Plan stigao u petak uveče, glasanje u utorak: Kako vlast u Novom Sadu kroji priobalje po meri investitora

Odbornici Skupštine Novog Sada u utorak odlučuju o planu koji na 21,4 hektara uz Dunav predviđa gotovo 3.000 stanova i više od 7.500 novih stanovnika. Materijal im je dostavljen četiri dana pred sednicu, nakon javnog uvida tokom kojeg je evidentirano 5.342 primedbe. Kompanija koja namerava da gradi prethodno je pokrenula i finansirala izradu plana.

Skupština Novog Sada 21. jula, u 10 časova počinje sednicu na kojoj će odbornici odlučivati o budućnosti dela priobalja uz Bulevar despota Stefana. Plan se nije nalazio u prvobitnom dnevnom redu. Gradsko veće ga je dostavilo 17. jula kao naknadnu tačku, a predlog dopune stigao je u petak u 21.25.

Materijal ima nešto više od 1.700 strana. U njemu su predlog plana, prateća dokumentacija, primedbe građana i odgovori Komisije za planove. Zvanično su evidentirane 5.342 primedbe, dok zborovi građana i opozicione organizacije navode da ih je bilo više od 8.500. Većina je ocenjena kao neosnovana, a završni predlog nije bitno promenjen u odnosu na nacrt predstavljen tokom javnog uvida.

Za čitanje dokumentacije koja obuhvata novu stambenu zonu, saobraćaj, kanalizaciju, zemljište, zaštitu od poplava i odgovore na hiljade prigovora odbornicima su ostali vikend i ponedeljak. Investitor je za pripremu iste odluke imao gotovo godinu dana.

Investitor je imao godinu dana, odbornici su dobili vikend

Prema dokumentaciji koju su zborovi građana dobili od JP „Urbanizam“ i Gradske uprave, a koju je objavio 021, firma „Neimar“ podnela je inicijativu za izradu plana 31. jula 2025. godine. JP „Urbanizam“ sastavilo je stručno mišljenje 23. septembra, a narednog dana gradonačelnik Žarko Mićin potpisao je zaključak kojim je prihvaćena izrada plana, uz uslov da je finansira podnosilac inicijative.

JP „Urbanizam“ i „Neimar“ potpisali su 25. septembra ugovor vredan 8.182.413 dinara bez PDV-a. Dan kasnije zaključen je aneks od još 4.091.206 dinara za stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Sa porezom, kompanija je izradu ta dva dokumenta platila nepunih 15 miliona dinara.

„Neimar“, članica Aleksandar grupe, od 2022. godine većinski je vlasnik prostora obuhvaćenog projektom, osim dela zemljišta koji je ostao u vlasništvu Grada Novog Sada. Ista kompanija pokrenula je promenu planskog okvira, finansirala dokumentaciju i namerava da gradi na zemljištu čija buduća namena i vrednost zavise od odluke gradskih institucija.

Zborovi građana tu hronologiju nazivaju dokazom „mašinerije investitorskog urbanizma“. Njihova dokumentacija pokazuje i da je inicijativa prvobitno podneta za dve parcele, dok je kasniji planski obuhvat proširen i na okolni prostor, uključujući područje „Mornarice“. Od gradske vlasti tražili su odgovor zbog čega dokument koji se predstavlja kao plan od interesa za ceo Novi Sad nije finansiran iz gradskog budžeta, već novcem vlasnika zemljišta.

Odgovor vlasti stigao je kroz nastavak postupka. Savet za urbanizam podržao je početak izrade plana u oktobru 2025, a završni dokument sada stiže pred skupštinsku većinu.

Gotovo 3.000 stanova iza naziva o sportu i rekreaciji

Zvanični naziv dokumenta je Plan generalne regulacije opštegradskog centra i sportsko-rekreativnih sadržaja uz Bulevar despota Stefana. U okviru od 21,4 hektara planirane su stambeno-poslovne zgrade, sportski i ugostiteljski objekti, trgovi, parkovi i šetališta. Površina pod objektima trebalo bi da iznosi oko 43.000 kvadratnih metara, a urbanisti su procenili nešto manje od 3.000 stanova sa više od 7.500 stanovnika. Pojedine zgrade dostizale bi 14 spratova.

Na prostoru nekadašnje fabrike „Neimar“ predviđeni su stanovi, poslovni prostori i sportski kompleks sa teniskim terenima, bazenima, teretanama i spa sadržajima. Područje „Mornarice“ namenjeno je novim stambenim i poslovnim zgradama, dok bi Češki magacin trebalo da bude sačuvan i dobije kulturnu namenu. Uz kej su planirani otvoreni sportski tereni, pešačke i biciklističke staze.

Građani koji se planu protive ne traže očuvanje napuštenih hala. Njihov zahtev je da se prostor uz Dunav razvija kao velika javna zelena, kulturna i sportsko-rekreativna zona, bez hiljada tržišnih stanova i visokih zgrada uz obalu.

„Ne želimo šumu solitera, želimo gradski park, gradski Central park“, rekao je pisac Nebojša Novi Milenković nakon što su građani napustili javnu sednicu Komisije za planove.

To je mogućnost o kojoj gradska vlast nije otvorila ravnopravnu raspravu. Javnosti nije predstavljen alternativni plan uređenja priobalja bez masovne stanogradnje, niti računica koliko bi koštalo da Grad ovaj prostor razvije kao javni park, sportski centar ili kulturnu zonu. Investitorski model predstavljen je kao razvoj, a zahtev građana da obala ostane javna kao pokušaj zaustavljanja grada.

Vlast odbila raspravu o zaštiti obale

Predstavnici novosadske opozicije krajem juna pokušali su da na dnevni red Skupštine grada uvrste Deklaraciju o zaštiti novosadskog priobalja. Predlog je obuhvatao Liman, Šodroš, Brodogradilište, Kameničku adu, Ribarsko ostrvo i prostor uz nasip, sa zahtevom da obala ostane zona zelenila, kulture, sporta i rekreacije. Prema odborniku pokreta Kreni-promeni Stevanu Babiću, predsednica Skupštine Dina Vučinić odbila je da Deklaraciju uvrsti u dnevni red.

Nepune tri nedelje kasnije, predlog stambeno-poslovne izgradnje dodat je na dnevni red u petak uveče.

Gradonačelnik Žarko Mićin ranije je tvrdio da plan nema veze sa projektom koji javnost naziva „Novi Sad na vodi“ i da opozicija građane dovodi u zabludu. Primedbe je nazivao „besmislenim“, govorio da nisu utemeljene i da Novi Sad neće biti „talac“ aktivista i političara koji se protive novim investicijama.

Sednica na kojoj se odgovori nisu čuli

Javni uvid trajao je od 30. aprila do 11. juna. Komisija za planove trebalo je da razmatra pristigle primedbe 18. juna, ali je sednica zbog njihovog velikog broja odložena i održana 30. juna.

Na početku sednice advokat i aktivista novosadskih zborova Srđan Kovačević podneo je zahtev za izuzeće cele Komisije, posebno njenog predsednika Radoja Dabetića. Kovačević je tvrdio da je Dabetić ranije radio za pravna lica povezana sa kompanijom koja finansira plan. Predsednik Komisije odgovorio je da zahtev treba predati pisarnici i da o njemu odlučuje Skupština, nakon čega je rasprava nastavljena.

Građani i opozicioni odbornici protestovali su višeminutnim tapšanjem, a zatim napustili salu. Komisija je nastavila sednicu i čitanje odgovora na prigovore.

Milenković je sednicu nazvao „ruganjem i vređanjem građana“, dok je arhitektkinja Ana Ferik-Ivanović iz Društva arhitekata Novog Sada ocenila da je reč o „velikoj sramoti“ za profesiju i struku. Ona je upozorila na gustinu gradnje, zelenilo, parking i infrastrukturu.

Komisija je primedbe mahom odbila. Nekoliko izmena koje su ušle u završni dokument odnosile su se na tehnička i pravna preciziranja, među kojima su obavezna hidrotehnička studija i jasnije određena maksimalna visina objekata do 50 metara. Osnovna namena prostora, stambena izgradnja i planirani kapaciteti ostali su nepromenjeni.

Krivična prijava i upozorenja na bezbednost nasipa

Zborovi građana podneli su, uz podršku 1.760 potpisa, krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv odgovornih u Gradskoj upravi za urbanizam, JP „Urbanizam“ i Komisiji za planove. U prijavi tvrde da su tokom javnog uvida od građana i stručne javnosti sakriveni obavezujući uslovi 17 javnih preduzeća i sumnjaju na zloupotrebu službenog položaja.

Navodi iz prijave još nisu dobili epilog pred nadležnim organima. Zborovi upozoravaju da su geološke karakteristike terena nepovoljne za masivnu gradnju i da bi duboke podzemne garaže mogle ugroziti primarni odbrambeni nasip. U saopštenju od danas poručili su da se građanima umesto parkova nude kule i „fiktivno zelenilo na krovovima zgrada“.

U završnom predlogu precizno su određeni obuhvat, namena parcela i visina budućih objekata. Jednako precizne informacije o proširenju kanalizacije, saobraćajnim rešenjima, školama, vrtićima i troškovima koje će snositi Grad nisu predstavljene javnosti pre sutrašnjeg glasanja.

Odluka je sada na skupštinskoj većini

Zborovi su odbornicima poručili da će svako ko podrži plan snositi „ličnu i istorijsku odgovornost“, dok je pokret Bravo način na koji je dokument uveden u proceduru nazvao „klasičnim urbanističkim prepadom“.

Do sutrašnje sednice gradska vlast nije zaustavila postupak zbog krivične prijave, zahteva za izuzeće Komisije, upozorenja stručnjaka ili hiljada građanskih primedbi. Završni plan je dostavljen odbornicima i čeka glasanje.

Ako ga skupštinska većina usvoji, investitorska inicijativa postaće važeći planski osnov za dalju razradu projekta. U dokumentaciji će ostati zapisano da su građani podneli 5.342 primedbe i da su one mahom odbijene.