Svaka sedma osoba na svetu pati od nekog mentalnog poremećaja, anksioznost i depresija najučestaliji

Gotovo svaka sedma osoba na planeti živi sa nekim oblikom mentalnog poremećaja, zvanični su podaci Svetske zdravstvene organizacije. Iako ovi poremećaji mogu ozbiljno da naruše svakodnevni život i izazovu dugotrajnu patnju, SZO upozorava da većina obolelih i dalje nema pristup adekvatnoj nezi, dok su anksioznost i depresija postali najčešći neprijatelji modernog doba.

Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, mentalni poremećaji karakterišu se značajnim promenama u kogniciji, emocionalnoj regulaciji ili ponašanju pojedinca. Iako savremena medicina nudi efikasne opcije za prevenciju i lečenje, zdravstveni sistemi širom sveta su nedovoljno opremljeni da odgovore na ove potrebe.

Podaci SZO pokazuju poražavajuću statistiku, samo 29 % osoba sa psihozom i tek trećina onih koji pate od depresije dobija formalnu medicinsku negu. Pored nedostatka lečenja, mnogi oboleli se svakodnevno suočavaju sa stigmom, diskriminacijom i kršenjem osnovnih ljudskih prava.

Najčešći poremećaji: Anksioznost i depresija

Prema izveštajima SZO, dva stanja se ubedljivo izdvajaju po broju pogođenih ljudi širom sveta.

Više od 359 miliona ljudi pati od anksioznosti, od čega su čak 72 miliona deca i adolescenti. Ovi poremećaji prevazilaze običnu zabrinutost, karakteriše ih preteran, parališući strah i briga koji značajno otežavaju život. U ovu grupu spadaju generalizovani anksiozni poremećaj, napadi panike i socijalna anksioznost.

Sa oko 280 miliona osoba pogođenih depresijom, ona predstavlja globalni zdravstveni prioritet. SZO jasno naglašava razliku između običnih promena raspoloženja i kliničke depresije, koja podrazumeva tugu, gubitak interesovanja za život, hronični umor i osećaj beznađa koji traju nedeljama. SZO posebno upozorava da su osobe koje pate od depresije pod znatno većim rizikom od samoubistva.

Ostali značajni mentalni izazovi

Iako su anksioznost i depresija najmasovniji, SZO ukazuje i na druge ozbiljne poremećaje koji zahtevaju pažnju društva. To su bipolarni poremećaj, koji donosi ekstremne promene raspoloženja, od duboke depresije do manične euforije i impulsivnosti. Zatim, šizofrenija, poremećaji ishrane, PTSD, koji ostavlja ozbiljne posledice nakon preživljenih traumatičnih događaja. Autizam i ADHD su značajno prisutni, ometajući akademsko i socijalno funkcionisanje pacijenata još od najranijeg detinjstva.

Svaki treći građanin u Srbiji psihološki ranjiv

Kada je reč o našoj zemlji, situacija u potpunosti prati zabrinjavajuće globalne trendove. Prema istraživanjima Mreže za psihosocijalne inovacije (PIN), gotovo trećina stanovništva Srbije može se smatrati psihološki ranjivom. Simptome depresije pokazuje oko 15,6 % građana, dok se sa anksioznošću suočava više od 7 % populacije.

Posebno su pogođeni mladi, podaci UNICEF-a i lokalnih istraživanja pokazuju da se četvrtina mladih u Srbiji susreće sa depresivnim i anksioznim stanjima. Ipak, tek svaki peti adolescent se obrati stručnjaku za pomoć, najčešće zbog straha od osude i stigme okoline.

O razmerama problema svedoči i alarmantna domaća statistika o potrošnji medikamenata. Prema zvaničnim podacima RFZO-a, u apotekama širom Srbije se godišnje na recept izda više od 7 miliona pakovanja lekova za lečenje depresije i anksioznosti. Stručnjaci upozoravaju da je stvarna potrošnja verovatno i veća, jer ove brojke ne obuhvataju lekove kupljene bez recepta ili mimo zvaničnih kanala.

SZO apeluje na države da ojačaju svoje zdravstvene sisteme, integrišu usluge zaštite mentalnog zdravlja u lokalne zajednice i omoguće obolelima ne samo medicinsku, već i neophodnu socijalnu podršku za povratak normalnom životu.