Snažna junakinja, isti stari muškarac: Zašto romantična fantastika menja svetove, ali ne i odnose moći
Može da ubije čudovište, povede vojsku i zauzme presto. Ipak, kada počne ljubavna priča, pored nje se često pojavljuje muškarac koji je stariji, opasniji i moćniji. Romantična fantastika dala je ženama pravo na želju i centralno mesto u priči, ali nije uspela da ljubav zamisli izvan muške nadmoći.
Početkom jula u Oksfordu je otvorena Bad Girl Books, prva knjižara u Velikoj Britaniji posvećena romantičnoj fantastici. Oko stotinu ljudi čekalo je da uđe u prostor napravljen za knjige čiji je uspeh donedavno odbacivan kao prolazna internet pomama ili „neozbiljno“ žensko štivo. Gotovo svi redovi bile su žene.
Osnivačica knjižare Starlin Marot rekla je za „Gardijan“ da se knjige ovog žanra često svode na eksplicitne scene, iako one zauzimaju tek nekoliko poglavlja u romanima od po 500 stranica.
„To je bezbedan prostor za istraživanje odnosa i ženskog zadovoljstva iz ženske perspektive“, objasnila je Marot.
Otvaranje specijalizovane knjižare najnoviji je dokaz da romantična fantastika, poznata i pod engleskim nazivom romantasy, više nije mala internet niša. Postala je ozbiljan izdavački posao, prostor ženske čitalačke zajednice i mesto na kojem se pregovara o tome kako ljubav, seksualnost i ženska moć treba da izgledaju.
Junakinja više ne čeka da je neko spase. Ona ima mač, magiju, političku moć ili sposobnost od koje zavisi sudbina čitavog sveta. Donosi odluke, bori se i preživljava ono što bi u starijoj fantastici bilo rezervisano za muškog heroja.
Onda se pojavi on.
Vladar, ratnik, besmrtno biće ili čovek sa dovoljno nasilnom prošlošću da odmah bude jasno da sa njim nema šale. Od junakinje je iskusniji, bolje obavešten i uglavnom neuporedivo moćniji. Opasan je prema svima, ali će zbog nje spaliti svet. Ljubomoru naziva zaštitom, ćutanje tajnom koju još ne može da joj poveri, a donošenje odluka umesto nje brigom za njenu bezbednost.
Svetovi su novi. Muškarac je dobro poznat.
U toj kontradikciji nalazi se razlog zbog kojeg romantičnu fantastiku vredi posmatrati kao društveni fenomen, a ne samo kao još jedan književni trend. Žanr je otvorio prostor u kojem ženska želja više nije sramota, a žena nije nagrada na kraju tuđe avanture. Istovremeno, veliki deo najpopularnijih priča njenu moć smešta u odnos sa muškarcem koji mora biti još moćniji.
Žena dobija mač, ali muškarac zadržava vojsku.
Žene više nisu sporedni likovi
Romantična fantastika postala je jedan od najprofitabilnijih delova savremene izdavačke industrije. Podaci američke kompanije Circana pokazali su da je prodaja štampanih ljubavnih romana tokom 2025. bila 24 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine. Za 12 meseci prodato je 51 milion primeraka, dok su romantična fantastika i sportska romansa bili među podžanrovima sa trocifrenim rastom.
Nije reč samo o nekoliko knjiga koje su slučajno postale viralne. „Oluja od oniksa“, treći deo serijala Rebeke Jaros, prodata je početkom 2025. u više od 2,7 miliona primeraka tokom prve nedelje. Romantična fantastika je, prema procenama koje prenose istraživačice Univerziteta u Liverpulu, tokom 2024. donela oko 610 miliona dolara prihoda.
Izdavači su shvatili da čitateljke ne kupuju samo knjigu. Kupuju posebno izdanje, ukrašene ivice stranica, drugačiju naslovnicu, dodatne ilustracije i osećaj pripadnosti zajednici. BukTok je od preporuke napravio tržišni mehanizam: iste knjige kruže kroz hiljade video-snimaka, zatim dobijaju istaknuta mesta u knjižarama, nova izdanja i poređenja sa naslovima koji su već postali viralni.
Prema istraživanju NielsenIQ BookData, skoro 15 odsto kupovina romantične fantastike tokom 2024. proisteklo je iz otkrivanja naslova preko platformi za deljenje video-sadržaja. Tri godine ranije taj udeo iznosio je svega pet odsto.
Na Sajmu knjiga u Bolonji u aprilu ove godine književni agenti i stručnjaci za prodaju autorskih prava potvrdili su da međunarodna potražnja za romantičnom fantastikom ostaje snažna, iako se od novih naslova očekuje više originalnosti. Izdavači već nekoliko godina govore o mogućem zasićenju tržišta, ali kategorija i dalje predvodi veliki deo poslova u književnosti za mlade.
Tako se ne proizvodi samo više romantične fantastike. Proizvodi se više knjiga sa istim proverenim sastojcima: neprijatelji koji postaju ljubavnici, sudbinski povezani partneri, muškarci sa mračnom prošlošću i junakinje čija se snaga neprestano dokazuje u odnosu sa još snažnijim muškarcem.
Ženski ukus, dugo odbacivan kao manje vredan, konačno pokreće veliki novac. To jeste promena. Ali industrija nije počela ozbiljno da shvata žensku slobodu. Naučila je da je pakuje i prodaje.
Pravo da želi, ali samo određenog muškarca
Romantična fantastika uradila je nešto što popularna kultura dugo nije umela ili nije želela: postavila je ženu u središte sopstvene želje.
Ona više nije telo koje posmatra muškarac. Priča prati njenu privlačnost, strah, zadovoljstvo, granice i odluke. Njena osećanja ne postoje samo da bi objasnila razvoj muškog junaka. On je taj koji treba da zasluži njeno poverenje.
Istraživačice Univerziteta u Liverpulu ispituju kako žene doživljavaju ovaj žanr. U dosadašnjem delu istraživanja čitateljke su govorile da im romantična fantastika omogućava istraživanje fantazija i sopstvene seksualnosti. Mlađe žene izdvajale su priče u kojima junakinje ne osećaju stid zbog svojih želja, dok su žene iz konzervativnijih sredina govorile da ih inspirišu likovi koji se ne stide da traže zadovoljstvo.
„Čitateljke ne privlače samo ‘smut’ ili ‘spice’, već priznanje žena kao seksualnih subjekata, a ne objekata muškog zadovoljstva“, kažu autorke.
Decenijama su kulturni proizvodi namenjeni ženama proglašavani glupim, plitkim ili sramotnim. Ono što čitaju muškarci naziva se žanrom, a ono što čitaju žene bekstvom. Muška fantazija o ratovanju, osvajanju i nasilju prihvata se kao univerzalna priča. Ženska fantazija o želji i zadovoljstvu mora da polaže ispit književne vrednosti.
Kritikovati romantičnu fantastiku zato ne znači podsmevati se ženama koje je čitaju. Žene nisu odgovorne za obrasce koje patrijarhalna kultura proizvodi i tržište neprestano prepakiva. Pitanje nije zašto žene žele fantaziju, nego zašto im se čak i u fantaziji kao vrhunac ljubavi nudi muškarac čija moć počiva na kontroli, nasilju i sposobnosti da im oduzme autonomiju.
Ako je posesivan, znači da mu je stalo
Najčešći junak romantične fantastike nije princ koji će ljubazno pokucati na vrata. On je takozvani moralno sivi muškarac: sposoban za nasilje, zatvoren, dominantan i opasan. Privlačnost tog lika počiva na obećanju da će žena biti izuzetak.
On možda ne poštuje nikoga drugog, ali će poštovati nju. Možda je spreman da uništi grad, ali će zapamtiti šta ona voli. Možda kontroliše ljude, informacije i čitave teritorije, ali će pred njom pokazati ranjivost.
Fantazija nije u tome da on prestane da bude nasilan. Fantazija je da će njegovo nasilje biti usmereno na druge, a njoj stavljeno u službu.
Tu muška sposobnost za nasilje postaje erotska vrednost. Njegova fizička, politička ili natprirodna nadmoć nije prepreka ljubavi, već ono što ga čini poželjnim. Sigurnost junakinje ne proizlazi iz sveta u kojem poštuju njena prava, već iz privatne zaštite moćnog muškarca.
Na prvi pogled, takva priča deluje suprotno patrijarhalnom obrascu. Žena nije izabrana zato što je poslušna i skromna. Izabrana je zato što je snažna, tvrdoglava i sposobna da mu se suprotstavi.
Moć koju dobija, međutim, ne ruši hijerarhiju između njih. Ona samo treba da dokaže da je dovoljno posebna da bi se dominantan muškarac prema njoj ponašao drugačije nego prema ostatku sveta.
Posesivnost se prevodi u odanost. Nadzor postaje zaštita. Njegovo odbijanje da joj saopšti važne informacije opravdava se opasnošću. Odluke koje donese bez nje postaju dokaz da nije mogao da rizikuje njen život.
Junakinja sme da bude moćna, samo ne toliko da joj on nije potreban.
To ne znači da čitateljke žele nasilje ili kontrolu u stvarnim vezama. Fantazija nije politički program, niti izbor književnog lika govori šta bi neko prihvatio u sopstvenom životu. Kritika mora ostati usmerena na kulturu koja muškarčevu sposobnost da povredi pretvara u dokaz da može da zaštiti, a ne na žene koje te priče čitaju.
Pristanak nije isto što i ravnopravnost
Savremena romantična fantastika mnogo više govori o pristanku nego starije ljubavne i fantastične priče. To je važna promena, ali pristanak je početna granica ispod koje odnos postaje nasilje. Nije dokaz da su dve osobe ravnopravne.
Erin Džons Spiz u analizi romana Sare Dž. Mas tvrdi da njene priče žensku seksualnost ne tretiraju kao nešto što mora biti kažnjeno ili obuzdano. Junakinje donose odluke, menjaju partnere, postavljaju granice i ne moraju da čuvaju nevinost za navodno jedinog pravog muškarca.
„Mas nudi priče koje se suprotstavljaju hegemonoj muškosti i dominantnim mitovima o silovanju u korist razvijanja kulture pristanka“, navodi Spiz.
To je jedan deo priče. Drugi je neprijatniji.
Muškarac može da prihvati ženino „ne“, a da i dalje poseduje informacije bez kojih ona ne može slobodno da odlučuje. Može da joj ostavi izbor u intimnom odnosu, dok kontroliše vojsku, novac, teritoriju, njenu bezbednost ili mogućnost da ode. Može da poštuje njene granice u spavaćoj sobi, a da u ostatku njenog života zadrži pravo da zna bolje i odlučuje više.
Nekoliko pravilno postavljenih pitanja ne poništava materijalnu i političku nadmoć. Pristanak ne pretvara odnos dominacije u odnos jednakih.
U tom smislu, savremeni „alfa muškarac“ nije nestao. Samo je naučio jezik pristanka. Njegova kontrola sada dolazi uz pitanje, njegova posesivnost uz ranjivost, a njegova sposobnost za nasilje uz obećanje da je nikada neće okrenuti protiv žene koju voli.
Od publike se traži da poveruje da je muška moć bezbedna sve dok je u rukama „pravog“ muškarca. To je jedna od najstarijih patrijarhalnih ponuda.
Sudbina koja uvek vodi ka muškarcu
Romantična fantastika često koristi motiv suđenih partnera: dve osobe povezane su magijom, biologijom ili silom koja je starija od njih. Takva veza predstavlja se kao dublja od obične ljubavi. Ona nije posledica slobodnog izbora, već otkrivanja da je neko već određen za tebe.
Džesika Karavađo je ovaj obrazac analizirala na primeru serijala „Dvor trnja i ruža“. Prema njenom tumačenju, priče koje naizgled slave žensku autonomiju pretvaraju društveni pritisak ka heteroseksualnoj vezi u natprirodni zakon.
Motiv suđenih partnera opisuje kao „romantizovani biološki imperativ ka heteroseksualnosti i reprodukciji“.
Problem nije samo u tome što su likovi magijski spojeni. Takva veza unapred određuje koga će žena želeti, sa kim će ostati i kakav će odnos biti predstavljen kao jedini pravi završetak.
Heteroseksualna veza ovde nije samo privatna odluka dvoje likova. Ona je cilj ka kojem junakinju vode biologija, sudbina i sama struktura priče. Žena može da osvoji kraljevstvo, ali se njena priča i dalje smatra nedovršenom dok ne pronađe muškarca kojem pripada.
Posebno je važno šta se događa kada odbije vezu koju joj je sudbina namenila. Njeno „ne“ tada se često ne tretira kao konačna odluka, već kao problem koji bi trebalo da prevaziđe, posledica traume ili prepreka do završetka koji je priča već odredila.
Izbor postoji sve dok vodi ka očekivanom muškarcu. Kada ne vodi, priča počinje da ga ispravlja.
Ženska moć kao prodajna oznaka
Izdavačka industrija dobro poznaje jezik svoje publike. Zna da prodaje „snažnu junakinju“, „ženski bes“, „osnaživanje“, „traumu“, „pristanak“ i „moralno sivog muškarca“.
Te oznake ne moraju biti prazne. Mnoge knjige zaista daju ženama prostor koji im je popularna fantastika dugo uskraćivala. Problem nastaje kada se jezik oslobađanja pretvori u ambalažu, dok odnosi muške dominacije u samoj priči ostanu netaknuti.
Junakinja nije snažna samo zato što ume da se bori, ima sarkastične odgovore i može da oslobodi razornu magiju. Važnije je može li da donese odluku koju muškarac neće poništiti brigom, sudbinom ili navodno višim ciljem.
Da li raspolaže sopstvenim znanjem? Može li da odbije vezu, a da priča njeno „ne“ ne tretira kao privremenu prepreku do srećnog kraja? Da li njena moć postoji i kada je niko ne želi, ne štiti i ne bira? Da li je slobodna ako njena bezbednost zavisi od toga da ostane voljena od muškarca koji je moćniji od nje?
Romantična fantastika dala je ženama pravo da budu glavne junakinje. Dala im je bes, želju, ambiciju i moć da menjaju svetove. To nije beznačajno i ne treba ga svoditi na podsmeh knjigama sa vilenjacima, zmajevima i eksplicitnim scenama.
Ali žena nije oslobođena samo zato što joj je dozvoljeno da bude moćna u svetu koji na kraju i dalje uređuje muška sila.
Književna revolucija ne završava se time što je princeza dobila mač. Završava se tek kada ljubav više ne zahteva da ga preda muškarcu koji je dovoljno moćan da joj ga oduzme.
Još uvek nema komentara.