Vojni rok još nije počeo, račun je već 14,85 milijardi: Šta je država kupila našim novcem
Od početka 2024. do kraja marta 2026. država je na pripreme za obavezni vojni rok potrošila gotovo 15 milijardi dinara. Prvi regruti, prema poslednjim najavama, u kasarne bi trebalo da uđu u martu 2027. U međuvremenu su obnavljani vojni objekti, kupovane uniforme, oprema i naoružanje. Građani još nemaju objedinjeni spisak radova, ugovora i firmi kojima je novac isplaćen.
Vojni rok još nije vraćen. Narodna skupština nije ponovo aktivirala obavezu služenja, zakonodavna procedura nije završena, a nijedan regrut nije dobio poziv za najavljenih 75 dana u kasarni.
Novac, međutim, nije čekao ni zakon ni prve regrute.
Prema podacima Ministarstva odbrane, od početka 2024. do kraja marta 2026. za program „Služenje vojnog roka“ potrošeno je oko 14,85 milijardi dinara. Tokom 2024. godine utrošeno je 5,35 milijardi, tokom 2025. još 8,75 milijardi, a u prva tri meseca 2026. dodatna 743 miliona dinara. Najveći deo novca uložen je u zgrade i vojne objekte.
„Pre toga će krenuti birokratske procedure“, rekao je Vučić tokom obilaska vojnog aerodroma u Batajnici.
Datum, dakle, još nije propisan zakonom. Za sada je reč o još jednoj najavi u nizu.
Država je, uprkos tome, već potrošila iznos koji se meri desetinama miliona evra.
Pet milijardi jedne godine, skoro devet sledeće
Podatak o 14,85 milijardi prvi put daje jasniju sliku o tome kako je potrošnja rasla. U 2024. godini Ministarstvo odbrane je za uređenje objekata namenjenih budućim regrutima izdvojilo 5,35 milijardi dinara. Već naredne godine potrošnja je skočila na 8,75 milijardi.
Znamo, dakle, koliko je potrošeno po godinama. Mnogo je teže ustanoviti šta je za taj novac dobijeno po kasarnama, ugovorima i dobavljačima.
Ministar odbrane Bratislav Gašić početkom januara rekao je da je tokom 2025. godine 125 objekata privedeno nameni. Najavio je po 5.000 regruta u generaciji i 75 dana služenja, od čega bi 60 dana bilo provedeno u kasarnama, a poslednjih 15 na terenskoj obuci. Gašić je naveo i da su nabavljeni nova oprema, uniforme i naoružanje.
To je najkonkretniji zvanični odgovor na pitanje šta je kupljeno. Nije i potpun račun.
Sto dvadeset pet objekata, bez računa po objektu
Javnosti nije predstavljena objedinjena lista 125 obnovljenih objekata sa nazivima, lokacijama, opisom radova, ugovorenim i konačnim cenama i imenima izvođača.
Vojni analitičar Vlade Radulović naveo je za Forbes Srbija da su među renoviranim objektima smeštajne zgrade, kuhinje, nastavne prostorije, kabineti, poligoni i prateća infrastruktura. Objedinjena lista sa nazivima, površinama i lokacijama nije objavljena.
„Razloga za to je nekoliko. Najčešće se navode oni ‘bezbednosni’, budući da se radi o vojnoj imovini“, rekao je Radulović.
Broj od 125 objekata zato više govori o obimu radova nego o načinu na koji je novac trošen.
Pod izrazom „privođenje nameni“ mogu se naći i krečenje nekoliko prostorija i potpuna rekonstrukcija paviljona. Bez vrednosti svakog posla ne može se utvrditi koliko je objekata zaista potpuno obnovljeno, koliko je radova završeno i koliko je svaki od njih koštao.
Bezbednosna ograničenja mogu da objasne zašto javnosti nisu dostupni svi detalji o vojnim objektima i naoružanju. Teže je objasniti zašto nema objedinjenih podataka o smeštaju, kuhinjama, sanitarnim čvorovima, uniformama, nameštaju i građevinskim radovima.
Za gotovo 15 milijardi dinara građani su dobili zbir, ali ne i inventar.
Kasarne se mogu obnoviti, instruktori ne mogu da se kupe
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović procenjuje da je Vojsku Srbije tokom prethodne decenije napustilo oko 15.000 oficira, podoficira i drugih stručnih lica.
„Vojska Srbije doživela je pravi egzodus kadra“, rekao je Petrović za Novu ekonomiju.
Petrović upozorava da infrastruktura može relativno brzo da se obnovi, dok su za rad sa ljudima koji u kasarnu ne dolaze dobrovoljno potrebni iskusni oficiri i podoficiri. Naveo je i da su za poslednju vojnu paradu pozivani penzionisani pripadnici jer nije bilo dovoljno ljudi osposobljenih za upravljanje pojedinim vojnim vozilima.
Kasarna može da se okreči. Krevet može da se kupi. Uniforma može da se sašije. Iskusan kadar za obučavanje regruta ne nastaje završetkom tendera.
Novac premeštan dok se početak ponovo odlagao
Da ni sama država nije imala potpuno čvrst raspored trošenja pokazuje odluka Vlade od 7. maja 2026. godine.
Ukupno 366,44 miliona dinara prethodno namenjenih služenju vojnog roka preraspodeljeno je na druge potrebe. Ministarstvu kulture otišlo je 37 miliona za otkup umetničkih dela, 260 miliona prebačeno je za organizaciju međunarodnih sportskih takmičenja, Ministarstvu zdravlja 60 miliona za pet mobilnih ambulanti, a 9,44 miliona Ministarstvu sporta za nagrade sportistima i trenerima.
Preraspodela pokazuje koliko je plan za vojni rok bio promenljiv. Dok su se datumi početka pomerali sa 2025. na 2026, a zatim na mart 2027, deo novca je vraćan u rezervu i preusmeravan na druge sektore.
Račun se ne završava na 14,85 milijardi
Dosadašnja potrošnja predstavlja samo pripremu sistema.
Budžet za 2026. predviđa po približno 3,37 milijardi dinara za služenje vojnog roka u 2026, 2027. i 2028. godini. Ukupno je za tri godine planirano još 10,12 milijardi dinara.
To ne obuhvata samo jednokratnu obnovu objekata. Ako vojni rok zaživi, država će svake godine plaćati naknade regrutima, ishranu, zdravstvenu zaštitu, uniforme, obuću, prevoz, municiju za obuku, energente, komunalije, održavanje objekata i rad profesionalnog kadra.
Gašić je ranije najavio naknadu od 75.000 dinara za svih 75 dana služenja. Ako bi kroz kasarne godišnje prošlo 20.000 ljudi, koliko su pojedini zvaničnici ranije pominjali kao cilj, samo naknade regrutima iznosile bi 1,5 milijardi dinara godišnje.
Javni račun za vojni rok zato neće biti završen onda kada se rekonstruiše poslednja kasarna. Tada će tek početi redovni godišnji troškovi.
Radno mesto miruje, računi ne
Trošak vojnog roka neće snositi samo državni budžet.
Zakon o radu propisuje da zaposlenom tokom odsluženja vojnog roka miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Po završetku služenja ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na posao.
To, međuti, nije isto što i plaćeno odsustvo.
Ako najavljena naknada ostane 75.000 dinara za ceo period, zaposleni bi za dva i po meseca obaveznog odsustva dobio manje od jedne prosečne mesečne neto plate.
Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu 2026. iznosila je 121.805 dinara. Medijalna zarada, koju polovina zaposlenih nije premašila, bila je 94.585 dinara. Najavljena naknada za svih 75 dana bila bi niža i od jedne medijalne mesečne zarade.
Radno mesto može da miruje, ali kirija, rata kredita i računi neće.
Još je neizvesniji položaj ljudi koji rade na određeno, preko kratkih ugovora, honorarno ili kao preduzetnici. Za njih pravo na povratak na isto radno mesto često ne rešava ništa, jer stabilno radno mesto nisu ni imali.
Deo cene vojnog roka tako se neće pojaviti u budžetu Ministarstva odbrane. Biće prebačen na regrute i njihove porodice.
Studentima odlaganje, ali ne i sva pravila
Važeći zakon predviđa da se student upućuje na služenje nakon završetka fakulteta, najkasnije do kraja septembra godine u kojoj navršava 27 godina. Za specijalizaciju i poslediplomsko usavršavanje odlaganje može trajati do godine u kojoj navršava 30 godina.
To rešava osnovno pitanje da li student mora da napusti fakultet usred semestra.
Ne rešava šta se događa između osnovnih i master studija, sa mestom u studentskom domu, stipendijom, kreditom, stručnom praksom ili razmenom u inostranstvu.
Jedan poziv između dva upisna roka može da pomeri nastavak studija i prvi posao za čitavu godinu.
Civilna služba i dalje traje devet meseci
Pravo na prigovor savesti postoji i u važećem pravnom okviru. Problem je što Zakon o civilnoj službi i dalje propisuje trajanje od devet meseci.
Najavljeni vojni rok trajao bi 75 dana. Ako bi ta razlika ostala, osoba koja koristi pravo na civilnu službu bila bi van fakulteta ili posla više nego tri puta duže od osobe koja služi sa oružjem.
Novi model zato mora da uredi gde će se civilna služba obavljati, koliko će trajati, kolika će biti naknada i ko će finansirati ustanove koje primaju obveznike.
Još 500 miliona evra za odbranu, ali ne za vojni rok
Istog dana kada su objavljeni novi podaci o 14,85 milijardi dinara, Ministarstvo finansija potvrdilo je da se Srbija privatnim plasmanom šestogodišnjih obveznica zadužila za još 500 miliona evra.
Obveznice nose kuponsku stopu od 4,75 odsto, a sredstva su namenjena modernizaciji sistema odbrane, uključujući nabavku vojne opreme i povezanih tehnologija. Ministarstvo nije objavilo ko je kupac obveznica.
Dok javnost još pokušava da utvrdi šta je kupljeno novcem namenjenim budućim regrutima, država se dodatno zadužuje za sektor odbrane, kroz privatni plasman čiji kupac nije objavljen.
Građanima zbir, odgovori naknadno
Sada znamo kako je nastao račun od 14,85 milijardi dinara: 5,35 milijardi tokom 2024, 8,75 milijardi tokom 2025. i 743 miliona u prva tri meseca 2026. godine.
Znamo i šta je država okvirno nabavljala. Obnavljani su vojni objekti, kupovane uniforme, oprema i naoružanje.
Ne znamo koliko je plaćeno za svaku kasarnu, ko je dobio najveće ugovore i šta je tačno isporučeno. Detaljna lista 125 obnovljenih objekata nije javno objavljena.
Istovremeno, država nema dovoljno kadra, datum početka se više puta pomerao, deo novca je preusmeren na druge potrebe, a pravila za zaposlene, studente i civilnu službu još nisu završena.
Vojni rok još nije počeo, a račun je već 14,85 milijardi dinara.
Građanima je saopšteno koliko su platili, ali ostaje na čekanju šta su platili.
Još uvek nema komentara.