Kako migranti dolaze u Seutu i zašto pripada Španiji?
Prelaz migranata iz Maroka na poluostrvo Seuta, na koje je poslednjih dana došlo desetine hiljada migranata, traje godinama unazad, pošto su migranti i ranije preskakali graničnu ogradu, ili stizali moraskim putem, kako bi bili bliže Evropi, a sve u svrhu potrage za boljim životom.
Seuta, španska eksklava, je poluostrvo dugo nepunih 10 kilometara na severnoj obali Maroka, koja je zaštićena dvostrukom ogradom i prisustvom španske policije i paravojnih snaga.
Ovaj grad, zajedno sa Meliljom, još jednim autonomnim španskim gradom koji se nalazi oko 400 kilometara istočno na istoj obali, predstavlja jedinu kopnenu granicu Evropske unije (EU) sa Afrikom.
Više od 10.000 ljudi prešlo je granicu i ušlo u Seutu tokom dva dana 2021. godine.
Godine 2022. najmanje 23 migranta poginula su u stampedu tokom pokušaja masovnog prelaska granice u Melilji. Mnogi drugi izgubili su život u moru, pošto, da bi ušli na teritoriju grada, migranti plivaju oko grada, dok neki preskaču ograde ili dolaze ilegalnom vožnjom čamcima.
🇪🇸🇲🇦 | URGENTE: La Guardia Civil española eleva a 40.000 la estimación de inmigrantes marroquíes que han asaltado Ceuta durante este jueves. pic.twitter.com/nQinq3FCAu
— Alerta News 24 (@AlertaNews24) July 30, 2026
Kolonizacija – od Kartagine do Španije
Seutu su uzastopno kolonizovali Kartaginjani, Grci i Rimljani, a postala je nezavisna pod vizantijskim namesnikom grofom Julijanom, piše Enciklopedija Britanika.
Zbog značaja koji je imala u trgovini slonovačom, zlatom i robovima, za nju su se neprekidno vodili sporovi sve dok Portugal nije preuzeo kontrolu nad njom 1415. godine.
Luka je 1580. godine prešla pod vlast Španije, a Španiji je i zvanično dodeljena Lisabonskim sporazumom 1688. godine.
Na početku Španskog građanskog rata 1936. godine, general Fransisko Franko poslao je iz Seute ekspedicione snage u Španiju.
Španska vlada je 1995. godine odobrila statut autonomije za Seutu, zamenivši gradsko veće skupštinom sličnom onima koje imaju druge španske autonomne zajednice.
Pet vekova španske hrišćanske vlasti dali su ovom mestu evropski, a ne mavarski izgled. Samo oko trećine stanovništva su muslimani.
Luka, koja se nalazi južno od prevlake, sastoji se od malog zaliva ograđenog sa dva lukobrana. Izgradnjom savremenih lučkih objekata, Seuta je izrasla u vojni, saobraćajni i trgovački centar.
Godine 2006. ograda je podignuta, a broj pripadnika vojske i količina naoružanja u Seuti povećani su. I pored toga, hiljade imigranata, uglavnom afričkih izbeglica, svake godine bezuspešno pokušavaju da pređu granicu.
Maroko zvanično ne priznaje Seutu i Melilju kao španske teritorije i često ih naziva okupiranim zemljama, piše AP.
🚨BREAKING: An emergency has now been declared in the Spanish city of Ceuta after tens of thousands of illegal migrants break in from Morocco
Pedro Sánchez is REFUSING to deploy the military to defend the borders. 🇪🇸 pic.twitter.com/OvtzvEZxBs
— Inevitable West (@Inevitablewest) July 30, 2026
Zašto veliki broj migranata prelazi granicu?
Vrhovni sud Španije presudio je ovog meseca da migranti zaustavljeni na moru dok pokušavaju da stignu do Seute ili Melilje, druge španske enklave, ne mogu automatski biti vraćeni u Maroko.
Špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova optužilo je mreže za trgovinu ljudima da to koriste kako bi „podstakle priliv migranata bez dokumenata“.
U kasnijem saopštenju, ministarstvo je navelo da sarađuje sa Marokom kako bi obezbedilo povratak svih ljudi koji su prešli na njegovu teritoriju „što je pre moguće“.
Ovaj grad koji broji oko 85.000 stanovnika bio je žarište velikih diplomatskih kriza između Madrida i Rabata u novijoj istoriji.
U maju 2021. godine marokanska vlada ukinula je kontrolu granice i dozvolila da za samo dva dana oko 8.000 ljudi iz Maroka i podsaharskih zemalja uđe u Seutu.
Taj potez se uglavnom tumačio kao odmazda Maroka zbog odluke Španije da dozvoli lideru pokreta za nezavisnost iz spornog regiona Zapadna Sahara da dobije medicinsko lečenje u španskoj bolnici.
Tenzije su smirene, a kontrola granice obnovljena tek nakon što je španski premijer promenio dugogodišnji stav svoje zemlje prema Zapadnoj Sahari i sledeće godine se sastao sa marokanskim kraljem Muhamedom VI.
Španija je jedna od glavnih tačaka ulaska u Evropu za migrante koji traže bolje ekonomske prilike ili pokušavaju da pobegnu od nasilja u svojim matičnim zemljama.
Seuta i Melilja snažno su utvrđeni, jer se te teritorije smatraju odredištem za one koji pokušavaju da stignu do Španije iz Maroka i drugih delova Afrike.
Mnogi migranti koji stignu do Seute ili Melilje odmah budu vraćeni, dok se drugi, koji su smešteni u prihvatilištima za migrante, obrađuju i mogu da podnesu zahtev za azil u Španiji.
Da bi stigli do Seute, migranti često plivaju iz marokanskog grada Fnideka, prelazeći oko pet kilometara do španske teritorije.
Drugi pokušavaju prelazak iz obližnjeg grada Beljuneša, gde je razdaljina kraća.
Ipak, broj migranata koji stižu u Seutu i Melilju uglavnom je znatno manji od broja onih koji u Španiju dolaze preko Kanarskih i Balearskih ostrva.
Još uvek nema komentara.