Borba umetnika za dostojanstvo nacionalnog teatra
Umetnici Narodnog pozorišta u Beogradu nedavno su podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv uprave ove kuće, nakon presedana koji nije zabeležen od početka Prvog svetskog rata, potpunog zatvaranja teatra. Dok ansambl upozorava na sistemsku zloupotrebu institucije i ugrožavanje javnog interesa, publika ostaje jedini saveznik glumaca u pokušaju da se najznačajnija kulturna ustanova u zemlji vrati onima kojima i pripada. Glumac Hadži Nenad Maričić, jedan od predvodnika ovog otpora, za Naš portal, otkriva pozadinu sukoba.
Zatvaranje Narodnog pozorišta, istorijski gledano, desilo se još samo jednom, početkom Prvog svetskog rata, a koliko je ovaj radikalan potez uprave poražavajući za današnje društvo najbolje opisuje činjenica da su nekada teatar vodili ljudi sa vizijom.
„Doduše, bilo je jednom zatvoreno zbog renoviranja. Tada su umetnici igrali na drugim scenama, čekajući da se njihova kuća obnovi. Ali bila su to neka druga vremena, kada su Narodno vodili ljudi od integriteta, sa jasnom vizijom. Poražavajuće jeste, ali nažalost i jedna kap u moru toliko neverovatnih odluka da se pitate za koga oni to rade. Za čiji interes izbacuju ne samo umetnike na ulicu već, kao što smo mogli da vidimo, i studente Akademije u Novom Sadu, oduzimajući im prostor za rad. Jasno je da se radi protiv budućnosti“, kaže Hadži Nenad Maričić.
„Ne znam šta je kraj. Duboko verujem da će upravo ono što zovemo „naša budućnost“ izbrisati ove izdajnike gumicom za sva vremena.“
Krivična prijava kao štit javnog interesa
Podneta krivična prijava Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) predstavlja jasan zahtev pravosuđu da zaštiti javni interes i integritet institucije, a ne samo da utvrdi pojedinačnu odgovornost.
„Očekujemo da institucije rade svoj posao najbolje što mogu. Nismo mi ti koji presuđujemo. Smatramo da je učinjena ogromna šteta Narodnom pozorištu, ne samo materijalna već i šteta po ugled ove najznačajnije pozorišne institucije u Srbiji. Važno je vaše pitanje, jer smo to učinili kako se takvo nešto nikada više ne bi ponovilo. Tom krivičnom prijavom štitimo i javni interes građana“, kaže Maričić.
Slogan „Narodno je narodno“ direktno ukazuje na to da je nacionalni teatar na neki način „otet“ od sopstvenih umetnika i publike zarad odbrane uskih političkih interesa.
„Smatramo da je uprava svojim potezima isključivo branila politički interes. Zatvoriti pozorište na dan kada se najavljuje štrajk upozorenja postupak je koji zvuči kao sjajan uvod u neku dramu. Publici je sve odmah jasno. Zato je javnost onako burno reagovala kada se to desilo, jer ta kuća pripada narodu, a ne pojedincima“.
Iako su se umetnici kao sindikat uvek odazivali na dijalog sa ciljem unapređenja uslova rada, konkretna komunikacija sa upravom je izostala, jer oni stabilnost vide kroz nametnutu poslušnost.
„Komunikacija je izostala, iako je ona imperativ kada se dešavaju štrajkovi upozorenja. Dve strane su obavezne da razgovaraju. Poslednjih meseci uvek smo se odazivali na razgovor. Uvek smo bili vođeni isključivo potrebom da unapredimo uslove rada u pozorištu. Međutim, uprava stabilnost u pozorištu vidi drugačije. Mir i stabilnost žele da grade na ćutanju i poslušnosti, ali još davno smo svima dali do znanja da nije umetnički ćutati“, navodi Maričić.
Solidarnost jača od pritisaka
Uprkos svim pritiscima, atmosfera unutar ansambla ostaje stabilna, a kolegijalnost i solidarnost postali su ključni u odbrani dostojanstva nacionalne kuće.
„Kolegijalnost i solidarnost su nešto što krasi ne samo naš ansambl već i dramski esnaf uopšte ovih poslednjih godinu i po dana. Nije lako sačuvati mir, ali eto, uspevamo da branimo našu kuću dostojanstvom, kako Narodno i zaslužuje“, ocenio je.
Na kraju, dokaz da je borba ispravna leži u nepokolebljivoj podršci publike.
„Publika je sve vreme uz nas. Predstave se igraju svake večeri i, ukoliko budemo istrajali u našoj nameri da odbranimo dostojanstvo svih koji čine naš teatar, biće to razlog za osmehe i ponos svima koji su svoja srca već ugradili u Narodno pozorište“.
Jer…“Narodno je narodno“, poručuje Hadži Nenad Maričić.
Ovaj pravni korak ansambla Narodnog pozorišta mogao bi da postane istorijski presedan koji će ohrabriti i druge radnike u kulturi širom zemlje. Pozorište nije privatno vlasništvo niti politički alat, već živi organizam koji opstaje isključivo kroz istinu, umetničku slobodu i neraskidivu vezu sa svojom publikom. Nekada, sada i uvek.
Još uvek nema komentara.