Dok narod lopatama gasi vatru, privatniku 690 miliona evra za bezbednost i vanredne situacije
Umesto da organizuje Civilnu zaštitu (CZ), što je po zakonu dužan da uradi, glavni grad Srbije odlučio je da uloži 81 milijardu dinara u Projekat javno-privatnig partnerstva (JPP), na rok od 10 godina, koji bi, prema dokumentima u koje smo imali uvid, trebalo da reaguje u „vanrednim situacijama“, ali i da ima funkciju „privatnog obezbeđenja grada“.
Predlog JPP koji je već bio na sednici gradske Skupštine, privremeno je povučen sa dnevnog reda, ali, prema našim nezvaničnim saznanjima, trebalo bi da bude vraćen na prvoj narednoj sednici Skupštine – u septembru ili oktobru.
Glavni grad bez Civilne zaštite
Dok su požari u Srbiji razarali šume, rastinje i životinjski svet, i dovodili meštane u opasnost više od mesec dana, Sektor za vanredne situacije (SVS) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nije se pokazao najbolje – nisu na vreme tražili pomoć Mehanizma civilne zaštite Evropske unije (EU), a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je neistine o tome da zemlja ima najbolje helikoptere u Evropi, te da smo najbolji kada je reč o gašenju požara.
Za to vreme, meštani vatrom zahvaćenih područja plamen su gasili lopatama, bez adekvatne opreme i zaštite, a Sekretarijat za poslvoe odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju je u julu ove godine izradio Predlog JPP za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema koji podrzaumeva uvođenje privatnog obezbeđenja grada koje bi trebalo da reaguje i vanrednim situacijama.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, propisuje da sve opštine i gradovi u Srbiji imaju zakonsku obavezu da organizuju i uspostave sistem civilne zaštite na svojoj teritoriji.
Beograd, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS) nema CZ, što je ocenio kao ogroman propust u vreme masovnih požara i drugih prirodnih katastrofa.
Dodao je da je Grad Beograd „na papiru“ osnovao jedan bataljon civilne zaštite, ali to je apsolutno nedovoljno za grad od 1,7 miliona stanovnika.
Za bezeban Beograd privatniku 81 milijarda dinara
JPP za Beograd za svoje desetogodišnje trajanje koštaće 81 milijardu dinara. S druge strane, vozila i oprema SVS je stara, neka vozila gaze treću deceniju, pisao je ranije Forbs. Državna revozorska insistucja (DRI) je prošle godine objavila da se u Srbiji od 2012. do 2023. godine dogodilo 1.228 šumskih požara i da je bilo 37,8 hiljada hektara opožarene površine.
Revizijom koju je sprovela DRI, utvrđeno je da planski okvir u sektoru šumarstva na nacionalnom nivou nije uspostavljen, jer nadležni organi nisu doneli ključne strateške dokumente, iako su zakonom propisani rokovi za njihovo donošenje istekli.
JPP je izradio Seretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju. Prema predlogu, trebalo bi da bude angažovano 2.200 osoba na raznim pozicijama – od administrativnih do terenski. Dalje, trebalo bi da se izrade komunalno-bezbednosne stanice (KBS), a Beograd će neke objekte ustupiti privatnom partneru koji će, nakon isteka ugovora od 10 godina, ostati na raspolaganju privatniku.
Privatni partner preuzima obavezu da angažuje čak 2.200 kadrova koji će raditi u režimu 24/7. Ukupan godišnji trošak za njihove bruto zarade procenjen je na više od pet milijardi dinara. U predlogu JPP stoji da je potrebna Izgradnja 50 KBS na teritoriji Beograda, izgradnja dva velika monitoring i komandno-operativna objekta od po 1.000 metara kvadratnih koji po isteku ugovora ostaju u vlasništvu privatnog partnera.
Takođe, u predlogu se navode i troškovi za integraciju AI video-analitike, kamera, softvera za praćenje, patrolnih vozila, kao i sistema za javno uzbunjivanje.
Zaposleni bi trebalo da „obezbeđuju grad“ i „deluju u vanrednim situacijam“, ali u dokumentima nema jasno naznačenih stavki i objašnjenja kako bi oni po ovom projektu mogli da reaguju u slučaju požara ili poplava.
Civilna zaštita obavezna po zakonu
CZ je organizovan sistem čiji je zadatak zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda.
Pripadnici jedinica civilne zaštite u unutrašnjosti često nemaju ni osnovne uniforme, ručni alat za gašenje šumskih požara, niti motorole za komunikaciju.
Prosečna opština u Srbiji izdvaja manje od jedan odsto svog godišnjeg budžeta za potrebe vanrednih situacija i civilne zaštite.
Rezultat toga jeste da u slučaju požara širih razmera, teret pada isključivo na profesionalne vatrogasce SVS, lokalna dobrovoljna vatrogasna društva (DVD) koja preživljavaju od donacija, i građane-volontere koji se samoorganizuju bez adekvatne opreme.
Kada se podaci iz Beogradskog JPP projekta uporede sa realnim potrebnim ulaganjima u javni sistem civilne zaštite i vatrogasno-spasilačke jedinice, dolazi se do ekonomskih i funkcionalnih nejednakosti.
Celokupan SVS ima oko 3.300 profesionalnih vatrogasaca u celoj Srbiji. Prosečna plata vatrogasca-spasioca slična je onoj predviđenoj za zaposlene u „privatnom obezbeđenju“ Beograda, koja će prema Predlogu, iznositi oko 105.000 dinara.
Privatno obezbeđenje bez zakonske regulative
Prema sada važećim zakonima, budući JPP nema ovlašćenja za gašenje i spasavanje. Pošto je nepozanto ko bi činio strukturu zaposlenih po JPP, da se pretposataviti da oni nisu prošli neophodnu obuku niti da imaju ovlašćenja da menjaju vatrogasce-spasioce ili licencirane pripadnike civilne zaštite u uslovima vanrednih situacija i požara.
Beograd već ima Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju. Umesto da se 81 milijarda dinara uloži u jačanje kapaciteta Komunalne milicije, formiranje i opremanje Gradske jedinice civilne zaštite opšte i specijalizovane namene, novac se preusmerava privatnoj firmi koja ostvaruje profit.
Gde bi mogao da ode novac?
Za 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra) Srbija je mogla dobiti moderniju Civilnu zaštitu.
Za tu sumu, moguće je nabaviti više najsavremenijih vatrogasnih terenskih vozila i opreme za gašenje šumskih požara. Mogla bi se u potpunosti opremiti, obučiti i redovno plaćati civilna zaštita u svim opštinama.
Dok se unutrašnjost Srbije svakog leta bori sa požarima bez osnovnih resursa, pri čemu opštine nemaju novca da kupe terenska vozila i opreme jedinice civilne zaštite, u Beogradu se kreira mehanizam koji će privatnoj kompaniji garantovati preko 68 miliona evra godišnje iz budžeta.
Privatno obezbeđenje ne nosi rizik ulaska u vatrenu stihiju, ne spasava davljenike iz nabujalih reka i nema zakonski mandat za upravljanje katastrofama.
Ukoliko se 81 milijarda dinara slije u privatne džepove umesto u javni sistem zaštite i spasavanja, Srbija će naredne požare i poplave dočekati jednako nespremna.
Još uvek nema komentara.