Oliver – osam godina zavereničke tišine
Na današnji dan, pre osam godina, ubijen je Oliver Ivanović. Posle tog zločina na Kosovu nastupio je period u kojem su Srbi ostajali bez zaštite, prava, slobode i bez dostojanstva
Godišnjica atentata na Olivera Ivanovića ponovo otvara pitanja o istini, pravdi, slobodi i političkoj atmosferi na ovim prostorima.
“Pucali su na Olivera”, pisalo je u SMS poruci koju sam dobio tog jutra, 16. januara 2018. godine. Nekoliko dana pre toga, u mojoj kancelariji, Oliver mi je pričao o pritiscima koje vrše na njega. Mislio sam da treba da se skloni zbog političke harange koja se vodi protiv njega i imaju podršku i Prištine i Beograda, pa i međunarodne zajednice. Smatrao sam da je strpljenje odgovor na nemoć. “Nemam prava na povlačenje posle svega što se događalo posle 1999. godine. Jedva smo odbranili Sever Kosova, s mukom smo sprečili etničko čišćenje. Ne smemo izgubiti šansu da živimo na Kosovu”, bio je njegov odgovor.
Svi su se zaklinjali da će “prevrnuti zemlju” kako bi otkrili ubice i nalogodavce. Oni koji su ga najviše demonizovali, na sahrani su bezočno glumili ucveljenost. Dve istrage, vođene u Beogradu i Prištini, bile su korišćene za međusobna prepucavanja, ali i za prikrivanje tragova do ubica. “Istraga” je vođena preko tabloida i medija, poligrafa, lažnih svedoka…Skrivani su dokazi. Iz Beograda se čulo da je ubistvo planirano u vrhu kosovske vlasti, iz Prištine – da je “ubica u Beogradu”. Profesionalno izveden zločin je bio prepušten amaterskoj istrazi. Od atentata do danas imamo samo godine zavereničkog ćutanja.
Oliverov put je bio kao politički triler, a on je je prošao kroz “toplog zeca” balkanskih “pravila”. Glorifikovan i kritikovan, nekad junak, potom “špijun”, pa heroj, pa “zločinac”, onako kako su to zahtevali interesi njegovih protivnika ili sledbenika. Smetao je moćnicima i severno i južno od Ibra. Pokušavali su da ga upotrebe i pre i posle atentata.
Uhapšen je na osnovu “svedočenja” čoveka čiji je svaki javni nastup bio kompromitovanje istine. Sudski proces je bio montirano političko suđenje. Ipak, 82 svedoka su rekla da Oliver nije bio na mestu zločina, za koji su ga optuživali. U zatvoru je proveo 20 meseci. Kada je oslobođen, postao je ponovo opasnost za sve na političkoj sceni, za male i velike igrače, za lokalne interese, ali i za velike igre oko sudbine Srba na Kosovu.
“Meni su uradili sve što su mogli do sada, još nisu pucali na mene, ali ko zna – ni to nije isključeno…”, rekao je Ivanović 6. novembra 2017. godine. Dva i po meseca kasnije, sa šest metaka ispaljenih u njegova leđa, prestao je da bude “opasnost”.
U početku smo strahovali da je Oliver prva žrtva sulude ideje o podeli Kosova. Sada je jasno da je njegovim ubistvom sagrađena politička “nadstrešnica” iznad glava kosovskih Srba. Predaju Kosova bi vlasti u Beogradu teško mogle da izvedu, jer je Oliver pobeđivao i u težim bitkama. On je verovao u zajednički život Srba i Albanaca, smatrao je da ima šanse za pomirenje, da se gradi budućnost bez zla, da više nikada ne palimo jedni drugima kuće, da ne proterujemo jedni druge. To je smetalo ovima koji mogu da vladaju samo kad raspale etničku mržnju i kada strah postaje kompas u društvu. Atentat na Olivera Ivanovića simbolizuje period rasta tenzija i nestabilnosti na Kosovu, ali i osam godina zavereničke tišine.
Još uvek nema komentara.