Svako deseto dete u Srbiji doživelo seksualno nasilje uz pomoć tehnologije: Opasnost često nije nepoznata osoba sa interneta
Roditelji decu godinama upozoravaju da ne razgovaraju sa nepoznatima na internetu, da ne prihvataju svakoga za prijatelja i da paze kome šalju fotografije. Podaci iz Srbije, međutim, pokazuju da u više od polovine slučajeva seksualnog nasilja i eksploatacije uz pomoć tehnologije dete osobu već poznaje. Ovakvo iskustvo tokom jedne godine imalo je svako deseto dete uzrasta od 12 do 17 godina koje koristi internet.
To može biti vršnjak iz škole, prijatelj, osoba sa kojom se dete dopisuje ili neko sa kim je u emotivnom odnosu. Fotografija je možda poslata dobrovoljno, a onda prosleđena drugima. Dopisivanje može da počne bezazleno, a kasnije pređe u pritisak, ucenu ili traženje seksualnog sadržaja.
Novi UNICEF-ov izveštaj „Through Children’s Eyes“, objavljen početkom septembra na osnovu podataka iz 21 zemlje, pokazuje da je gotovo svako peto dete uzrasta od 12 do 17 godina koje koristi internet tokom godinu dana doživelo neki oblik seksualnog nasilja ili eksploatacije uz pomoć tehnologije.
Srbija je bila obuhvaćena istraživanjem „Disrupting Harm“, koje su sproveli UNICEF, ECPAT International i Interpol. Rezultati za našu zemlju pokazuju da je takvo iskustvo imalo jedno od desetoro dece, dok je više od trećine među njima bilo izloženo više od jednom obliku nasilja.
Nije reč samo o intimnim fotografijama
Seksualno nasilje na internetu obuhvata mnogo više od traženja nage fotografije.
Među iskustvima koja su beležena u istraživanju nalaze se neželjene seksualne poruke i sadržaji, traženje intimnih fotografija ili snimaka, pritisak da dete učestvuje u seksualnom razgovoru, deljenje sadržaja bez saglasnosti, pretnje objavljivanjem, seksualna ucena, kao i nuđenje novca ili poklona u zamenu za sadržaj ili susret.
U Srbiji je šest odsto ispitane dece reklo da je dobijalo neželjeni seksualni sadržaj. Četiri odsto navelo je da je neko od njih tražio fotografiju ili snimak intimnih delova tela iako to nisu želeli.
Jedan od podataka koji posebno menja sliku o tome kako ovo nasilje izgleda odnosi se na počinioce.
U više od polovine slučajeva dete je osobu već poznavalo. U približno trećini slučajeva prvi put ju je srelo u školi.
Na nivou svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem, 57 odsto slučajeva uključivalo je osobu koju je dete poznavalo odranije: vršnjaka, prijatelja, partnera ili člana porodice.
Instagram, Vajber, Vocap, Snepčet
Ni mesta na kojima se nasilje događa uglavnom nisu neki skriveni delovi interneta.
Više od 75 odsto slučajeva zabeleženih u Srbiji dogodilo se, makar delom, preko društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju. Deca su među platformama najčešće navodila Instagram, Vajber, Vocap, Snepčet i Fejsbuk.
Na međunarodnom nivou gotovo 60 odsto slučajeva bilo je povezano sa društvenim mrežama, dok se 14 odsto dogodilo u onlajn igrama.
To su iste aplikacije na kojima deca razgovaraju sa prijateljima, šalju fotografije, prate sadržaje i provode slobodno vreme.
Četiri od desetoro dece nikome ne kaže šta se dogodilo
Veliki deo ovih slučajeva nikada ne stigne ni do roditelja ni do institucija.
U Srbiji 43 odsto dece koja su doživela ovakav oblik nasilja nije o tome reklo nikome. Oni koji jesu nekome poverili šta im se dogodilo najčešće su birali prijatelje, a zatim majke ili druge žene koje o njima brinu.
Formalnim kanalima, poput policije, socijalnih službi ili linija za pomoć, prijavljen je veoma mali broj slučajeva.
Deca kao razlog ćutanja navode i to da ono što se dogodilo nisu smatrala dovoljno ozbiljnim. Tu su i stid, strah od reakcije okoline i bojazan da će ona sama biti okrivljena.
Posebno je važan podatak da je polovina ispitane dece u Srbiji rekla da nije dobila nikakav oblik seksualnog obrazovanja.
Granice nisu uvek očigledne detetu. Ako je samo poslalo fotografiju osobi kojoj veruje, možda ne zna da njeno dalje prosleđivanje bez dozvole predstavlja zloupotrebu. Ako je pristalo na dopisivanje, to ne znači da je pristalo i na pritisak, pretnje ili ucenu.
Nasilje može da počne van škole, a da se nastavi u učionici
Digitalno nasilje često nema jasno mesto i vreme. Poruka može da bude poslata uveče, fotografija prosleđena tokom vikenda, a učenici koji su u slučaju učestvovali mogu već sutradan da budu u istoj učionici.
Važeći Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi prepoznaje digitalno nasilje, uključujući poruke, snimke, društvene mreže i objavljivanje fotografija ili drugih ličnih podataka bez saglasnosti.
Pravilnik uređuje i postupanje škole kada se nasilje među učenicima dogodilo van njenog prostora. Nakon saznanja o slučaju sastaje se tim za zaštitu, procenjuje situaciju i, kada je potrebno, pravi plan zaštite za učenika. U slučajevima neposredne opasnosti ili sumnje da će nasilje biti nastavljeno uključuje se policija.
To je posebno važno kod slučajeva u kojima se intimna fotografija deli među učenicima, iako je prvi put poslata ili prosleđena van škole.
Kada je prva reakcija kazna
Roditelji često za problem saznaju tek kada se situacija već zakomplikuje. U takvom trenutku reakcija može da bude oduzimanje telefona, brisanje aplikacija ili pitanje zašto je dete uopšte poslalo fotografiju.
Za dete koje se već stidi ili misli da je samo krivo, takva reakcija može dodatno otežati razgovor.
UNICEF u preporukama posebno navodi da zaštita dece ne može da zavisi samo od njihovog opreza. Od platformi se očekuju strože postavke privatnosti za maloletnike, ograničavanje neželjenih kontakata i efikasniji sistemi za prijavljivanje nasilja.
Problem postaje složeniji i zbog razvoja veštačke inteligencije. Za pravljenje lažne eksplicitne fotografije više nije potrebna stvarna intimna fotografija deteta. UNICEF je upozorio na korišćenje alata koji od običnih fotografija prave seksualizovane lažne sadržaje sa decom.
U Srbiji se ugrožavanje dece na internetu može prijaviti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833, kao i preko platforme „Pametno i bezbedno“. Među kategorijama za prijavu nalaze se sajber nasilje, seksting, ucene, pretnje i drugi oblici ugrožavanja maloletnika.
Podaci iz Srbije pokazuju da se seksualno nasilje nad decom uz pomoć tehnologije često odvija među ljudima koji se već poznaju, na aplikacijama koje svakodnevno koriste i bez toga da bilo ko od odraslih sazna šta se dogodilo.
A skoro svako drugo dete koje ga doživi o tome ne kaže nikome.
Još uvek nema komentara.