VJT: Nije bilo zvučnog topa, građani kolektivno „umislili“ udar
Godinu i po dana posle protesta 15. marta, Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da građani nisu bežali pred nečim što su čuli i osetili, već jedni pred drugima. Zvuk sa snimaka je, tvrdi VJT, naknadno dodat, zdravstvene tegobe nemaju veze sa bilo kakvim uređajem, a za širenje „dezinformacija“ najavljeno je krivično gonjenje. Tako je istraga o tome šta je država možda uradila građanima završila istragom građana koji su se usudili da veruju sopstvenim čulima.
PANIKA BEZ UZROKA I TALAS BEZ POČETKA
Prema analizi VJT, tokom petnaestominutne tišine u Ulici kralja Milana dogodila se „panična lančana reakcija“ koja je trajala 32 sekunde. Navodno su redari aktivirali protokol povlačenja, skinuli prsluke i potrčali ka zgradama, pa je masa, videvši njih, počela da beži u oba smera.
Problem je što snimci i tadašnji izveštaji pokazuju obrnut redosled. Najpre je kroz masu prošao talas, ljudi su se istovremeno razmakli, a tek potom su redari počeli da skidaju prsluke i pozivaju na povlačenje.
Doduše, čudno je kako su hiljade ljudi, raspoređenih duž ulice, gotovo u istom trenutku izvele istu koreografiju? Ko im je dao znak? Kako je „panika“ krenula pravolinijski, razdvajajući masu kao rajsferšlus? I kako su ljudi, koji nisu mogli da vide redare nekoliko stotina metara dalje, reagovali na njihove pokrete?
Za tužilaštvo, izgleda, odgovor nije potreban. Dovoljno je da panika postoji, ali da uzrok bude politički podoban.
ZVUK JE MONTIRAN, A TEGOBE SLUČAJNE
VJT tvrdi da su snimci na kojima se čuje karakterističan huk naknadno obrađeni, dok je jedan snimak bez tog zvuka proglašen originalnim. Međutim, odsustvo zvuka na pojedinim telefonima samo po sebi ne dokazuje da ga nije bilo. Mikrofoni, udaljenost, pravac snimanja, automatska obrada zvuka i frekvencijski opseg mogu dati različite zapise istog događaja.
Još je teže objasniti ljude koji nisu gledali snimke sa društvenih mreža, već su se u 19.11 nalazili u Ulici kralja Milana. Oni su govorili o huku nalik avionu ili vozu, pritisku, naletu vazduha i osećaju da im nešto dolazi u susret.
U Urgentnom centru je tokom naredna 24 sata pregledano 140 pacijenata, od kojih je 41 prijavio gotovo iste simptome, mučninu, vrtoglavicu, zujanje u ušima, glavobolju i oslabljen sluh. Gotovo svi rekli su da su u istom trenutku bili između SKC-a i Slavije.
VJT sada zaključuje da su to tegobe uobičajene za velika okupljanja. Znači, građani su se istovremeno uplašili bez razloga, zatim dobili slične simptome bez zajedničkog uzroka, a sve to baš na istom mestu i u istom minutu.
SVET NIJE POTVRDIO TOP, ALI NIJE NI ZATVORIO OČI
Evropski sud za ljudska prava nije utvrdio da je zvučno oružje upotrebljeno. Ipak, Srbiji je izrekao privremenu meru kojom je naloženo da spreči buduću upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu mase, osim za komunikaciju.
Specijalni izvestioci UN zatražili su delotvornu i nezavisnu istragu, dok je međunarodna organizacija Earshot, posle analize snimaka i hiljada svedočenja, zaključila da je veoma verovatno korišćeno usmereno akustično oružje, ne nužno policijski LRAD.
S druge strane, VJT se kao dokazom služi i izjašnjenjima MUP-a, BIA, Ministarstva odbrane i njihovih jedinica da njihovi pripadnici nisu koristili niti primetili takav uređaj. Praktično, institucije osumnjičene da nešto kriju pitane su da li nešto kriju i njihov odgovor „ne“ ugrađen je u zaključak istrage.
OD ISTRAGE DOGAĐAJA DO ZASTRAŠIVANJA SVEDOKA
Studenti su odbacili tvrdnju da su planirali simulaciju. Objasnili su da zapisnik na koji se VJT poziva potiče sa sastanka održanog dva meseca ranije, pred protest na Autokomandi, kada su razmatrani različiti bezbednosni rizici kao što su zvučni top, vodeni top, suzavac i druga sredstva prinude. Pominjanje mogućeg rizika tužilaštvo je pretvorilo u dokaz zavere.
Aleksandar Vučić je, dan pre objavljivanja analize VJT, već presudio: sve je bila laž, a zvuk je naknadno montiran. Potom su isti zaključak preuzeli provladini mediji, bez prostora za sumnju, stručna pitanja ili svedočenja građana.
Zato je legitimno pitati da li je ovo pravosudni epilog ili izborna kampanja sa pečatom tužilaštva. VJT više ne traži odgovor na pitanje šta je nateralo masu da beži. Traži one koji su rekli da su nešto čuli, osetili ili videli.
Ukratko, sledeći put, ako vam se pred očima razmakne čitava ulica, ako začujete huk i završite kod lekara, ćutite. Država će vam naknadno objasniti da se ništa nije dogodilo. Ako poverujete sebi umesto televiziji, možda ćete još morati i da odgovarate.
Još uvek nema komentara.