„Skinuo mi s računa 25.000 dinara“: Prevare u Bla bla car, kompanija kaže da postoje mehanizmi zaštite
Iako je popularna aplikacija BlaBlaCar spas za mnoge u Srbiji koji putuju, što zbog kraćeg vremena putovanja, što zbog podele troškova, ona je, s vremena na vreme, i opasnost – kako za putnike tako i za vozače.
Deana, jedna od vozača koja je ponudila vožnju do Beograda, kaže za Naš portal da ju prevario putnik, tako što joj je uzeo podakte sa kartice i sa računa potrošio 25 hiljada dinara. Iz BlaBlaCar za Naš portal kažu da postoji nekoliko mehanizama kojima štiti korisnike, a koji se ogledaju u versifikaciji naloga, sistemu ocene i recenzija i prijavljivanju i reagovanju u realnom vremenu.
„Skinuo mi je 25 hiljada dinara sa kartice u oktobru. Rekao je da nema keš, i pitao me je da mu dam broj računa da mi prebaci novac za vožnju BlaBla karom do Beograda. Pošto sam vozila, verovatno sam mu dala karticu da prepiše broj računa, a on je, pretpostavljam, fotografisao karticu i imao sve moje podatke pošto je sedeo na zadnjem sedištu“, ispričala je Deana koju je, kako tvdri, prevario putnik I. Ć. Iz Kruševca.
Njegova vožnja, priča Deana našoj redakciji, rezervisana je preko druge osobe – devojke, u oktobru prošle godine.
„Rekao je da ne poznaje grad i preko Watsapp mi je poslao fotografiju gde će biti. Da mi je skinut novac sa kartice shvatila sam tek kasnije, pošto sam bila na koncertu i trebala mi je kartice. Tada sam shvatila da je plaćanje neuspešno. Ušla sam u plikaciju i videla da mi je „neko“ skinuo 20 hiljada dinara za jednu kladionicu, i pet hiljada dinara na Infinitksi za kupovinu karata za koncert Saše Kovačevića“, kaže Deana i objašnjava da je slučaj prijavila i da je od policije saznala ime i prezime osobe koja joj je skinula novac.
Ona objašnjava da je pre prijavljivanja policiji otišla u banku i blokira karticu.
„Posle tri meseca su mi vratili 20 hiljada dinara koje su potrošene na kladionicu. Inspektor mi je javio da ja više nisam oštećena, pošto mi je novac vraćen, već da je sada oštećena banka koja njega može da goni“, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, nakon što je saznala ime i prezime osobe koja ju je prevarila, ona je guglala i shvatila da „je u pitanju već poznati prevarant“, koji je prevario i druge devojke, mimo prevare putem BlaBla kara.
Deana kaže da joj 500 dinara, koliko je iznosila vožnja, nikad nije leglo na račun, te da mu je pisala i kazala da novac nije dobio, na šta je I. Ć. odgovorio da će ponovo poslati.
„Nikad mi nije leglo 500 dinara za vožnju“, kaže Deana.
Ono što Deana navodi, jeste da je vožnja bila u oktobru, ali da je ona shvatila da joj je novac skinut i da je podnela prijavu policiji tek u novembru, pošto, kaže ona, gotovo nikad ne drži novac na kartici, niti se njome služi.
Mehanizmi zaštite
Osim Deane, koja je u ovo slučaju bila vozač, neprijatna iskustva doživljavali su putnici, uglavnom putnice, a sve to objvljivale su na internetu, uglavnom reditu i fejsbuku.
Jedna od putnica navodi da je putovala iz Hrvatske. Kada je rezervisala vožnju pročitala je jedno muško ime i opis automobila. Međutim, kada je pozvala broj telefona koji je bio objavljen, javila se „jedna gospođa“ koja je „bila na vezi“ sa vozačem.
Kada je došlo vreme polasku, došao je čovek koji se predstavio drugim imenom, a automobil nije bio ni blizu stanja kakvo je opisano na aplikaciji.
Druga devojka navodi da je sa sestrom takođe putovala iz Hrvatske, te da se vozač, koji je kasnio sat vremena u odnosu na dogovorenu satnicu, takođe predstavljao drugačije nego putem aplikacije. Kasnije je, kaže devojka, pretio lošim recenzijama, pošto su ona i sestra otkazale vožnju „jer im je sve bilo sumnjivo“.
Osim da što je ovaj slučaj specifičan jer je putnik prevario vozača, ponovo je pokrenuta zakonske regulacije i zaštite kako vozača tako i putnika koji koriste aplikaciju BlaBla Car.
Iz ove kompanije, za Naš portal kažu da aplikacija ima nekoliko mehanizama kojima štiti korisnike, a koji se ogledaju u versifikaciji naloga, sistemu ocene i recenzija i prijavljivanju i reagovanju u realnom vremenu.
„Verifikacija naloga podrazumeva da članovi verifikuju svoje brojeve telefona, e-mail adrese i profile. Opcija dodavanja verifikacije putem zvaničnog ličnog dokumenta sa fotografijom dodatno gradi poverenje unutar zajednice“, navode u odgovoru.
Kako dodaju, sistem ocena i recenzija odnosi se na to da vozači i putnici, nakon svake vožnje, ocenjuju i ostavljaju recenzije jedni drugima.
„Prijavljivanje i reagovanje u realnom vremenu, znači da korisnici mogu odmah putem aplikacije prijaviti sumnjivo ponašanje, zahteve za komunikaciju van platforme ili kršenje pravila“, ističu iz BlaBla kara.
Zakonska regulativa
Nadležna ministarstva nisu odgovorila na pitanja Našeg portala koja se odnose na zakonsko regulisanje ovakvog vida prevoza, a ostali smo i bez odgovora nadležnih inspekcija u vezi sa brojem prijava putnika i vozača.
Međutim, u medijima se i ranije spekulisalo o zabrani aplikacije ili oporezivanja.
S druge strane, u odgovoru kompanije BlaBla Car za Naš portal, oni objašnjavaju da je to neprofitna platforma kojoj je cilj isključivo podela troškova putovanja.
„Naša platforma automatski izračunava preporučenu cenu po sedištu, pre svega na osnovu udaljenosti, procenjene potrošnje goriva i troškova putarine. Zatim postavlja strogo definisanu maksimalnu cenu po sedištu koju vozači ne mogu prekoračiti. Automatski algoritmi neprekidno analiziraju šablone putovanja. Ako nalog objavljuje sumnjiva i učestala putovanja (npr. više vožnji dnevno), takav nalog se označava.
Utisci i recenzije putnika igraju ključnu ulogu u uočavanju sumnjivog ponašanja“, navode oni.
Prema njihovim rečima, BlaBlaCar u Srbiji — kao i u još 41 zemlji širom sveta — posluje tako što vozači koji koriste BlaBlaCar, u skladu sa uslovima korišćenja, nisu profesionalci – oni putuju iz sopstvenih, privatnih razloga i jednostavno nude slobodna mesta putnicima koji idu u istom smeru.
„S obzirom na to da su putovanja neprofitna i strogo ograničena na podelu tekućih troškova (goriva i putarina), deljenje prevoza ne predstavlja komercijalni prevoz putnika“, objašnjavaju.
Uz to naglašavaju da su uvek otvoreni za konstruktivan dijalog sa državnim institucijama i organima vlasti kako bi uspostavili jasne, savremene zakonske definicije deljenja prevoza kao ekološki prihvatljive, neprofitne prakse mobilnosti zasnovane na podeli troškova.
U Evropskoj uniji, kažu oni, ovakav vid prevoza je zakonski priznat i podstiče se kao održiva praksa mobilnosti koja se razlikuje od komercijalnih taksi ili autobuskih usluga.
„Širom država članica EU, ova aktivnost se smatra nekomercijalnom, ne podleže oporezivanju i ne zahteva komercijalne licencije za prevoz putnika niti transportne sertifikate“, navode.
Još uvek nema komentara.