Opservatorija nisko u Zemljinoj orbiti: Naučnici poslali LINK, ali ima problema
Opservatorija „Neil Gehrels Swift“ nalazi se u niskoj Zemljinoj orbiti gotovo 22 godine i služi kao svojevrsni NASA-in „prvi odgovor“ kada se u svemiru dogode iznenadni događaji. Međutim, atmosferski otpor pojačan Sunčevom aktivnošću postepeno spušta njenu orbitu. Bez intervencije, „Swift“ bi već ove jeseni mogao ponovo da uđe u Zemljinu atmosferu, piše CNN.
NASA je zato angažovala kompaniju Katalyst Space Technologies da za samo devet meseci napravi letelicu sposobnu da stigne do Swifta, uhvati ga i podigne u višu orbitu. Robotski satelit nazvan LINK lansiran je 3. jula raketom Pegasus XL kompanije Northrop Grumman.
U početku je sve teklo prema planu. LINK je razvio solarne panele, koristio potisnike i prolazio kroz provere sistema. Međutim, pojavili su se problemi sa komunikacijom i jednim od tri reakciona točka, koje je tim uspeo da reši izmenama softvera.
Situacija se znatno pogoršala krajem jula. Katalyst je 28. jula saopštio da se LINK već tri dana nekontrolisano okreće oko više osa. Istraga je pokazala da dva od njegova tri reakciona točka nisu funkcionalna, kao i da je deo sistema potisnika na hladni gas izgubio funkcionalnost.
Rotacija usporena
Tim je ipak uspeo da postepeno uspori rotaciju. Sa početnih oko devet stepeni u sekundi ona je prvo smanjena na četiri, a zatim na 1,47 stepeni u sekundi. Za poslednje usporavanje korišćen je električni potisnik, pri čemu je potrošeno manje od 100 grama goriva kako bi se što više sačuvalo za samu misiju spasavanja.
Sledeći korak je slanje softverskog ažuriranja koje bi trebalo da omogući ponovno uspostavljanje pravilne orijentacije LINK-a i manevre potrebne da se njegova orbita uskladi sa Swiftovom.
Prvobitno je bilo planirano da LINK krajem jula stigne do Swifta i pregleda ga kako bi se odredila najbolja mesta za hvatanje. Zbog problema je taj korak odložen za oko mesec dana, pa sada nije izvesno da li će LINK stići do opservatorije na vreme.
Ako uspe da uhvati Swift, LINK bi trebalo da aktivira svoja tri jonska potisnika i tokom dva do tri meseca postepeno podigne opservatoriju nazad u njenu prvobitnu orbitu.
Članovi oba tima i pre lansiranja su upozoravali da je misija izuzetno rizična.
„Sve ovo je izazovno i rizično. Postoji mnogo svemirskih letelica koje su imale mnogo duže razvojne cikluse i mnogo više novca, a ipak su propale zbog sasvim običnih razloga“, rekao je Kiran Vilson, glavni istraživač projekta LINK.
Swift je tokom gotovo 22 godine omogućio proučavanje brojnih svemirskih fenomena, uključujući komete, gravitacione talase i crne rupe. Pošto NASA trenutno nema planove za teleskop sa istim sposobnostima, procenjeno je da je isplativije pokušati da ga spase.
Swift trenutno ne obavlja naučna posmatranja kako bi se sačuvala energija. Ukoliko LINK uspe da ga podigne u bezbedniju orbitu, opservatorija bi već ove jeseni mogla ponovo da počne sa naučnim radom.
Još uvek nema komentara.