Rešavanje višedecenijske misterije: Šta se zaista krije u mraku ispod antarktičkog leda? (VIDEO)
Iako naučnici procenjuju da je manje od 0,001 % dubokog mora vizuelno istraženo, najnovija sinteza podataka sa antarktičkih ekspedicija potvrdila je ono u šta su naučnici agencije NASA dugo sumnjali: ekstremna i izolovana okruženja na Zemlji kriju složene, nepoznate ekosisteme. Duboko ispod Rosovog ledenog šelfa, daleko od sunčeve svetlosti, otkriven je potpuno nov i dinamičan podvodni svet.
Istorijsko zaranjanje u nepoznato
Tokom ekspedicije 2009. godine, tim naučnika agencije NASA probušio je rupu duboku 183 metra kroz masivni Rosov ledeni šelf. Primarni cilj misije bio je potraga za tragovima ekstremnog mikrobnog života u skrivenom svetu ispod leda.
Međutim, kada je specijalno dizajnirana kamera, razvijena u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), spuštena ispod ledenog pokrivača, istraživače je dočekalo otkriće koje je promenilo tok marinske biologije i astrobiologije. Umesto očekivane tame i beživotnog prostora, ekran je prikazao živo biće – minijaturnog raka iz grupe lisijanasidnih amfipoda (organizma sličnog škampu).
„Svi smo bili potpuno fascinirani onim što smo videli na monitoru“, izjavio je dr Robert Bindšadler, vodeći naučnik NASA-e na ovom projektu.
Ekosistem daleko od otvorenog mora
Ovo otkriće je frapiralo biologe iz nekoliko ključnih razloga:
Udaljenost: Životinja je pronađena 32 kilometra od najbližeg otvorenog okeana.
Odsustvo svetlosti: U ovom regionu vlada potpuni mrak, što znači da uslovi za fotosintezu ne postoje.
Mesto u lancu ishrane: Prisustvo raka-čistača, koji se hrani ostacima većih morskih životinja, ukazuje na to da ispod leda mora postojati mnogo bogatiji i složeniji lanac ishrane nego što je iko mogao da pretpostavi.
Kamera je zabeležila i neobično ponašanje ovog stvorenja. Umesto da se povuče, rak se približio kameri, kretao duž kabla, posmatrao uređaj iz različitih uglova i aktivno proučavao ovaj nepoznati objekat u svom staništu.
Pored amfipoda, prilikom izvlačenja opreme na površinu, tim je na metalnoj strukturi kabla otkrio i tragove meduza, čime je dodatno potvrđeno prisustvo viših oblika života. Bindšadler je ovo područje tada proglasio „potpuno novom granicom za istraživanje“.
Nove misije potvrđuju stara predviđanja
Da je NASA-in tim bio u pravu, dokazala su i kasnija nezavisna istraživanja. Godine 2022., nova podvodna sonda spuštena je na oko 500 metara dubine u podzemnu reku ispod ledenog pokrivača, nekoliko kilometara od originalne lokacije.
Rezultati su bili zapanjujući, nije pronađena samo jedna jedinka, već cela zajednica amfipoda kako buja u subglacijalnim rekama. Organizmi formiraju složen, dinamičan sistem čije se prisustvo drastično menja iz dana u dan.
Profesor Krejg Stivens iz Nacionalnog instituta za istraživanje vode i atmosfere Novog Zelanda, koji učestvuje u daljim analizama ovih staništa rekao je:
„Zanimljivo je pitanje odakle dolazi njihova hrana i zašto je njihovo prisustvo toliko promenljivo tokom dana posmatranja“.
Budućnost istraživanja
Otkrića ispod antarktičkog leda ne samo da nam pokazuju koliko još moramo da učimo o sopstvenoj planeti, već pružaju neprocenjive podatke za NASA-ine astrobiološke misije. Skriveni svetovi puni života, u najhladnijim i najizolovanijim delovima Zemlje, daju nam nadu i model za razumevanje kako bi život mogao izgledati u podzemnim okeanima na zaleđenim mesecima našeg Sunčevog sistema, poput Jupiterove Evrope ili Saturnovog Enkelada.
Zemlja i dalje čuva svoje tajne, ali NASA ostaje posvećena otkrivanju njenih najvećih misterija,od ivice svemira do najmračnijih dubina okeana.
Iako su naslovi prethodnih dana stvorili utisak da prisustvujemo potpuno novom naučnom čudu, reč je zapravo o podsećanju na fascinantno otkriće iz 2009. godine, koje nam iznova dokazuje koliko je priroda nepredvidiva i otporna.
Još uvek nema komentara.