Šta su i čemu služe fantomske liste na izborima?
Nemaju članstvo, program, kampanju ni birače, ali preko noći prikupe potpise i osvanu na glasačkom listiću. Fantomske liste nisu tu da pobede, dovoljno je da zbune građane, otmu poneki glas, zauzmu mesta u izbornim organima i posluže onome ko ih je pustio u politički život.
Fantomska izborna lista nije pravni, već politički pojam. Njeni kandidati formalno ispunjavaju zakonske uslove, ali iza njih najčešće nema stvarne organizacije, prepoznatljive politike ni ozbiljne namere da osvoje vlast. Takve liste, kako ih opisuje programski direktor CRTE Raša Nedeljkov, ponašaju se poput reka ponornica, pojave se pred izbore, a zatim nestanu bez traga.
Prepoznaju se po nekoliko simptoma. Nemaju odbore, štandove ni javne pozive za prikupljanje potpisa, ali kandidaturu predaju preko noći. Ponekad na izborima osvoje manje glasova nego što su navodno prikupile potpisa podrške. Često nose naziv sličan poznatoj opozicionoj opciji, predstavljaju se kao manjinske iako među kandidatima gotovo da nema pripadnika te manjine ili ih nema u mestu u kojem se kandiduju.
Njihov prvi zadatak je jednostavan, zbunjivanje birača. Dovoljno je promeniti jednu reč, dodati „studentska“, „protiv nasilja“, „za promene“ ili ime poznate ličnosti. Na lokalnim izborima 2024. pojavljivale su se grupe poput „Beočin protiv nasilja“, „Žabalj protiv nasilja“ i „Bačka Palanka protiv nasilja“, nazivima očigledno nalik tadašnjoj koaliciji Srbija protiv nasilja.
Druga korist je mnogo ozbiljnija. Svaka proglašena lista dobija pravo na predstavnike u proširenom sastavu izbornih komisija i biračkih odbora. Ako nekoliko formalno različitih lista zapravo radi za isti politički centar, taj centar dobija više ljudi na biračkim mestima, bolji uvid u glasanje i jaču kontrolu prilikom brojanja.
Treći posao fantoma jeste da zauzmu prostor u medijima i debatama. Umesto stvarne opozicije, u studio dolazi navodni protivnik vlasti koji vreme koristi da napada upravo opoziciju. Tako se simulira pluralizam: svi su, navodno, zastupljeni, samo što nekoliko učesnika svira iz iste partiture.
Tu su i javna sredstva za kampanju, kao i mogućnost da fantomska lista posle izbora svoj mandat stavi na raspolaganje vlasti. Nedeljkov podseća na primer Niša, gde je odbornik sa navodno manjinske Ruske stranke pomogao SNS-u da formira većinu. Fantom, dakle, ponekad može da postane presudan, naročito kada nedostaje samo jedna ruka.
Praksa nije nova. Ljubiša Preletačević Beli, satirični lik Luke Maksimovića, pojavio se 2016. u Mladenovcu, a na predsedničkim izborima 2017. završio kao trećeplasirani kandidat. Beli prvobitno nije bio fantom vlasti, već autentičan protestni fenomen i sprdnja sa političkim sistemom. Ali već na beogradskim izborima 2018. pojavio se drugi čovek koji je promenio ime u Ljubiša Preletačević Beli i dao saglasnost da se njegovo ime koristi na drugoj listi. Originalna politička satira tako je pretvorena u sredstvo za zbunjivanje birača.
Kasnije su se pred izbore redovno pojavljivale nepoznate grupe građana, navodne manjinske opcije i organizacije koje bi posle glasanja ponovo utonule u političko podzemlje. Na lokalnim izborima u martu 2026. CRTA je saopštila da za čak 19 od 50 proglašenih lista postoje indikatori da su neautentične.
Pred parlamentarne izbore posebna pažnja usmerena je na moguće kopije Studentske liste. Uoči kampanje registrovana su udruženja sa nazivima koji sadrže izraze „studentska lista“ i „studenti pobeđuju“. Samo osnivanje udruženja nije dokaz prevare, ali iskustvo opravdava sumnju, posebno kada se politički novorođenčad odjednom pojavi sa spremnim potpisima, novcem i otvorenim vratima televizija.
Fantomske liste, dakle, nisu dokaz političkog pluralizma. One ne moraju da osvoje mnogo glasova da bi ispunile zadatak. Ponekad je dovoljno nekoliko stotina prevarenih birača, jedan odbornik, nekoliko mesta u izbornoj komisiji ili još desetak „kontrolora“.
Malo li je?!
Još uvek nema komentara.