Skupština Srbije završila raspravu, sutra glasanje o svim tačkama dnevnog reda
Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu u pojedinostima o svim tačkama vanredne sednice, a predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će sutra, od 10 sati, biti dan za glasanje o 32 tačke dnevnog reda, među kojima je i set pravosudnih zakona.
Poslanici su danas završili razmatranje u pojedinostima nekoliko predloga zakona o davanju garancija Republike Srbije za izmirivanje obaveza „Srbijagasa“, kao i predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije za izmirenje zaduživanja „Srbijavoza“.
Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je danas da je to preduzeće prinuđeno da uzima kredite za investicije sa garancijom države Srbje jer je samo za poslednje dve godine zbog socijalne politike preko cene tog energenta izgubilo 200 miliona evra.
On je, na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se rasprvljalo o amandmanima na predloženih pet zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredite „Srbijagasa“ za investicije, rekao da su ta zaduženja odobrili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka i da je to već uračunato u javni dug.
To preduzeće je zatražilo kredit Poštanske štedionice, Inteze, OTP i Unikredt banke za investicione kredite za izgradnju gasovoda u Zlatiborskom okrugu, zatim izgradnju gasovoda na deonicama Leskovac-Vranje, Beograd-Valjevo-Loznica, Paraćin- Boljevac- Rgotina- Negotin-Prahovo kao i za kredit za inženjersku zaštitu na izgradnji gasovoda na deonici gasne interkonekcije Srbija-Bugarska.
Poslanici opozicije su kririkovali predložene zakone sa obrazloženjem da se rasipaju pare iz budžeta jer će država morati da vraća kredite zbog nelikvidnosti „Srbijagasa“, zatim da ima korupcije kada je reč o cenama, da se ne sprovode tenderi, da se povećava javni dug.
„Srbijagas poslednjih deset godina ostvaruje godišnje profit od 100 miliona evra, ali ne može da dobije kredit bez garancije. Svake godine za investicije izdvajamo 100 miliona evra i vraćamo kredite. Što se tiče tvrdnji da smo šampioni u nelikvidnosti, ‘Srbijagas’ je zbog socijalne politike u polsendje dve godine izgubio 200 miliona evra“, rekao je Bajatović.
Istakao je da Srbija ima najjeftiiji gas iz Rusije i da je gasni aranžman produžen za tri meseca, a da će biti produžen do kraja godine, kao i da bi gas bio skuplji 80 odsto kada bi se uvozio sa nemačke obale.
Naveo je da Evropa traži diversifikaciju gasifikacije i da do sada nije bilo moguće naći kredit od međunarodnih finansijskih institucija, a da je sada i Evropa shvatila da je izgradnja gasnih elektrana najbrža investicija u kapacitete u odnosu na nuklearne elektrane, kao i da za električnu energiju iz obnovljivih izvora treba izgraditi kapacitete za balansiranje.
„Ti gasni projekti moraju da se završe, ne samo zbog Evrope, već i zato što je to naša potreba. Ti projekti su već izgrađeni 50 odsto. Da li ih treba prekinuti? Ako želimo energetsku bezbednost moramo da izgradimo te kapacitete“, rekao je Bajatović.
Istakao je da ako toplane i distributeri, odnosno građani duguju 48 milijardi dinara, a Beogradske elektrane 14 milijardi dinara „Srbijagas“ mora da uzme kredit.
Bajatović je rekao da je netačno da se ne raspisuju javne nabavke.
Istakao je da nema ni prekršajne, a kamoli krične prijave državnog revizora.
On je na konstataciju poslanika opozicije da ima platu od 30.000 evra rekao da od „Srbijagasa“ prima 220.000 dinara, a da ostatak dobija od međunarodnih firmi.
Potpredsednica Narodnog pokreta Srbije, posalnica Ivana Rokvić, obrazlažući amandmane na Predlog Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Inteze, Unikredit i OTP banke za izmirivanje obaveza Srbijagasa po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje gasovoda Leskovac – Vranje i tri primopredajne stanice, navela je da se gasifikacija juga zemlje koristi za novu korupciju i novu zaduživanje.
Ona je istakla da je „Srbijagas“ mogao da se zaduži kod finansijskih institucija iz EU, po kamatama u iznosu od 0,5 odsto, a ne i do 4,78 odsto godišnje kod komercijanih banaka za ukupno 125 miliona evra.
Istakla je da to rešenje nije zaštita javnog interesa, već prebacivanje finansijskog rizika jednog preduzeća na građane Srbije.
„Grđani se pretvatraju u dužnike, ali bez uvida u postupak i realne cene projekta i uz izuzetno nepobvoljne kamete koje idu do 4,78 odsto godišnje. Zašto nije uzet kredit od drugih finansijskih istitucija u Evropi kod kojih kamata ide na 0,5 odsto, verovatno jer oni pitaju gde ide novac i nema mesta korupciji“, kazala je Rokvić.
Država, kako je rekla, daje garanciju za zadzuženje „Srbijagasa“, u kojoj je navedeno da se neopozivo, bezuslovno i bez prigovora na prvi poziv obećava bankama da će platiti dug „Srbijagasa.
Poslanica Srbija centar-SRCE Tatajana Marković Topalović navela je da država daje garanciju za kredite „Srbijagasu“, čija imovina vredi 2,8 milijardi evra i zauzima četvrto mesto po visini kpitala, a 11 mesto po gubitku u poslovanju od 140 miliona evra.
Član Predsedništva stranke Srbija centar (SRCE) Petar Bošković kazao je, obrazlažući amandmane na Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza Srbijavoza, na osnovu ugovora o dugoričnom kreditu radi nabavke 30 novih elektromotornih vozova za gradsko-prigradski žleznički sistem, da je Srbijavoz gubitaš, navodeći da je gubitak u 2024. godini iznosio 2,2 miliona evra, a prošle godine su osam puta povećali gubitke na 16 miliona evra.
„Srbija im je dala na sve to 40 miliona evra subvencija. Takvom preduzeću vi hoćete da date kredit od 315 miliona evra. Pitanje ko je analizirao ovaj aranžman, ko je procenio likvidnost i profitabilnost Srbijavoza io neće li se ovo opet vratiti kao dug građanima Srbije“, rekao je Bošković.
Dodao je da će otplata ovog kredita trajati 17 godina.
„Garanciju u korist poštanske štedionice daje Republika srbija kod koje Srbijavoz treba da uzme još jedan kredit od 47 miliona evra, uz kamatu od 1,9 odsto, ali uz garanciju poreskih obveznika“, kazao je on.
Zapitao je i , ukoliko je aranžman toliko povoljan, zašto država i građani moraju da stanu iza njega.
Bošković je kazao da je rok isporuke 43 meseca, što je više od tri godine nakon specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. u Beogradu za koji se nabavka navodno sprovodi.
„Ako vozovi neće služiti u punom kapacitetu za EXPO da li se gražanima ponovo prodaje politički slogan, umesto stvarnog obrazloženja projekta“, pitao je Bošković.
Dodao je i da se ne zna koliko košta jedna garnitura voza, koliko godišnje održavanje, a koliko rezervni delovi.
Bošković je naveo da nije sporno da su vozovi potrebni Beogardu, jer je stanje u beogradskom železničkom saobraćaju u očajno.
Samatra i da Beograd nema potrebnu infrastrukturu za korišćenje tih vozova, ali ni majstore koji bi ih održavali.
„Za EXPO će biti vozova, ali to nije ovih 30 vozova. To je devet kineskih vozova za koje je bivši ministar Goran Vesić potpisao ugovor 2024. godine i ti vozovi su plaćeni ne preko tendera, nego posebnim ugovorom koje Srbija ima sa Kinezima“, rekao je Bošković i naveo da će ti vozovi, sa održavanjem i rezervnim delovima, koštati oko 300 miliona evra.
Još uvek nema komentara.