Počinje rasprava o „Mrdićevim zakonima“ – Struka upozorava na političku odmazdu i ukidanje zaštite tužilaca
Poslanici Skupštine Srbije počinju danas vanrednu sednicu o setu pravosudnih zakona koje je, mimo Vlade i javne rasprave, predložio poslanik Uglješa Mrdić.
Povodom ovih predloga, Asocijacija sudijskih pomoćnika (ASP) i Radna grupa Nacionalnog konventa o EU oglasile su se oštrim upozorenjem, ocenjujući da se iza hitne procedure krije opasan plan: potpuna centralizacija moći i ukidanje mehanizama koji su tek pre dve godine uvedeni da zaštite tužioce od političkog pritiska.
Udar na Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal
Stručna analiza otkriva da se izmenama Zakona o organizaciji organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) planira degradacija ovog specijalizovanog organa.
„Predložene izmene formalno i faktički smanjuju nadležnosti rukovodioca Posebnog tužilaštva za VTK i prenose ih pod kontrolu Višeg javnog tužioca u Beogradu. Time se organ zamišljen da bude samostalan stavlja u direktnu zavisnost od beogradskog VJT-a“, upozorava struka.
Pravnici ističu da se ovim potezom „koncentriše moć u rukama Višeg javnog tužioca u Beogradu“, umesto da se očuva status specijalizovanog tužilaštva koje treba da goni sajber kriminal na teritoriji cele države.
„Kill switch“ za nezavisnost: Ukidanje zaštitne komisije
Možda najopasnija izmena tiče se ukidanja Komisije Visokog saveta tužilaštva (VST). Ova komisija je uvedena reformama 2023. godine kao brana samovolji šefova – ona je odlučivala o prigovorima tužilaca na „obavezna uputstva“ nadređenih.
„Predloženim izmenama ukida se ovo kolektivno telo, a odlučivanje se vraća jednom čoveku – neposredno višem glavnom javnom tužiocu. Time se vraća kruta hijerarhija i gubi mehanizam kolektivne kontrole, a tužioci ostaju bez zaštite od pritisaka“, navodi se u saopštenju ASP.
Stvaranje „sudske elite“ i poslušnika
Struka oštro kritikuje i izmene Zakona o sudijama koje omogućavaju reizbor predsednika sudova, upozoravajući da to vodi ka stvaranju „odnosa lojalnosti, a ne profesionalne autonomije“.
„Novi mandat može postati mehanizam za nagrađivanje ‘podobnih’. Koncentracija moći kod jedne ličnosti stvara utisak ‘sudske elite’ koja se ne menja, a argument o ‘institucionalnom sećanju’ ne stoji – institucija ne sme da zavisi od jednog čoveka“, izričiti su u Asocijaciji.
Trik za izbegavanje javne rasprave
Radna grupa NKEU podseća da je procedura u kojoj zakone predlaže narodni poslanik, a ne Vlada, iskorišćena kako bi se izbegla obavezna javna rasprava. „Da je postojala stvarna namera konsultacija, nadležni Odbor za pravosuđe – kojim predsedava upravo predlagač Uglješa Mrdić – mogao je organizovati javno slušanje, ali to očigledno nije bio cilj“, navodi se u saopštenju.
Nacionalni konvent i strukovna udruženja zaključuju da ishitrene izmene zakona stare svega dve godine, bez ikakve analize, predstavljaju direktan udar zakonodavne i izvršne vlasti na nezavisnost pravosuđa.
Predsednica Supštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da izmene seta pravosudnih zakona, koje su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, ne zadiru „ni u jednom delu ni trenutku“ u samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudova, već su predložene da bi se povećala efikasnost pravosuđa i građanima učinio lakši pristup pravdi.
„To smo mi obezbedili ustavnim amandmanima i to ne može da se manja zakonima. Svaki onaj koji kaže da to radimo da bi zadirali u nezvisnost našeg pravosudnog siteme ne govori istinu“, rekla je Brnabić za Radio televeziju Srbije (RTS).
Dodala je da su to „neke tehničke, administrativne izmene“ i, kao primer, navela da se Treći osnovni sud u Beogradu deli da bi se deo nadležnosti preneo na novoformirani Četvrti osnovni sud.
Još uvek nema komentara.