Uoči glasanja za rezoluciju o Srbiji: Ključne poruke iz rasprave u Evropskom parlamentu
Evropski parlament danas u podne glasaće o Rezoluciji o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, zasnovanoj na izveštaju stalnog izvestioca za Srbiju Tonina Picule. Uoči glasanja, tokom jučerašnje rasprave u Strazburu, evropski poslanici izneli su različite stavove o stanju demokratije, vladavine prava i evropskih integracija Srbije, dok je Evropska komisija ponovila preporuku za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.
U fokusu rasprave našao se Piculin izveštaj, u kojem se ocenjuje da Srbija beleži ograničen ili nikakav napredak u ključnim reformskim oblastima, uz nazadovanje u domenu demokratije, slobode medija i vladavine prava.
Picula: Situacija u Srbiji je veoma loša
Predstavljajući izveštaj, Tonino Picula ocenio je da dokument „odražava realnost u Srbiji“, navodeći da je napredak u pregovaračkim poglavljima minimalan ili da ga uopšte nema.
On je rekao da u Srbiji postoji agresivna retorika prema Evropskoj uniji, da medijske slobode ostaju ozbiljan problem, da je civilno društvo marginalizovano, dok reforme, posebno u oblasti izbornog procesa, gotovo da nisu sprovedene.
Picula je ocenio da postoji ozbiljan jaz između proevropskog opredeljenja velikog dela građana i političke realnosti u zemlji, navodeći kao primer proteste koji su usledili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Govoreći o vladavini prava, ocenio je da je stanje „veoma loše“ i poručio da će Evropski parlament pozvati Evropsku komisiju da suspenduje finansiranje Srbije iz Plana rasta za Zapadni Balkan dok ne budu ostvareni jasni rezultati u oblasti reformi.
Picula je ukazao i da Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, podsetivši na odnose sa Rusijom, Iranom i Venecuelom, kao i na odsustvo sa pojedinih evropskih bezbednosnih skupova.
Podrška kritikama, ali i različiti pogledi među poslanicima
Najdirektnije kritike izneo je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata, koji je rekao da Evropski parlament želi Srbiju u Evropskoj uniji, ali da problem na tom putu „ima ime – Aleksandar Vučić“.
Prema njegovim rečima, za vreme Vučićevog mandata Srbija nazaduje u oblasti demokratije, slobode medija, transparentnosti i borbe protiv korupcije. Šider je ocenio da postoje argumenti za ozbiljno razmatranje zamrzavanja evropskih sredstava i izrazio punu podršku studentskom pokretu, ističući da se desetine hiljada građana bore za evropsku budućnost Srbije.
On je poručio da eventualni novi izbori neće imati smisla bez prethodnog sprovođenja preporuka ODIHR-a i reforme izbornog zakonodavstva.
Sličan stav izneo je i austrijski poslanik Helmut Brandšteter, koji smatra da sada nije trenutak za nastavak pristupnog procesa Srbije jer, kako je rekao, nema reformi, već se beleži nazadovanje. On je ocenio da Evropska unija treba jasno da stane uz građane Srbije, a ne uz autokratske tendencije vlasti.
Vladimir Prebilič poručio je da Evropski parlament nije protiv Srbije niti njenog naroda, već da podržava demokratiju, vladavinu prava i građane koji traže reforme. Istakao je da demokratija u Srbiji nije u dobrom stanju i da vlastima mora biti poslata jasna poruka da su promene neophodne.
Stav da politička volja za usklađivanje sa EU ne postoji
Poslanik Evropske narodne partije Davor Ivo Štir ocenio je da Srbija neće uskoro uskladiti svoju politiku sa Evropskom unijom jer, kako je rekao, za to ne postoji politička volja.
On je podsetio da predsednik Aleksandar Vučić istovremeno govori o evropskom putu Srbije i odbija da prekine bliske odnose sa Rusijom, ocenjujući da takva politika onemogućava ozbiljniji napredak ka članstvu.
Štir je ipak ocenio da bi Evropska unija trebalo da nastavi pragmatičnu saradnju sa Srbijom u oblastima poput energetike, transporta i upravljanja granicama.
Drugačiji tonovi u raspravi
Za razliku od većine govornika, Anamarija Viček ocenila je da izveštaj gotovo isključivo naglašava nedostatke Srbije, dok zanemaruje reforme koje su sprovedene poslednjih meseci.
Ona je podsetila da je Srbija usvojila više zakona u oblasti pravosuđa, izbornog zakonodavstva i prava manjina, ocenjujući da politika proširenja mora da prepozna i ostvarene rezultate, a ne samo probleme.
Rumunski poslanik Šerban Dimitrije Sturdža istakao je da članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva poverenje, transparentnost i dobrosusedske odnose, uz puno poštovanje prava nacionalnih manjina.
Marta Kos: Klaster 3 ostaje preporuka Evropske komisije
Za razliku od dela poslanika koji traže oštriji pristup prema Srbiji, evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da Evropska komisija ostaje pri preporuci da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom.
Ona je istakla da Srbija jeste ostvarila određeni napredak u reformama, posebno kroz izmene pojedinih zakona, ali da su za nastavak evropskog puta neophodni dodatni rezultati u oblasti vladavine prava, slobode medija, izbornih reformi i usklađivanja spoljne politike sa Evropskom unijom.
Kos je naglasila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške odluke, uključujući normalizaciju odnosa sa Prištinom, borbu protiv dezinformacija i odustajanje od antievropske retorike.
Amandmani na rezoluciju
Tokom rasprave predstavljeni su i amandmani na nacrt rezolucije.
Među njima su predlozi kojima se izražava zabrinutost zbog postupanja vlasti prema studentima, novinarima i aktivistima, zbog kampanje u vezi sa navodnom upotrebom „zvučnog topa“ tokom protesta 15. marta, kao i zbog saradnje Srpske napredne stranke sa Komunističkom partijom Kine.
Istovremeno, pojedini poslanici podneli su amandmane kojima se protive obustavljanju evropskih fondova Srbiji, uz obrazloženje da bi takva odluka najviše pogodila građane, a ne političke strukture.
Stav Srbije?
Dok je u Strazburu vođena rasprava, ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio za RTS da je Evropska komisija potvrdila da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3 i ocenio da je sada odgovornost na državama članicama Evropske unije da pokažu kredibilitet politike proširenja.
Prema njegovim rečima, Srbija je ispunila sve obaveze koje je Evropska komisija postavila, dok bi eventualno dalje odlaganje otvaranja Klastera 3 predstavljalo političku, a ne tehničku odluku.
Poslanici Evropskog parlamenta danas će u podne glasati o rezoluciji koja, iako nije pravno obavezujuća, predstavlja zvaničan politički stav Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji i može imati značajan uticaj na dalji tok pristupnih pregovora i odnose Beograda i Brisela.
Još uvek nema komentara.