Sindikat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture traži od Ministarstva činjenice i dokaze
Sindikat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je danas zatražio od Minstarstva kulture na osnovu kojih činjenica i dokaza, pored nalaza interne revizije, je zaključilo da u postupcima javnih nabavki za konzervatorsko-restauratorske radove na Caričinom gradu i Manasiji postoje osnovi sumnje na izvršenje krivičnog dela.
Ako je krivična prijava zasnovana na Izveštaju o internoj reviziji, koji konkretni njegovi nalazi, po oceni Ministarstva, ukazuju na postojanje elemenata krivičnog dela i na osnovu čega su ti nalazi povezani sa odgovornošću konkretnih lica?, pitao je sindikat u otvorenom pismu.
Otvoreno pismo je uputio Ministarstvu kulture i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu a povodom krivične prijave koju je protiv zaposlenih i bivših zaposlenih u Zavodu podnelo Ministarstvo kulture, kao i povodom postupanja nadležnih koje je usledilo nakon njenog podnošenja.
Koji su, pitao je Ministarstvo, kriterijumi primenjeni prilikom izdvajanja konkretnih postupaka javnih nabavki i konkretnih lica, „imajući u vidu da se slična odstupanja između ugovorenih i stvarno izvedenih količina i vrednosti radova pojavljuju i u drugim postupcima koje je revizija analizirala“.
Pitao je i „da li je Ministarstvo prilikom donošenja zaključaka i podnošenja krivične prijave uzelo u obzir specifičnost konzervatorsko-restauratorskih radova, stvarno stanje kulturnih dobara, ulogu stručnog nadzora i dokumentaciju kojom se utvrđuje stvarno izvedeni obim radova, kao i dugogodišnji kadrovski deficit Zavoda“.
„Kako Ministarstvo objašnjava činjenicu da su mu godinama bili poznati problemi u funkcionisanju Zavoda, uključujući nerešen sastav Upravnog odbora i problem nepoštovanja odredbi Posebnog kolektivnog ugovora u delu koji se odnosi na dnevnice, a da u tim slučajevima nisu preduzete odgovarajuće mere za njihovo otklanjanje?“, pitao je sindikat,
Pitao je i „da li će se Ministarstvo ubuduće uzdržati od javnih izjava kojima bi se mogao prejudicirati ishod postupka“.
„Na koji način VJT obezbeđuje samostalnost i nepristrasnost postupanja i isključuje mogućnost da radnje preduzete u postupku budu upotrebljene za pritisak na svedoka ili narušavanje njegovog kredibiliteta u drugom postupku?“, takođe su pitali.
Ukazali su da je njihova koleginica Estela Radonjić Živkov, koja je obuhvaćena ovim postupkom, istovremeno pojavljuje i u drugom krivičnom postupku, u svojstvu svedoka, u kome je ministar kulture Nikola Selaković jedan od optuženih (u slučaju Generalštab).
Bez obzira na to što ta dva postupka formalno imaju različite predmete, njihovo vremensko preklapanje zahteva naročit stepen opreza, napomenuli su oni.
Svaka radnja, naveli su, koja bi mogla imati za posledicu javnu diskreditaciju, zastrašivanje ili slabljenje kredibiliteta svedoka mora biti podvrgnuta strogoj proceni njene zakonitosti i svrsishodnosti.
Smatraju da je od posebnog značaja da se u ovakvim okolnostima isključi svaka mogućnost da se krivičnopravni mehanizmi, neposredno ili posredno, dožive ili upotrebe kao sredstvo pritiska na svedoka i stručnog saradnika Republičkog zavoda.
Još uvek nema komentara.