Nekada su roditelji deci govorili: „Uči školu da ne radiš kod gazde.„
Neka druga deca sada gledaju kako se zarađuju desetine hiljada evra zato što je lik publiku ošišao mašinicom na bini.
Nekada je vrhunac estradnog skandala bio da pevač razbije čašu u kafani, danas je sasvim normalno da izvođač gazi po publici, šiša je pred hiljadama ljudi, gađa patikom ili od koncerta pravi performans koji više liči na sado-mazohistički klub nego na muzički događaj.
Kada je Desingerica ovog leta priveden u Crnoj Gori, glavno pitanje je bilo : „Kad izlazi?“
Spektakl ne sme da stane, algoritam ne voli tišinu, traži sledeći šok i glupost i sledeću granicu koja će biti pomerena. Danas šišaš publiku, sutra moraš nešto novo. Danas gaziš ljude dok rade sklekove na bini, prekosutra moraš još ekstremnije. Internet funkcioniše kao droga kojoj je potrebna sve veća doza da bi proizvela isti efekat. To više nije estrada, već industrija dopamina.
Ljudi više ne žele samo da prisustvuju događaju, vape da postanu sadržaj. Nije ni bitno šta se dešava, bitnije je da te kamera uhvati, da svi vide snimak, da dobiješ svojih petnaestak sekundi digitalne besmrtnosti.
Onda dolazimo do Bake Praseta. Fenomena koji godinama opstaje bez obzira na afere, prijave, sukobe, bahatost, luksuz, kockanje i beskrajnu proizvodnju skandala. Internet ne nagrađuje uzornost, samo pažnju.
Mnogi roditelji veruju da algoritam razlikuje dobar i loš sadržaj. Ne razlikuje. Njega zanima samo jedno pitanje: „Koliko dugo si gledao?“
Ostaneš deset sekundi više možda i zgrožen, algoritam je zaključio da je sadržaj odličan. Zgražavanje je postalo valuta, bes marketing, mržnja engagement. Svaki novi skandal postaje reklama.
Tu je i pojava koja sebe zove Marko Jack. Pre nekoliko godina javnost su preplavile optužbe i navodne prepiske sa maloletnicom. On ih je negirao i tvrdio da su montirane. Danima su punile naslovne strane, društvene mreže gorele, svi su imali mišljenje. A onda je tema nestala. Pričalo se da je možda zbog toga što je u međuvremenu pronašao politički angažman kod onih „nedodirljivih“. U svakom slučaju, javnost kao da je izgubila interesovanje da postavlja pitanja. Da li su optužbe odbačene? Da li je postupak okončan? Ili je, kao i mnogo puta do sada, algoritam procenio da je vreme za novu senzaciju?
A onda Faraon. Pojava koja prestaje da bude pitanje vulgarnosti, sadržaj koji uključuje maloletnice i izazove reakcije policije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, stručne javnosti i tužilaštva, pa više ne govorimo o performansu ili marketingu. Granica koju društvo ne sme da relativizuje, jer dete nije klik, marketing ili alat za viralnost.
U nekom momentu su nam se promenili uzori. Generacije su nekada odrastale želeći da budu sportisti poput Vlade Divca ili Novaka Đokovića, naučnici, glumci, lekari, profesori ili uspešni preduzetnici. Nije bilo važno da li ih svi vole, iza njih su stajali rezultat, talenat, godine rada i odricanja.
Danas je dovoljno da budeš viralan. Ne moraš da budeš najbolji. Ne moraš čak ni da budeš dobar. Dovoljno je da budeš najglasniji. Još bolje je da pritom nekoga poniziš, izazoveš skandal, opsuješ pred kamerom ili zaradiš milione pokazujući da je luksuz važniji od znanja, algoritam će te nagraditi.
Malo po malo, deci je promenjena definicija uspeha, bitno je da si poznat, bez obzira zašto.
Naravno, nisu svi influenseri isti.
Postoje ljudi koji društvene mreže koriste da promovišu nauku, obrazovanje, kulturu, humanitarni rad, zdrav način života ili ekologiju. Takvi retko postaju viralni, jer algoritam nije nastavnik, ne daje ocene za znanje, več bonus za šok.
Svaki komentar, čak i onaj: „Kakav idiot!“, platforma čita kao uspeh. Publika danas više ne bira sadržaj, trenira algoritam, a algoritam trenira mozak.
Usput smo izgubili one influensere na koje bismo voleli da nam deca liče.
San petnaestogodišnjaka da ga omiljeni idol ošiša na bini, opsuje pred kamerom ili ga pomene u lajvu, govori kako cela generacija uči da je pažnja vrednija od dostojanstva.
Mada, ni roditelji na prolaze bolje. Privlače ih sumanuti i skandalozni naslovi na portalima koji obično i nemaju veze sa textom. Važno je da je što odvratniji. Što dalje od prave informacije i novinarstva. Tako nas vaspitava algoritam. A on nema ni svest, ni moral, samo klikove. I ima samo jedno važno pitanje:
„Koliko pregleda ovo donosi?“
Baka Prase: Propalice ili ljudi bez mnogo love
24. jun 2026.
Još uvek nema komentara.