Fasada pulmološke klinike: Ogledalo stanja u većini zdravstvenih centara
Da nije bilo borbe za život srpskog ministra policije Ivice Dačića, malo ko bi, bar javno, primetio stanje bolnice u kojoj se lečio. Ili, bar njene fasade.
Fasada Klinike za pulmologiju na adresi Koste Todorovića 26 izgleda otprilike onako kako se i oseća većina pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, diše na slamčicu. Bolničke sobe, kupatila, lekarske ordinacije u samoj bolnici su još gora priča. Da se zdrav razboli.
Pulmološka klinika KCS-a deo je istorijskog kompleksa Kliničkog centra izgrađenog sredinom 20. veka. Danas, oljuštena farba, fleke od kiše i smoga i prozori koji ne dihtuju. Kiša, smog i zagađenje Beograda uradili su svoje. Dok nova kula KCS-a blista u daljini, stara pulmološka zgrada čeka red za protezu.
Fasade bolnica nisu samo tamo neki spoljni zidovi. One su metafora čitavog zdravstvenog sistema i prvi utisak za pacijente i porodice. Većina pulmoloških odeljenja i klinika širom zemlje izgleda kao da su poslednji put okrečene za vreme Tita. U Nišu, Klinika za plućne bolesti i tuberkulozu dobila je nešto pažnje tokom korone, ali zgrada i dalje funkcioniše na aparatima. U Kragujevcu, Novom Sadu ili manjim gradovima priča je slična, pukotine, vlaga i farba koja se ljušti brže nego što se obećanja ispunjavaju.
Prema podacima Ministarstva zdravlja i građevinskih inspekcija, većina zdravstvenih objekata i dalje čeka obnovu. Dok se država hvali rekonstrukcijama, poput onih u Leskovcu, Aleksincu ili Somboru, realnost je da nova obećanja stižu redovno, ali rezultati retko.
Za pulmološke pacijente to nije problem estetike. Naučno je dokazano da estetski i funkcionalno uređena okolina pozitivno utiče na psihičko stanje bolesnika. Dobra fasada sa sistemom ventilacije obezbeđuje bolju termoizolaciju, smanjuje troškove grejanja i hlađenja za čak 30 do 40%, štiti od vlage i buke, a indirektno poboljšava kvalitet vazduha u prostorijama. Loša izolacija znači promaju, buku sa ulice i veću vlažnost, sve faktore koji direktno pogoršavaju astmu, HOBP ili post-kovid fibroze. U pulmološkim ustanovama, gde leže pacijenti sa osetljivim disajnim oboljenjima, to je posebno važno, jer loša izolacija može da dovede do kondenzacije, što pogoršava alergije ili infekcije. Fasada bukvalno otežava disanje onima koji se bore za dah.
U slučaju pulmološke klinike je jasno da kvalitet lečenja zavisi od lekara i aparata, ali i od okruženja. Hiljade običnih građana svakodnevno ulaze u te iste zgrade i izlaze sa osećajem da se i sistem, kao i oni sami, još guši. Vreme je da se fasade svih naših klinika podignu na nivo 21. veka. Država mora da brine o zdravlju svojih građana na svakom nivou. Spolja i unutra.
Još uvek nema komentara.