancu ili biraju partnere koji su i sami nedostupni. Robinson navodi da se kod nekih pojavljuje obrazac ugađanja partnerima i ulaska u odnose sa emocionalno udaljenim osobama, čime nesvesno ponavljaju dinamiku poznatu iz detinjstva.
Traže potvrdu drugih
Ako su pažnju roditelja najlakše dobijali uspesima, deca mogu da nauče da pohvalu moraju da zasluže. Taj obrazac kasnije prenose na školovanje, posao i odnose, pa im tuđe odobravanje postaje važan pokazatelj sopstvene vrednosti. Umesto unutrašnjeg osećaja sigurnosti, potvrdu traže kroz rezultate, pohvale i profesionalna postignuća.
Teško im je da uspore
Deca koja su odrasla u domu u kojem je stalno trebalo nešto raditi mogu da se i kao odrasli osećaju nelagodno kada nemaju obaveza. Slobodno vreme brzo popunjavaju poslom, planovima ili drugim aktivnostima. Ako su od roditelja naučili da je produktivnost uvek prioritet, odmor može da im izaziva osećaj krivice. Zato im je teško da jednostavno stanu i uživaju u vremenu u kom ne moraju ništa da postignu.
Još uvek nema komentara.