Bliski istok – konačno primirje i u Libanu
Dogovor o desetodnevnom primirju između Izraela i Libana koji je stupio na snagu se poštuje. Ili bar tokom noći nije bilo vesti o njegovom kršenju.
Dogovor je postignut posle retkih direktnih razgovora izraelskih i libanskih zvaničnika u Vašingtonu, uz posredovanje američke administracije. Cilj je bio da se omoguće pregovori o trajnom miru, iako Izrael zadržava trupe u južnom Libanu i insistira na razoružanju Hezbolaha.
U Bejrutu primirje je dočekano sa oprezom, bilo je pucanja u vazduh kojim je izražena radost zbog prekida razaranja. Hiljade raseljenih Libanaca u prestonici kažu da čekaju da vide hoće li prekid vatre zaista potrajati pre nego što se vrate kućama na jugu.
Portparol libanskog parlamenta i saveznik Hezbolaha Nabi Beri pozvao je građane da odlože povratak dok se situacija ne razjasni.
„Primirje je izuzetno krhko“, ocenila je novinarka Sky News iz Bejruta.
Ulice su mirnije, ali nema masovnih proslava kao posle ranijih primirja – strah od novih napada i dalje je prisutan.
Do sada nema prijavljenih kršenja primirja od njegovog stupanja na snagu, ali ostaju visoke tenzije. Hezbolah je nekoliko sati pre objave ispalio rakete na sever Izraela, a Izrael je nastavio ograničene operacije u južnom Libanu do samog dogovora.
Glavni pokrovitelj Hezbolaha, Iran, pozdravio je primirje. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Baher Galibaf izjavio je da je „primirje u Libanu jednako važno kao i u Iranu“ i da Teheran radi na trajnom prekidu vatre na svim frontovima. Iran je, kao i SAD, preuzeo zasluge za ovaj sporazum.
On je plod američkog posredovanja – ali je ranije insistirao da se Liban uključi u širi prekid vatre sa SAD, što je indirektno doprinelo pritisku na Izrael. Iran je, navodi agencija Irna, neposredno pre postizanja sporazuma o primirju, zapretio da će napasti Izrael i to je, kako se tvrdi, pojačalo pritisak i pomoglo postizanju primirja.
Tramp i američka administracija predstavljaju dogovor kao uspeh. Na Truth Socialu Tramp je napisao da je imao „odlične razgovore“ sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i libanskim predsednikom Jozefom Aunom, najavljujući da je ovo „deseti rat“ koji je rešio.
Naredio je potpredsedniku Vensu, državnom sekretaru Marku Rubiju i šefu Združenog generalštaba da rade na trajnom miru. Vašington vidi primirje kao ključni korak ka stabilizaciji regiona posle šestonedeljnog sukoba koji je izbio 2. marta 2026. kao podrška Hezbolaha Iranu.
Najdelikatnija faza
Bez rešenja za Hezbolahovo naoružanje i izraelsko prisustvo na libanskoj teritoriji, primirje može brzo da se raspadne. Liban i Izrael sada ulaze u najdelikatniju fazu – pregovore pod američkim okom.
Ratna retorika nije smanjena. I SAD i Iran ne propuštaju priliku da obaveste javnost o snazi svog oružja. Iran je za deset puta povećao proizvodnju dronova u poslednjih sedam meseci, izjavio je zamenik načelnika štaba iranske vojske Alireza Šeik, javlja agencija Fars.
Primirje je dogovoreno, ali neprijateljstva nisu prestala. Netanjahu je, tvrdi, ljut na Trampa zbog primirja, dok Iran ne zaboravlja ratne operacije u kojima su izginuli mnogi stanovnici te zemlje.
“Prošle godine na Skupštini UN-a pozvao sam na povratak Zlatnom pravilu islama, hrišćanstva, judaizma i ljudske savesti; „Ne čini drugima ono što ne bi želeo da se čini tebi“ – univerzalnom načelu koje cionistički režim tako očito krši”, objavio je iranski predsednik Masud Pazeškian.
Još uvek nema komentara.