Slučaj Super Ego: Bura u medijima ili međunarodna afera
Afera oko kompanije Super Ego Holding poslednjih dana prerasta iz regionalne priče o poslovnim kontroverzama u ozbiljno pitanje koje se tiče bezbednosti na američkim putevima, radničkih prava i političkih veza srpske dijaspore sa vrhom vlasti u Beogradu.
Povod za novi talas pažnje bila je opširna istraga američkih medija o tzv. „kameleonskim“ transportnim kompanijama firmama koje menjaju pravna lica, strukture i operativne modele kako bi izbegle odgovornost, kazne i strožu kontrolu. U toj istrazi, među najzvučnijim imenima pominje se upravo Super Ego, kompanija sa sedištem u Ilinoisu, koju vodi Aleksandar Mimić, biznismen poreklom iz Srbije. Prema navodima iz američkih regulatornih baza i svedočenjima bivših vozača, mreža povezanih firmi dovodila se u vezu sa hiljadama prekršaja i stotinama saobraćajnih incidenata u poslednje dve godine. Mediji prenose da je protiv dela te mreže pokrenuta federalna istraga, kao i kolektivne tužbe vozača zbog navodne prevare, uskraćivanja zarada i kršenja radnih prava.
Da podsetimo, suština optužbi je ozbiljna. Vozači tvrde da su bili pod pritiskom da voze duže od dozvoljenog, da su im menjani uslovi ugovora, da su im umanjivane zarade i da je sistem bio postavljen tako da profit bude važniji od bezbednosti. U zemlji u kojoj je samo tokom 2024. godine u nesrećama sa kamionima poginulo više od 5.300 ljudi, takve optužbe imaju težinu daleko veću od običnog poslovnog spora.
U Srbiji, međutim, priča o Super Egu odavno nije samo poslovna. Firma se godinama u delu javnosti dovodi u vezu sa ljudima bliskim vlasti, pre svega zbog naglog rasta kompanije, političkih kontakata i pojavljivanja njenog vlasnika u kontekstu američkih republikanskih donacija. Posebnu pažnju izazvala je informacija da je Aleksandar Mimić bio među donatorima kampanje Marka Brnovića, koga je Vašington predložio za ambasadora u Srbiji. Prema dostupnim podacima, Mimić i drugi biznismeni srpskog porekla iz transportnog sektora iz Ilinoisa uplatili su značajne donacije njegovim političkim komitetima.
Tu priča dobija i političku dimenziju. Nakon nedavne neuspele posete Aleksandra Vučića Floridi, u javnosti su se pojavile spekulacije da je neko iz poslovnog kruga oko Super Ega navodno pokušao da obezbedi pristup događaju u Mar-a-Lagu. Ti navodi nisu potvrđeni zvaničnim dokazima, ali sama činjenica da se ime firme pojavljuje u takvom kontekstu dodatno pojačava sumnje u njene političke veze.
Kompanija sve optužbe odbacuje. U najnovijem saopštenju, Super Ego navodi da nije transportni operater, već isključivo firma koja iznajmljuje kamione i prikolice trećim licima, te da ne upravlja vozačima, rutama ni radnim uslovima. Iz kompanije tvrde da su medijski navodi o eksploataciji radnika i bezbednosnim propustima netačni i neutemeljeni. Mimić je ranije izjavio i da firma nema nikakve veze sa srpskim režimom, kao i da nije finansirala bilo kakvu posetu srpske delegacije SAD.
Ali upravo u toj odbrani leži ključni problem cele priče. Čak i ako formalno pravno nije direktni prevoznik, ostaje pitanje odgovornosti u sistemu koji, prema američkim novinarima i regulatorima, omogućava da se rizik prebaci na druge, dok profit ostaje u centru. U takvom modelu, granica između „nismo odgovorni“ i „znali smo kako sistem funkcioniše“ postaje veoma tanka.
Sve što smo do sada čuli liči na priču o modelu poslovanja u kojem se kapital širi brže od kontrole, o dijaspori koja stiče politički uticaj i o tome kako se senka domaće politike širi van granica.
Američke institucije pooštravaju nadzor nad transportnim sektorom, pa će rasplet ovog slučaja pokazati da li je reč samo o medijskoj buri, kako tvrdi Super Ego, ili o ozbiljnom međunarodnog slučaju.
Još uvek nema komentara.