Nestašica lekova u Srbiji: Antiepileptici i lekovi za retke bolesti najslabija tačka
Zdravstveni sistem Srbije „ljulja“ se već duže vreme. Muči se da održi kontinuitet snabdevanja lekovima i medicinskim sredstvima. Apoteka Beograd, usled nagomilanih dugovanja i blokada, više ne može da garantuje pun asortiman, što građane ostavlja da čekaju. Žalbe sa društvenih mreža i iskustvo sa terena govore da kriza najteže pada onima koji to vreme nemaju, hroničnim bolesnicima i deci sa retkim bolestima.
Šta “ljulja” sistem
Problemi u snabdevanju nisu samo posledica nedostatka novca, već i ozbiljnih zastoja u lancu snabdevanja i spore birokratije. Čak i kada su lekovi registrovani, tehničke greške u proizvodnji ili povlačenje spornih serija, što je bio slučaj sa osnovnim sredstvima, poput fiziološkog rastvora, ostavljaju prazne police u apotekama, dok preostale zalihe, po prioritetu, odlaze u bolnice.
Za specifične terapije, poput onih za plućne bolesti ili retka neurološka stanja, zamenski lekovi često ne postoje ili nisu na listi, te ostavljaju pacijente bez izbora.
Iako su izdvajanja za retke bolesti u 2026. godini blago porasla, iz NORBS-a kažu da je za pokrivanje svih pacijenata neophodno više. Raskorak znači da je veliki broj pacijenata osuđen na SMS donacije i humanitarnu pomoć.
Kriza se ne zaustavlja samo na specifičnim terapijama, već pogađa i osnovu lečenja. Fiziološki rastvor, apsolutni temelj svakodnevnog rada u bolnici, od primene infuzija do ispiranja rana, dugo je u deficitu, te primorava zaposlene na racionalizaciju.
Građani u apotekama trenutno mogu da pronađu samo ampule fiziološkog od 5 mililitara, dok velikih boca od pola litra nema u slobodnoj prodaji. Sve proizvedene količine većih pakovanja preusmeravaju se, po prioritetu, isključivo u bolnice i domove zdravlja.
Pored fiziološkog, građani se redovno suočavaju sa nestašicama osnovnih antibiotika, uključujući i sirupe za decu, zatim lekove za regulaciju krvnog pritiska, kao i pojedine hormonske terapije. Takvo stanje u apotekama dodatno objašnjava koliko je sistem snabdevanja fragilan, jer govorimo o lekovima najšire upotrebe.
Uloga RFZO-a
Kako javnost vrši pritisak na Republički fond za zdravstveno osiguranje, uvedene su određene promene, ali je birokratija i dalje spora.
Naime, na listu je dodat značajan broj generičkih lekova, čime se smanjuje zavisnost od jednog proizvođača. Od početka godine, apoteke u javnoj svojini imaju veća ovlašćenja u samostalnoj nabavci, što bi trebalo da ubrza reakciju na lokalne nestašice. Ipak, kritičari ističu da je ovo samo „gašenje požara“, sve dok reforma sistema ne obezbedi stopostotnu dostupnost inovativnih lekova.
Najugroženija deca sa retkim bolestima
Deca sa retkim neurološkim stanjima, poput epilepsije, nalaze se u direktnoj životnoj opasnosti. Bez redovne antiepileptične terapije, učestali napadi mogu dovedu do trajnih oštećenja mozga.
View this post on Instagram
Roditelji se mesecima snalaze za lekove kojih nema, nabavljaju ih ilegalno iz inostranstva, po daleko višim cenama. Sistem trenutno nema rešenje za taj problem, niti za slučajeve gde generička zamena nije opcija. To je proces koji traje nedeljama, a često se desi da lek stigne tek kad je pacijent već u kritičnom stanju.
Šta roditelji mogu da urade
Kada sistem zataji, prvi korak je konsultacija sa lekarom o eventualnoj promeni doze ili uvođenju zamenskog leka. Neophodno je svaku nestašicu zvanično prijaviti Agenciji za lekove (ALIMS) i tražiti asistenciju, odnosno pomoć RFZO-a, za nabavku lekova koji nisu na listi, iako je proces spor.
Najugroženije grupe, koje zahtevaju hitnu intervenciju su deca sa retkim bolestima, životno ugrožena, bez terapije. Zatim, onkološki i hronični pacijenti, koji zavise od redovnih terapija. Na kraju, pacijenti u unutrašnjosti, gde je inače manji broj apoteka i veća gužva u domovima zdravlja. Situacija u unutrašnjosti je još gora, jer tamo privatni lanci često uopšte ne drže lekove na recept, zbog niske marže.
Da li nam preti potpuno zatvaranje državnih apoteka
S obzirom na agoniju u kojoj se nalazi Apoteka Beograd, uz svakodnevne slike praznih polica i štrajkova zaposlenih, potpuno zatvaranje ove i sličnih državnih ustanova postaje sve realniji scenario.
Gašenje takvog sistema donelo bi višestruke udarce. Prvo, nestala bi proizvodnja specifičnih lekova koji se prave u laboratoriji apoteke po meri pacijenta, što bi hronične i dermatološke bolesnike ostavilo bez jedine adekvatne terapije. Drugo, teret snabdevanja bi u potpunosti pao na privatne lance, što bi moglo da dovede do formiranja monopola, diktiranja cena i dodatnog ugrožavanja građana u manjim sredinama, gde privatnicima nije isplativo da otvaraju svoje objekte.
Nestašica lekova u Srbiji nije samo pitanje administracije, to je ogledalo poljuljane liste prioriteta. Bez transparentnog trošenja sredstava i hitnog povećanja budžeta za najteže bolesnike, pravo na lečenje, izgleda, nije jednako za sve.
Lista čekanja izlečena, pacijenti nisu
09. feb 2026.
Još uvek nema komentara.