Radar: Kineski izvođač oprao više od 7 miliona evra preko mreže fantomskih firmi
Istraživanje koje je objavio nedeljnik „Radar“ otkriva mračnu pozadinu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu – fiktivne fakture, pranje novca preko kriptovaluta i tragične posledice po bezbednost građana.
Beogradski ogranak kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECC), zadužen za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, našao se u centru velikog finansijskog skandala. Prema istraživanju koje su za nedeljnik „Radar“ sproveli Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović (članovi Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad novosadske nadstrešnice), iz ovog državnog projekta je nezakonito izvučeno više od sedam miliona evra.
Mreža od 21 „ljuska“ firme
Kako otkrivaju autori u tekstu, CCECC je formirao razgranatu mrežu od najmanje 21 fiktivnog dobavljača. U pitanju su takozvane „ljuska“ firme (shell companies), preduzeća osnovana između 2020. i 2024. godine, koja su najčešće imala samo jednog ili nijednog zaposlenog i poslovala su bez ikakve stvarne imovine.
Zakonski zastupnici ovih firmi brzo su se menjali, a među njima su se, pored domaćih, nalazili i državljani Kine, Mađarske i Makedonije. Danas su ta preduzeća uglavnom izbrisana iz registra, nalaze se u prinudnoj likvidaciji ili su im računi u blokadi zbog višemilionskih dugova. Protiv mnogih vlasnika se vode krivični postupci, a pojedini akteri ove mreže već su hapšeni u martu 2025. godine.
Kako je funkcionisao mehanizam izvlačenja novca?
Autori istraživanja detaljno objašnjavaju sistem pranja novca i utaje poreza, koji je funkcionisao kroz nekoliko jasno razrađenih faza.
Fiktivne fakture bile su prvi korak u ovoj šemi. Male fantomske firme izdavale su velikoj kineskoj kompaniji račune za usluge koje nikada nisu obavljene, poput konsaltinga, IT podrške ili specifičnih građevinskih radova.
Time je omogućena utaja poreza, jer je plaćanjem ovih lažnih faktura preko računa CCECC prikazivao veće troškove poslovanja. Na taj način je kompanija umanjivala osnovicu za porez na dobit i neosnovano odbijala PDV, čime je direktno oštećen državni budžet.
Krajnji cilj u celom procesu bili su keš i kriptovalute. Novac sa računa malih firmi bi se podizao u gotovini, pri čemu bi vlasnici fiktivnih firmi zadržavali proviziju, dok se ostatak u kovertama vraćao organizatorima šeme. Da bi se potpuno zameo trag ukradenom novcu, on se često prebacivao u kriptovalute putem digitalnih menjačnica.
Cena korupcije: Nebezbedne građevine
Autori u svom istraživanju upozoravaju da problem fiktivnih faktura daleko prevazilazi finansijsku štetu.
Kada se milioni evra nezakonito izvuku iz građevinskih projekata, a firme koje pretežno služe za izvlačenje novca pojave kao izvođači radova, gotovo je izvesno da će krajnja posledica na terenu biti nebezbedna građevina. Tragičan ishod takvog poslovanja i sistematskog isisavanja novca nažalost je pokazala tragedija u Novom Sadu, što predstavlja direktan udar na fundamentalno pravo građana na bezbednost i na sam život.
Još uvek nema komentara.