Da li je vreme da deci potpuno oduzmete ekrane: Nova studija donosi ozbiljno upozorenje
Treba vam još jedan razlog da deci ne dajete ekrane u ruke? Prema novom naučnom radu, koji je analizirao i preneo zaključke dosadašnje literature, ekrani im mogu trajno izmeniti mozak.
Mnogo toga što se dešava u detinjstvu duboko utiče na veštine i izazove sa kojima se ljudi suočavaju kasnije u životu, navodi se u radu objavljenom u časopisu Brain Health.
Istraživači su otkrili da naša čulna iskustva, kretanje i društveni odnosi tokom odrastanja, zajedno sa kulturom i okruženjem, duboko i ponekad nepovratno određuju ko ćemo postati, prenosi CNN.
Autori ovaj koncept nazivaju „kritikom“ (engl. criticome), i ovo je prvi put da je tom fenomenu dato ime, rekao je dr Hulio Lisinio, koautor ove analize i istaknuti profesor psihijatrije na Državnom univerzitetu Njujorka (Upstate Medical University u Sirakuzi).
„Glavni zaključak je da postoji kritični prozor razvoja koji traje od rođenja pa sve do 25. godine“, rekao je Lisinio. Ono što se tada utisne u mozak „odrediće ko ste do kraja života“.
Ove tvrdnje nameću veliko pitanje: Kako svo to vreme koje mladi provode ispred ekrana utiče na njihov razvoj i na to ko postaju?
Ova studija ne može da odgovori na to pitanje, priznaje Lisinio. Za takav uvid biće potrebne decenije istraživanja. Međutim, on ne predlaže roditeljima da čekaju toliko dugo da bi preduzeli nešto.
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost jeste to što ekrani intenzivno stimulišu mlade jer se drže blizu lica i zaokupljaju pažnju brzim smenama kadrova i živim bojama. Nakon toga, „detetu sve ostalo deluje dosadno“, kaže Melisa Grinberg, klinički psiholog iz Centra za psihoterapiju Prinston u Nju Džersiju, koja nije bila uključena u ovo istraživanje.
Deca postaju manje zainteresovana za stvari koje su se nekada smatrale zabavnim, kao što su igranje sa prijateljima uživo, odlazak na plažu ili vožnja bicikla, objašnjava ona. A upravo su to vrste aktivnosti koje razvijaju socijalizaciju, motoričke i čulne sposobnosti za koje je istraživanje utvrdilo da su od ključne važnosti u detinjstvu.
Manje ekrana, više druženja
Lisinijev savet roditeljima jeste da sklone decu od ekrana. Umesto toga, postarajte se da provode više vremena u interakciji sa drugim ljudima – bilo sa vama, bilo sa drugom decom.
Iako je ovo istraživanje fokusirano na psihološke efekte iskustava iz detinjstva, korišćenje ekrana je štetno i u fizičkom smislu, ističe Lisinio. „To je jedan od glavnih uzročnika gojaznosti kod dece“, rekao je. „Ne samo da se smanjuje fizička aktivnost, već mnoga deca jedu dok nešto gledaju.“
Rana izloženost uređajima je ključna
Kada u školama razgovaram sa učenicima o tome kako koriste ekrane, podstičem ih da razmisle o tome šta bi drugo mogli da rade sa svim tim vremenom koje provedu surfujući i gledajući u telefon. Da li bi ih to učinilo srećnijim ili zdravijim?
Ovo istraživanje ukazuje na to da je ovo pitanje izuzetno važno, jer ako se delovi mozga koji kontrolišu funkcije poput jezika i govora ne koriste u detinjstvu, kasnije se ne mogu lako izgraditi.
Detinjstvo je kritično vreme za učenje stranog jezika, istakli su istraživači. Pokušajte to da uradite kao odrasla osoba i nećete biti toliko fluentni. Isto važi i za mnoge druge veštine.
Kako je Volfgang Amadeus Mocart postao muzički genije? Prema studiji, jedan od razloga bila je njegova izloženost muzici u veoma ranoj mladosti. Naravno, on je vežbao i imao prednosti kao što je pristup muzičkim instrumentima, ali je takođe imao i neurološku osnovu za izuzetnost u muzici, za koju autori navode da se može uspostaviti samo u mladosti.
Zato je detinjstvo ključno vreme da decu izložite stvarima kao što su muzika, umetnost i jezici – a vreme provedeno u učenju o njima daleko je bolje od traćenja vremena na digitalnim uređajima.
Još uvek nema komentara.