Dušan Dimić, jedan od najuticajnijih naučnika sveta
Sa samo 35 godina, Dušan Dimić se već drugu godinu zaredom nalazi na prestižnoj Stenfordovoj listi, koja okuplja 2% najuticajnijih svetskih naučnika. Vanredni profesor na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, stručnjak za forenziku i strastveni putnik, Dušan je dokaz da nauka u Srbiji ne samo da ide u korak sa svetom, već ga u mnogim segmentima i predvodi. U intervjuu za Naš portal otkriva nam kako se gradi vrhunska karijera, šta ga opušta van laboratorije i zašto je forenzika mnogo više od onoga što vidimo u popularnim serijama.
Svetski uspeh sa potpisom Stenforda
Biti prepoznat kao jedan od najuticajnijih naučnika na planeti, u četvrtoj deceniji života, podvig je koji retko koga ostavlja ravnodušnim. Za Dušana, ova vest je bila potvrda dugogodišnjeg truda, ali i velika čast zbog okruženja u kom se nalazi.
„Stenford lista je specifična zbog velikog broja parametara koji utiču na poziciju i teško ih je izračunati, posebno što se posmatra uspeh u odnosu na druge istraživače. Sama vest je bila iznenađenje zbog toga što nisam ni pomišljao da bih mogao da budem na listi. Kada mi je koleginica javila da sam na listi, bio sam srećan i ponosan što je moj prethodni rad i trud, kao i kvalitet radova prepoznat kroz broj citata. Na listi se nalazi još dvoje nastavnika sa Fakulteta za fizičku hemiju. Velika je čast biti u takvom društvu“.
Od asistenta do pionira forenzike u Srbiji
Njegov put u akademskoj karijeri bio je brz i impresivan. Od 1990. godine, kada je rođen, do zvanja vanrednog profesora 2025. godine, Dušan je prošao put vođen jasnom vizijom, da razvije oblasti koje u Srbiji imaju ogroman potencijal.
„Nakon završetka fakulteta razmišljao sam da je jedina stvar zbog koje bih ostao u Srbiji mesto asistenta na fakultetu. Tokom godina sam držao vežbe iz većeg broja predmeta, među kojima je bila i forenzička fizička hemija. Predmet mi se svideo zbog mogućnosti da sa studentima razgovaram o praktičnoj primeni znanja. Prva dva doktorata iz forenzike su odbranjena pod mojim mentorstvom. Želja da dodatno razvijam ovu oblast je rezultirala i prvim objavljenim udžbenikom iz forenzike na mom matičnom fakultetu“.
Iako nauka zahteva vrhunsku disciplinu, Dušan uspeva da pronađe mir u planiranju putovanja i učenju novih jezika. Balans pronalazi u stvarima koje nemaju nikakve veze sa hemijom, ali imaju sa njegovom radoznalošću.
„Sebe smatram vrlo srećnim zbog toga što na posao gledam delom kao na hobi i često u slobodno vreme čitam o naučnopopularnim temama iz forenzike i fizičke hemije. Najviše me opušta planiranje novih putovanja i istraživanje mesta na kojima nisam bio. Trenutno planiram putovanje u zemlje centralne Azije. Od prethodne godine učim i španski jezik zbog interesovanja prema istoriji i kulturama zemalja Južne Amerike. Kafa sa prijateljima i provodođenje vremena sa porodicom uvek znače kao način opuštanja“.
Detinjstvo bez interneta temelj dobrih navika
Odrastajući u vremenima tranzicije, Dušan veruje da je upravo specifično okruženje bez digitalnih distrakcija pomoglo njegovoj generaciji da izgradi upornost koja mu i danas služi u komunikaciji sa kolegama širom sveta.
„Srećan sam zbog toga što smo mogli da deo vremena provedemo odrastajući bez interneta i društvenih mreža. Navike koje sam stekao u osnovnoj i srednjoj školi sam posle koristio i na fakultetu. To je obično podrazumevalo da trpezarijski sto bude rezervisan za udžbenike, literaturu i prazne papire za zadatke. Vrlo rano sam shvatio da čovek ne treba da se plaši da postavlja pitanja i ostvaruje komunikaciju sa drugima“.
Ljubav prema španskom jeziku nije slučajna, ona vuče korene iz dvomesečne prakse u Argentini, koja je ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu i motivisala ga da nastavi sa usavršavanjem u inostranstvu.
„Nakon završenog fakulteta bio sam na praksi u Argentini dva meseca. Ljubav koju sam tada razvio prema španskom jeziku i kulturi južnoameričkih zemalja i dalje gajim. Zbog ljudi, hrane i kulture jedva čekam priliku da se vratim i provedem nekoliko meseci samo putujući od jednog grada do drugog. Usavršavanje u inostranstvu mi je uvek bila prilika da dodatno stavim svoje znanje i veštine na probu. Zaključak je da je teorijsko znanje, koje se dobija na fakultetima u Srbiji, u rangu najboljih svetskih univerziteta“.
Profesor koji uči studente da budu slobodni
U radu sa studentima, Dušan insistira na tome da fakultet nije samo skup ispita, već mesto gde se postaje čovek. Da može da se vrati u brucoške dane, savetovao bi sebe da nikada ne zanemaruje međuljudske odnose.
„Veliki sam pobornik toga da fakulteti treba da osnaže i vaspitnu ulogu u smislu da profesori kroz lični primer pokažu kako se razvija dalje nauka, ali i kolegijalnost i etika. Svaku priliku koristim da studentima napomenem da je fakultet više od zbira pojedinačnih predmeta. Mlađem sebi bih rekao da uvek održava odnose i da se trudi u svim situacijama sa porodicom i prijateljima. Bez podrške, sve postaje manje važno“.
Budućnost između forenzike i veštačke inteligencije
Dok šira javnost forenziku vidi kroz filmove i serije, Dušan u laboratoriji rešava stvarne probleme pomoću nauke. Njegov plan za narednu deceniju uključuje najmodernije tehnološke alate, koji će pomoći u rešavanju zločina i lečenju bolesti.
„U praksi ne izgleda sve tako jednostavno kao u serijama. Često uzorci sadrže nečistoće koje onemogućavaju jednoznačno dokazivanje. Zbog toga planiram da se u narednim godinama bavim primenom veštačke inteligencije i razvoju modela koji mogu da se primenjuju u forenzičkoj fizičkoj hemiji. Kroz ovu primenu moguće je dobiti informacije o sastavu mastila, supstancama u otiscima prstiju, eksplozivima i vlaknima koji su na različite načine oštećeni“.
Priča Dušana Dimića podseća nas da vrhunski svetski rezultati ne dolaze samo iz laboratorije, već iz retke kombinacije discipline stečene za trpezarijskim stolom i slobode duha. Dušan je naučnik koji govori običnim jezikom, profesor koji deli svoja iskustva i čovek koji uspeh meri srećom dragih ljudi. Dušan nam pokazuje da su etika, kolegijalnost i neprestano postavljanje pitanja najsigurniji put ka vrhu, onom gde se danas, zasluženo, nalazi.
Još uvek nema komentara.