Šta kada vas policija legitimiše na protestu: Koja su vaša prava, šta policija sme, a šta ne sme da radi
Poslednjih meseci, sa sve više protesta, blokada i okupljanja širom Srbije, raste i broj građana koje policija zaustavlja, legitimiše ili privodi radi „provere identiteta“. Mnogi pritom nisu sigurni šta policija zaista sme da uradi, da li moraju da pokažu dokumenta, da li policajac mora da se predstavi i kome mogu da se žale ako smatraju da su im prava prekršena.
U javnosti se često stvara utisak da tokom protesta „važe neka druga pravila“. Međutim, zakon formalno ostaje isti i tokom protesta i van njih i za građane i za policiju.
Prema Zakonu o policiji, policijski službenik ima pravo da legitimiše građane u javnom prostoru kada za to postoji zakonski razlog. To može biti provera identiteta osobe koja se nalazi na mestu gde je izvršeno krivično delo ili prekršaj, kada je potrebno sprečiti narušavanje javnog reda i mira, proveriti bezbednost određenog skupa ili utvrditi identitet osobe za kojom se traga.
Policija može da legitimiše građane na protestu, ali to ne znači da može da radi šta želi.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić podseća da policajac mora da postupa zakonito i da građanin ima pravo da zna ko ga legitimiše i zbog čega. Uniformisani policajac dužan je da ima vidljive oznake policije, kao i identifikacioni broj ili prezime, dok policajac u civilu mora sam da se predstavi i pokaže službenu legitimaciju pre nego što izda naređenje građaninu.
Građanin takođe ima pravo da pita zbog čega ga legitimišu.
To u praksi često izaziva tenzije, naročito na protestima, gde građani neretko tvrde da policija odbija da se predstavi, skriva oznake ili ne daje jasno objašnjenje zašto nekoga zaustavlja.
Zakon, međutim, predviđa da policajac mora da postupa profesionalno i sa poštovanjem prema civilima. To znači da ne sme da vređa, preti ili koristi silu bez zakonskog osnova.
Sa druge strane, građani imaju obavezu da postupaju po zakonitom naređenju policije. Ukoliko osoba odbije da pokaže dokument ili odbija identifikaciju, policija može da je privede radi utvrđivanja identiteta.
Ako kod sebe nemate ličnu kartu ili drugi dokument, policija vas može odvesti u stanicu kako bi proverila identitet, a privremeno ograničenje slobode kretanja u tom slučaju može trajati do osam sati.
Pravnici zato savetuju da građani ostanu mirni i da ne ulaze u fizički sukob sa policijom, čak i kada smatraju da službenici prekoračuju ovlašćenja.
„Važno je insistirati na tome da se policajac predstavi i objasni razlog postupanja, ali bez fizičkog otpora“, navode organizacije koje se bave zaštitom građanskih prava.
Posebno je važno znati da građani imaju pravo da snimaju policijsko postupanje na javnom mestu, sve dok time ne ometaju rad policije. Upravo zahvaljujući snimcima sa telefona poslednjih godina javnost je više puta mogla da vidi slučajeve prekomerne upotrebe sile, ali i incidente u kojima su demonstranti napadali policiju.
Šta ako smatrate da su vam prava prekršena?
Ukoliko policajac odbije da se predstavi, koristi prekomernu silu, vređa vas, preti ili vas nezakonito zadržava, građani imaju pravo da podnesu pritužbu Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.
Pritužba može biti podneta pisano, elektronski ili usmeno u policijskoj stanici, a poželjno je navesti što više detalja: vreme, mesto, broj značke ili opis policajca, kao i eventualne snimke ili svedoke.
Građani se mogu obratiti i Zaštitniku građana (ombudsmanu), naročito u slučajevima sumnje na policijsku torturu, nezakonito postupanje ili diskriminaciju.
Ukoliko je došlo do fizičkog nasilja ili ozbiljnog kršenja prava, moguće je podneti i krivičnu prijavu tužilaštvu.
Nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima takođe često pružaju besplatnu pravnu pomoć demonstrantima i građanima koji smatraju da su nezakonito privedeni ili maltretirani.
Iskustvo sa protesta u Srbiji pokazuje da upravo nepoznavanje prava često dovodi do dodatnih problema i panike među građanima. Zato pravnici ponavljaju isto pravilo da policija ima ovlašćenja, ali ta ovlašćenja nisu neograničena.
U državi u kojoj građani često imaju utisak da su između pendreka i politike, poznavanje sopstvenih prava ponekad postaje jedina lična zaštita koju imaju.
Naš TV:
Još uvek nema komentara.