Mehanizam zaštićenog kriminala: Zašto organizovane grupe ne mogu da deluju bez bezbednosnih struktura?
Učestali bombaški napadi na elitne beogradske restorane ponovo otvaraju pitanje o granici između organizovanog kriminala i bezbednosnog aparata. Dok se zvanične istrage zadržavaju na nivou izvršilaca, analize ukazuju na to da se na beogradskom asfaltu ništa ne događa bez specifičnog odobrenja onih koji bi red trebalo da sprovode.
„Vidim da su ovi incidenti učestali; meni to liči na reketiranje ili prosto pokazivanje mišića. Ipak, ključno pitanje je ko zapravo demonstrira moć“, kaže za naš portal Uglješa Bokić, novinar lista Danas.
Ko baca bombe na elitne lokale u Beogradu?
06. feb 2026.
Regrutacija maloletnika kao operativna metoda
Bokić naglašava da uhapšena grupa koju policija formalno identifikuje kao „vračarski klan“ nosi sva obeležja potrošne snage.
„Oni sigurno ne mogu biti glava tog klana. To nisu ljudi koji donose odluke, već puki izvršioci. Ta deca se vrbuju preko navijačkih grupa i u stanju su da urade sve, ali je veliko pitanje koliko su ova hapšenja stvarni udarci na strukture, a koliko pokušaj da se javnosti prikaže aktivnost UKP-a pod novim rukovodstvom Marka Krička.“
Simbioza službe i ulice
Ključna teza koju Bokić iznosi jeste nemogućnost postojanja ozbiljnog kriminala bez prećutne saglasnosti onih koji kontrolišu sistem.
„Ne može da se skupi 20 ili 30 ljudi i kaže: ‘Hajde, mi ćemo sada da radimo šta hoćemo’, zapravo može ali bi bili brzo uhapšeni. Sve što prevazilazi opšti kriminal i radi se organizovano, ne može se činiti na svoju ruku. Kada kažem da ne može bez bezbednosnih struktura, to znači da su u pitanju dogovori – usluga za uslugu“, ističe Bokić.
Kao primer takve sprege, on podseća na ime koje se godinama provlači kroz izveštaje o kriminalnim aktivnostima: „Novak Nedić je često pominjan kao operativna veza između podzemlja i vlasti. Čim se određeni modus operandi ponavlja, to znači da je sistem organizovan, a ne slučajan. Ovo nisu izolovani incidenti.“
Statistika protiv suštine
Dok se policija fokusira na dokazivanje svoje nove efikasnosti, realnost na terenu pokazuje da su nalogodavci i dalje nevidljivi. Ukoliko su hapšenja samo deo unutrašnje preraspodele uticaja u MUP-u, a ne frontalni napad na koren organizacije, bombaški napadi bi mogli ostati uobičajeno sredstvo komunikacije u Beogradu.
Još uvek nema komentara.